МОЛИТВА У ХРАМУ КАО ШАПАТ АНЂЕЛА: Репортери "Новости", прва новинарска екипа у древној цркви Христа спаса после погрома 2004. године
ТРИ кључа су нам поверена. Три кључа, као три дуката. И, сваки, из тешког свежња, бележимо оловком и у недра спуштамо. Први је од капије која се наслања на калдрму. Други од порте. Трећи од црквених двери.
А, спустило се небо. И киша упорна. И, снег почиње. Куљају потоци. И, Све се уротило да спере белеге. Затвори пут.
Идемо уз Каљају, у сусрет древној Цркви Светог спаса око које се окупљао, кроз векове, српски народ. У свом, Душановом граду Призрену. Не знамо пут. Никог нема да упути. Не разумеју језик, српски, нови станари на Каљаји с које је одјекивала песма метохијска.
Видимо тврђаву. Испод ње, стражу чувао храм. Мотри на Призрен. Као када је био светионик народу.
- Српска црква, молим вас - заустављамо девојку нижу од виолончела које вуче уз стрмину Каљаје.
- Не разумем - одговара на албанском, љубазно и уз осмех.
Онда је пред нама изронио храм. Величаствен. У својој лепоти и овом туробном дану и - времену, блистао је и мирисао као да је сад, управо сад завршена служба Божја, а кандила не гасну. Ни свеће. Као да молитва још траје. Тако смо га доживели.
Капија, железна, тешка. Катанац не прима овај кључ. Па овај, па овај. У недрима попустили белези оловке. Од срца, можда...
Овде још има жица. Оних које су нас, кобајаги, чувале. Еј, колико смо се тих жица нагледали. Из слика ће можда да и ишчезну. Али ће бити вечне у сећању овдашњег, српског народа који је у лето 1999. писао свој круг и у њему звезду. Па, поново пет година после повратка, поново прогнан. И народ и светиње. Тада, у пролеће кад се зажуборе шадрвани и цветом букну метохијске трешње, букнуо је огањ страшне мржње. Тада је спаљена и древна Црква Светог спаса у Каљаји. На ломачу су, неуки и непросвећени, бацили чак и оно што су Турци пет векова чували и дивили се културнм благу Душановог царства. Његових и задужбина његове властеле.
Извија се храм пред нама, лако смо отворили врата порте. Храстовина, наше стабло, добро се држи. Одозго небо. Наслања се на стубове. Црква, стара, задужбина Душановог властелина Младена Видојевића.
Црква стара. Двери нове.
- Да, то је овај кључ.. Ма, није, дај други... Овај је... Да, то је овај кључ.
Иза, језива слика спаљеног храма. Палили су из утробе. Фреске у таговима. У припрати, на зидовима у куполи. Ни трунке од божанствених приказа Богородице, Христа и свих светих који су красили ову малену цркву. Од првих деценија четрнаестог века до мартовског погрома. До дана кад су спаљивани анђели, овде, у овом анђеоском миру само зато што су Србима свети.
Горео је олтар. Сви зидови. Све што су белези нашег народа и вере. Само је камен одолео.
Још мрк од ватре и дима који су му променили боју. Питамо се колико је овде мржње било потребно да се спржи све и здере са зидова. Све прелепе фреске пред којима се и молило и клањало кроз векове. Све благо, непроцењиве вредности. Мржња и намера да се затре, ето, биле су јаче.
Пребирамо прстима по том црном, од црнила црњем, камену. Пребирамо, неми пред неописивим ужасом који разуме само објектив нашег фото-репортера. И тај се објектив заинатио. Залепио. Залепио и само упија: квадрат по квадрат. Корак по корак. Тражи светлост. И, ево је! Литургијско, плаво платно на сточићу испред некадашњег олтара. У левом углу неко оставио уље и вино. Босиљак и свеће. Папирић са невешто исписаним именима. Молба за молитву живим и упокојеним овдашњим Србима Каљаје.
Овде је било молитве. И она траје, иако се не чује. А, чује се шапат анђела. И, дише душа уморених на фрескама, а живих на небесима. Слећу у порту. Између камења које је одолело, провлаче се до олтара, па се спуштају на певницу. И чује се песма анђеоска. Да, чује се. Тако смо то доживели.
Ко да се одвоји од ових слика? Пакао и нада? На чијем је тасу снага?
У једном углу, посвета Цркви песникиње Наде Хаџи Перић. Посвета и молитва.
"Има наде за мене, само да ми је доћи до мог вољеног, Призрена града, доћи до Цркве Светог спаса.."
Дан је цурио као песак кроз прсте. И облаци су затварали небо. Отварамо капију коју смо на улазу затворили. За сваки случај. Опасно време. И, људи.
Још који поглед, са видика и светионика, на Златни царски град. Свети Спас је још светионик. Само... Само да знамо да се управљамо према бусоли свога срца. n
ЗАХВАЛНОСТ
Репортери "Новости" захваљују се на поверењу и указаној части Епархији рашко-призренској, монаштву и свештенству ове, срца отвореног епархије, који су нам били на помоћи да ова репортажа, баш као и васкршња из манастира Светих арханђела заискри са страница "Вечерњих новости".
ПО ПОВРАТКУ СА ДР ПОПОВИЋЕМ
КАДА смо се вратили у редакцију, позвали смо др Дејана Поповића, историчара уметности да нам, као стручњак, а пре свега заљубљеник у косметску, призренску баштину припомогне и допуни причу: шта је све у погрому 2004. године спаљени у Цркви Светог спаса, одговорио је:
- Све што је вредно, све фреске су у том погрому нестале. Представе светаца на свим зидовима, на олтару, куполи, у припрати...
Навео је на десетине вредних дела која су красила ову древну цркву, на које ћемо са др Поповићем указати у неком од наредних бројева "Новости".
ТРАГЕДИЈА ЈЕ НАШ ЗАБОРАВ
О ДРЕВНОЈ цркви у призренској Каљаји и благу уништеном у мартовском насиљу, нема сачуваних докумената достојних њеног трајања и сведочења о Србима у Призрену уз коју су се окупљали. Седамдесетих година протеклог века, стручњаци Завода за заштиту споменика културе започели су истраживања, али су она остала у - скицама. Затурена и заборављена.
- Наш заборав је, на жалост, наша трагедија - казао је др Поповић, суочен са нашим трагањем за уништеним благом.
Препоручујемо
НОВЕ НАЦИСТИЧКЕ ПРОВОКАЦИЈЕ: Усташки графити на православној цркви у Петрињи
04. 05. 2022. у 15:26
ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ НА КИМ: Поглавар СПЦ стигао у Пећку патријаршију (ВИДЕО)
03. 05. 2022. у 21:49
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
МНОГИ ЋЕ СЕ ИЗНЕНАДИТИ: Знате ли колико је висока Лепа Лукић?
ДА ли сте знали овај податак?
29. 12. 2024. у 10:36
Коментари (0)