"СОКОЛОМ" НА ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ: Патријарх и архијереји СПЦ у Сремским Карловцима поводом обележавања века уједињења у једну патријаршију

ВЕЛИЧАНСТВЕНИ дочек патријарху српском Порфирију и архијерејима СПЦ у Сремским Карловцима, поводом прославе стогодишњице васпостављања Српске патријаршије, још једном је потврдио то колико наш верни народ воли и поштује своју Српску православну цркву.

Фото Н. Карлић

Патријарха и епископе, који су из Београда брзим возом "соко" стигли у обновљену карловачку железничку станицу на недавно отвореној прузи, у суботу по подне дочекали су владика сремски Василије, председник Покрајинске владе Игор Мировић, председник Општине Сремски Карловци Александар Стојкечић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, свештенство, ученици и наставници Карловачке богословије и многобројни грађани.

Након дочека уз традиционални хлеб и со и срдачног поздрављања са верним народом, патријарх, архијереји и остали званичници упутили су се фијакерима у свечаној литији ка Патријаршијском двору и Саборном храму Светог оца Николаја, где је служено вечерње богослужење.

Патријарх је потом, у знаменитом сремскокарловачком Патријаршијском двору, у присуству званичника и бројних грађана, отворио мултимедијалну изложбу "Један век од васпостављања Српске патријаршије 1920-2020". Поставку су дуго и темељно припремали: др Гордана Петковић, историчарка Музеја Града Новог Сада, др Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ, Петар Ђурђев, директор Историјског архива у Новом Саду, и низ сарадника из београда, Бачке и сремске епархије.

Намера је била да стогодишњица уједињења и проглашења Патријаршије буде свечано прослављена 12. септембра 2020. у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, управо у оном простору и на онај дан када се пре тачно једног века и догодила. Но, виша сила пандемије "растегла" је јубилеј на 102 године, као да је намерно чекала што драматичнији тренутак - да Европа још једном зарати, а патријарх са Босфора, Вартоломеј, изненада благослови издвајање македонске цркве из окриља СПЦ.

Божја промисао или случајност, тек и ови тешки дани натопљени деобама и сеобама, а понајмање слогом, љубављу и праштањем, нуде нам још једну прилику да се осврнемо на наук наших мудрих предака о томе да је уједињеност неопходна у сваком, а посебно у тешком времену. А на почетку 20. века, до балканских ратова, српски народ живео је у четири државе - у Краљевини Србији, Краљевини Црној Гори, Аустроугарској и под турском влашћу у Старој Србији и Македонији. Срби су имали шест одвојених, покрајинских цркава, од којих су три биле аутокефалне: у Србији (Београдска митрополија), Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија) и у Аустроугарској (Карловачка митрополија).

Црква у Старој Србији и Македонији била је под управом Васељенске патријаршије и зависила је од цариградског патријарха, док је црква у БиХ била самоуправна и само је номинално зависила од његовог ауторитета. У Далмацији била је у саставу Буковинско-далматинске митрополије. Од укидања аутокефалности Српске патријаршије са седиштем у Пећи 1766. године, континуитет српских аутокефалних традиција носиле су Карловачка и Цетињска митрополија.

Фото Н. Карлић

- Два кључна догађаја - крај Првог светског рата и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца - омогућила су уједињење српских покрајинских цркава. Овај процес, започет на самом крају 1918. у Сремским Карловцима, у овом месту је и завршен 12. септембра 1920. свечаним проглашењем Српске патријаршије - истиче др Радован Пилиповић.

Стварање Краљевине СХС 1. децембра 1918. била је главна државнополитичка претпоставка да се расцепкане покрајинске црквене области српског народа уједине у обновљену Српску патријаршију. Православно становништво чинило је релативну већину у новоствореној држави. Попис из 1921. показао је да су они били најбројнија верска заједница. Представљали су чак 46,6 одсто укупног становништва.

