ТЕСЛА ОД БРОНЗЕ, А "КАЛЕМ" ОД ЧОКОЛАДЕ: Нашем славном научнику постављен споменик недалеко од Будимпеште (ФОТО)

У ПОМАЗУ, варошици надомак Сентандреје са 158 српских житеља, недавно је постављен споменик Николи Тесли: у почасном строју стајала је "хусарска гарда", док су се око најумније српске главе окупили мађарски и наши великодостојници, уметници, свештеници и, наравно, мештани.

Фото: В. Стругар

Поводом откривања рада београдског вајара Зорана Ивановића, објављена је и брошура под називом "Тесла, један од највећих научника 20. века, неко време живео је у Помазу", организован научно-књижевни скуп, као и изложба најбољих дечјих радова чија је инспирација био геније из Смиљана. Свако је дао свој допринос, па и локални посластичари, осмисливши за посебну прилику Теслин чоколадни "индуктивни калем"!

А шта Теслу везује са месташцетом у близини Будимпеште? У најкраћем - први корак на блиставом научном путу. Проналазачки рад започео је осамдесетих година 19. века (у периоду од 1881. до 1882. године), када је радио у Централном телеграфском уреду у Будимпешти. Управо у то време живео је код свог ујака Павла Мандића у Помазу. Градске књиге бележе да га је посетио још једном, 1892. године.

Иначе, ујак је у чину пуковника прекомандован у Помаз и на првој литургији у Цркви Св. Ђорђа заљубио се у Паолину Лупу, ћерку богатог цинцарског трговца Васе Лупе. У њиховом дворцу Телеки Ватај недавно је и одржан скуп о Тесли. Потомци Мандића касније су постали Мадаи, па је пре откривања бисте о породичном родослову говорио физичар Ђула Мадаи.

- Првобитна жеља била је да се бронзана скулптура постави у будимпештанском градском парку, у близини Трга хероја и амбасаде Србије. По предању управо на том месту Тесла је шетао с пријатељима и први пут "открио" циклични принцип електромотора, цртајући своју идеју у песку. Тамо се није остварило, али смо овде успели - каже академски графичар Милан Ђурић који је са супругом Дианом, новинарком, финансирао и у име Српског удружења уметника "Круг" реализовао постављање бисте у Помазу.

Академски вајар Ивановић са истом скулптуром прво је учествовао на колонији Мише Мандића у Колуту (где је, такође, скулптура постављена), потом и на Међународној колонији коју организује брачни пар Ђурић са намером да се, сваке године, најбољи радови као трајна вредност поклоне Србима у Мађарској.

- Миша Мандић нам је помогао да скулптуру у бронзи излијемо у Србији пошто је тамо јефтиније, док је општина Помаз оберучке прихватила да она нађе место у њиховој варошици - објашњава Милан Ђурић, додајући да је Тесла веома волео овај крај и радо пио помашко вино.

Foto: Фото: В. Стругар

POGLEDAJ GALERIJU

Обилазио је и парохијску кућу у којој је ручавао са владикама, а садашњи Цркве св. Ђорђа, Љуба Милисавић, на питање колико данас има верника у Помазу, одговара:

- Довољно, после триста година. Овде се редовно одржавају службе, још од почетка осамнаестог века. Црква је грађена од 1719. до 1722. године, тако да на јесен славимо велики јубилеј, три века постојања. Много је то година и за наше манастире, а камоли цркве... Нажалост, у целој Мађарској имамо свега више него народа. Наши живе у још неколико места: осим Будимпеште и Сентандреје, има их у Ловри и Сегедину. Оних домицилних, који су дошли са Арсенијем Чарнојевићем, можда је највише у Помазу. Када уђете у њихове куће као да сте усред Шумадије...

Фото: В. Стругар

Амбасадор Србије у Мађарској, Иван Тодоров, истиче да у овој земљи тренутно живи десет хиљада и три стотине наших земљака који се изјашњавају као Срби и једна су од тринаест аутохтоних националних мањина:

- Спадају у најбоље организоване српске заједнице у дијаспори. Изузетно поштују и чувају своју културу и традицију. Посебно ми је драго што у Помазу обележавају све обичаје и прави су мост сарадње Србије и Мађарске.

Бољи положај Срба у Мађарској

Отварању споменика присуствовао је и Љубомир Алексов, председник Удружења Срба у Мађарској, члан тамошњег парламента у трећем мандату:

- Кад сам ушао у парламент, нико није знао како ће то да изгледа. Успели смо да померимо границе у неким важним сегментима као што је закон о народностима, образовању, култури, употреби језика (двојезичним документима) и, што је најважније, финансирање мањина повећано је 600 посто у односу на 2014. годину: са четири милијарде на близу 30 милијарди форинти. У то не спадају појединачне владине одлуке, као што је била изградња Сентандрејског музеја, враћање некретнина СПЦ у центру Будимпеште, обнова и изградња школа у Ловри, Сегедину и Батањи, па и дванаест православних храмова у провинцији.

Препоручујемо

Друштво

0 2

НИШЛИЈКУ БИОХЕМИЈА ОДВЕЛА ДО БРАЗИЛА: Милица Марковић истраживачким радом бави се у Рио де Жанеиру

18. 05. 2022. у 20:00

Култура

0 0

ПОВРАТАК ТЕСЛЕ У ПАРИЗ: Отворена велика изложба о српском генију у нашем културном центру у француској престоници

13. 05. 2022. у 12:00

Познати

0 2

ИМА ТЕСЛИН ПРОФИЛ, ПОГЛЕД: Где је данас и како изгледа рођака чувеног српског научника (ФОТО)

11. 04. 2022. у 22:46

Република Српска

0 2

РАЧУНАЈТЕ НА МОЈЕ ПРИЈАТЕЉСТВО И ПОДРШКУ: Орбан одговорио Додику речима охрабрења

03. 06. 2022. у 17:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације