СЛОГА СПАСАВА ЖИВОТ: Хитним службама неопходна реформа и збијање редова при интервенцијама, предлажу се заједнички тренинг центри
МНОГО је проблема са којима се срећу службе хитне помоћи, а недостатак координације и јединственог протокола поступања само су неки од њих, каже Дамир Окановић, председник Комитета за безбедност саобраћаја. Он истиче да су ватрогасно-спасилачке јединице и полиција добро организовани, док највише "шкрипи" у предболничким и болничким хитним службама. Зато ће Комитет за безбедност саобраћаја инсистирати на увођењу заједничких тренинг центара и заједничког информационо-комуникационог система.

Фото М. Анђела
У Србији постоји 151 организација која пружа хитну помоћ и међу њима нема никакве координације. Проблем су и капацитети за збрињавање повређених, посебно код масовних саобраћајних несрећа.
- Пре 15 година имали смо масовну несрећу код Бродарева са 40 повређених, док је капацитет за збрињавање најближе, пријепољске болнице, био свега двоје! Само велики градови сада могу да одговоре и по капацитету и по осталим параметрима на овакве изазове - објашњава Окановић.
Најављено увођење данског модела служби за хитну медицинску помоћ - четири регионална центра и хеликоптерске јединице - као и могућност онлајн видео-консултација пуних 24 сата, побољшаће реаговање у кризним случајевима.
- Осам минута за стизање на место догађаја од момента пријема позива је стандард, а ван урбаних средина он је сада 15. На деловима путне мреже, па и на ауто-путу буде и по пола сата. Нацрт Стратегије безбедности саобраћаја до 2030. подразумева инсистирање на брзини, квалитету и капацитету. У овом тренутку само осам хитних служби има радио-везу, док се остали ослањају на мобилну телефонију, што је недопустиво. Координација мора да се унапреди, па се неће дешавати да путници страдају ако могу да буду спасени - прича Окановић.
Додаје и да сада ватрогасци, управо због недостатка комуникације, не знају шта их чека на терену, чак и када су пре њих стигле медицинска помоћ и полиција. Нема јединственог протокола поступања, па неки лекари неће да уђу у кола и помогну унесрећенима, већ чекају да ови буду изнети. Ван Београда, лекари у болницама знају да хитна помоћ неког довози тек када чују сирене. Само у Београду се претходно екипа Хитне најави, кажу кога и са каквим повредама довозе, па су лекарске екипе већ спремне.
- Ватрогасне јединице на терен иду тромим камионима. У Стратегији смо планирали увођење "пикап" возила, која би имала неопходне алате тек толико да могу брзо да дејствују док не стигне камион. Овим би се скратило време одзива ватрогасаца. Сада се активирају тек на основу процена полиције са лица места. Пракса из Сремске Митровице и Крушевца, где сви истовремено крећу на место несреће, показала се као добра - додаје Окановић.
ПОМОЋ СЕ МЕРИ КИЛОМЕТРИМА
ВРЕМЕ деловања служби хитне помоћи када су у питању несреће на ауто-путу неретко се продужава због регионалне надлежности служби. Дешава се да помоћ иде десетине километара дуже, иако би она из суседне општине пре стигла. У Националној стратегији инсистира се на променама.
Препоручујемо

ЈЕДНА ОСОБА ТЕШКО, А ЧЕТИРИ ЛАКШЕ ПОВРЕЂЕНЕ: За дан се догодило 13 саобраћајних несрећа
24. 05. 2022. у 12:23

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)