Наши најугледнији историчари сматрају да уједињење СПЦ јасно отвара период у новијој српској црквеној историји, започет после 1918. Бранислав Глигоријевић, историчар и биограф краља Александра Првог Карађорђевића, навео је да "наглашено краљево присуство у свим активностима за успостављање јединствене православне цркве није било само формално, као владаоца и потписника потребних указа".

Уједињење је добро разрађено на четири прелиминарне конференције одржане у Сремским Карловцима и Београду од 1918. до 1920. Према првобитном плану, свечаност уједињења требало је да се одржи у Београду, у сали основне школе код Саборне цркве, али је превагнуло опредељење за Сремске Карловце. У склопу припрема прославе, Опште одељење Министарства вера писало је 6. септембра министру саобраћаја писмо у којем тражи да 11. септембра по подне дирекција Винковци припреми у композицији брзог воза посебан вагон за 20 архијереја, који би се од Инђије специјалном локомотивом одвезли у Сремске Карловце.

Припремљен је и дворски воз за престолонаследника, који је 12. септембра 1920. тачно у 10 сати био на станици у Сремским Карловцима. За датум свечаности изабран је празник Сабор српских светитеља 30. августа (12. септембра). Церемонија се одвијала у свечаној пространој дворани Патријаршијског двора, украшеној сликама из новозаветне и националне историје које су израдили Паја Јовановић, Ђорђе Крстић и Урош Предић.

У наставку прославе великог јубилеја у недељу ће, после свете литургије у Саборном храму, чланови Светог сабора СПЦ одржати прву свечану седницу, а потом ће на градском тргу бити одржана свечана академија.

ОКЛЕВАЊЕ

НА трећој конференцији, одржаној од 20. новембра (3. децембра) до 2. децембра (15. децембра) 1919. у Сремским Карловцима, усвојен је Нацрт закона о проглашењу и васпостављању Српске патријаршије. Али, уследили су тешки шестомесечни преговори са Цариградском патријаршијом. Окончани су тек пошто је плаћено 1,5 милиона франака накнаде за тзв. неисплаћену помоћ. Тек потом, 19. марта 1920, Синод Цариградске патријаршије признао је и благословио ваљаност уједињења српских цркава.

ПРВИ ПОГЛАВАР

Патријарх Димитрије / Архива

Митрополит београдски и архиепископ целе Србије Димитрије Павловић изабран је за првог патријарха уједињене СПЦ. На свечаност устоличења из Београда пут Пећи кренуо је 24. августа 1924. То патријархово путовање истовремено је била и канонска посета местима Нишу, Сурдулици, Скопљу, Урошевцу, Приштини и Косовској Митровици. Свети архијерејски сабор заседао је у Пећкој патријаршији 26. и 27. августа, а чин устоличења је, у литургијском смислу, започео празничним бденијем, коме су присуствовали краљ Александар и краљица Марија Карађорђевић. Тако је отпочето ново поглавље у животу Српске православне цркве и њеног верујућег народа.

Препоручујемо

Друштво

0 7

ПАТРИЈАРХ БРЗИМ ВОЗОМ СТИГАО У СРЕМСКЕ КАРЛОВЦЕ: Поглавара и архијереје СПЦ дочекали фијакери и бајкери (ВИДЕО)

14. 05. 2022. у 17:16

Друштво

1 3

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ НА КИМ: Поглавар СПЦ стигао у Пећку патријаршију (ВИДЕО)

03. 05. 2022. у 21:49

Црна Гора

0 7

КОРАК БЛИЖЕ ТЕМЕЉНОМ УГОВОРУ: Охрабрујуће поруке са састанка патријарха Порфирија и црногорског премијера Дритана Абазовића у Никшићу

14. 05. 2022. у 08:00

Друштво

0 1

ВУЧЕВИЋ: Нашег драгог патријарха сам дочекао на железничкој станици Сремски Карловци, где је допутовао новим возом Београд – Нови Сад

14. 05. 2022. у 19:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације