ЈЕДНА ЈУЛСКА НОЋ ДРАМАТИЧНО ЈЕ ПРОМЕНИЛА МОМЧИЛОВ ЖИВОТ: "Тада сам схватио да више ништа неће бити исто"

МОМЧИЛО Вукотић је живео уобичајеним животом све до своје 26 године. На контролном прегледу у јануару 2020. године саопштено му је да болује од хроничне бубрежне инсуфицијенције и да је болест већ достигла трећи од пет стадијума.

Фото: Буди хуман

У јулу 2021. године код доктора доспева у лошем физичком стању и они га одмах прикључују на дијализу. Од тог тренутка почиње његова борба, а болница постаје његова свакодневица. Од тада се грчевито бори за нови бубрег - и нови живот.

Пре само нешто од више од две године Момчило је живео баш онако како живе и сви његови вршњаци - путовао је, излазио, радио, дружио се... Ни у једном тренутку није посумњао да се тај и такав живот може променити из корена. И то без повода и јасног смисла.

- Болест је када те нешто боли. Мене ништа није болело, зато је све и било теже схватљиво - каже овај младић кога су лоше вести дочекале потпуно неспремног.

Бол у потиљку и неочекивани обрт 

- У јануару 2020. осетио сам чудан бол у потиљку. Отишао сам код лекара и они су рекли да је у питању висок притисак. Никоме није јасно било откуд висок притисак некоме ко има 26-27 година у то време. Извадио сам крв и параметри везани за бубрег су били измењени. Видели су да се ту нешто дешава и послали ме на ултразвук - наставља Момчило и додаје да је ултразвук показао да су бубрези мањи него што би требало да буду код особе тог узраста.

Фото: Буди хуман

Нико са сигурношћу није могао да каже како је дошло до тога да ја патим од хроничне бубрежне инсуфијенције, генетске анализе су захтевале да се уради биопсија, а будући да, како нам прича овај младић, је бубрег био у лошем стању, тако нешто би га додатно повредило. 

- Сигурно сам 15 година живео да нисам знао да се то дешава. Никада нисам имао пробеме који би указивали на тако нешто. Нисам особа која је гојазна, нити има неке друге сметње... Када је дијагноза постављена испоставило се да је болест већ дошла до трећег стадијума. И тада се све у мом животу променило - прича нам Момчило Вукотић. 

А од тада је кренула и психолошка борба са самим собом и новим околностима.

"Ово је твој нови живот"

- Прво освешћивање да сам ја заиста болестан дошло је у јулу 2021. године. Тада сам осетио ужасне болове у стомаку. Тада су ми изнова урадили анализе и схватили да су вредности јако повишене, задржали су ме у болници и одмах хитно из Сремске Митровице пребацили за Београд у Клинички центар - препричава нам судбоносну ноћ свог живота.  

Исту ноћ му је уграђена фистула и Момчило се први пут у животу сусреће са дијализом.  

- У том тренутку схваташ да све што је до сада било неће више бити исто. Живот се мења из корена. Осуђен си на дијализу, не раде ти органи и стојиш на том апрату. Иза врата ти вири цев и пумпа крв у апарат. Све то гледаш у неком магновењу, шоку - прича овај скромни младић. 

Борба је након ове ноћи и званично почела, али како то обично бива једно су планови, а друго суровост живота. У истом тренутку док се драма дешавала овом младићу, његова мајка се борила са раком и чекала операцију карцинома дојке. Ипак, ни ту није био крај...  

- Ово је твој нови живот", биле су речи доктора и тада заиста почиње мој нови живот. Три пута недељно одлазим на дијализе на по четири сата. У првим данима ми је било ужасно, сада сам то прихватио некако као неминовност. Одмах су ми рекли да је трансплатација једино решење. Трајни долазак на дијализу за мене није у глави био опција, јер дијализа са годинама лоше утиче на органе, колико и помаже, толико и одмаже - истиче он. 

Лоша вест једна за другом 

Момчило је урадио процес компатибилизације бубрега са оцем и са дедом. Након среће да су и један и други одговарајући донори, следи низ лоших вести... 

- Деда се заразио короном, завршио на респиратору, а у децембру је од последица те болести и преминуо.. Са друге стране, са оцем сам био на додатним анализама на одељењу за трансплатацију. На том испитивању, тати су установили да има дијабетес тип 2 и да је то контраиндикација за трансплантацију, тако да ни он неће моћи да ми донира бубрег - тужне вести само су се низала у Момчиловом животу.  

Он је сада на чекању донора, а та листа сваког је дана све већа и готово да се не помера на боље. Момчила је тешка ситуација натерала да излаз тражи у другим земљама, а као најбоље решење за сада појавила се Белорусија и наизглед недостижних 80.000 евра. Е ту смо му ипак потребни ми. 

- У константним сам разговорима са том клиником. Они су изнели цену, дозвољено је да обављају операције и држављанима других земаља и сада само могу да чекам и молим да се тај новац скупи - скомно прича Момчило који каже да је за њега тај моменат у којем он моли за помоћ заправо био најтежи.

Како каже, када је одлучио да јавно иступи и пријави се у фондацију Буди Хуман није ни био свестан да све то постаје јавно. 

- Пријавио сам се и замолио пријатеље да то не деле док ја сам сам са собом не сложим ствари у глави да се то дешава и да је то у реду. Да ми је то реална шанса. Људи су почели да деле објаву, да шаљу поруке подрше. Многи нису знали да сам болестан, јер нисам много причао о томе па су били забринути. Пријатељи су се организовали и почели да скупљају помоћ - објашњава Момчило прве тренутке акције сакупљања новца за операцију која ће му променити живот.

Фото: Буди хуман

Како можемо помоћи Момчилу?

Слањем SMS поруке: Упишимо 1268 и пошаљимо SMS на 3030

Слањем SMS поруке из Швајцарске: Упишимо human1268 и пошаљимо SMS на 455

Уплатом на девизни рачун: 160600000138166752

IBAN: RS35160600000138166752

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Уплатом платним картицама путем линка: Е-донирај

Уплатом са вашег PayPal налога путем линка: PayPal

(Јуроњуз)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације