АРОГАНЦИЈА ЗАПАДНИХ СИЛА ПРЕМА НАМА ЗАСТРАШУЈЕ: Синиша Павић за „Новости“ - Свет на прекретници, тек ћемо видети на коју ће страну отићи

УЗ јунаке Синише Павића (89) се, како је неко рекао, живи. Популарни писац и сценариста обликовао је значајан део нашег колективног, доживљеног.

Фото: В.Данилов

Никоме као овом сценаристи врцавог ума није пошло за руком да тако дубоко скенира и скицира новију српску стварност. Јунаке његових серија, а ко би их пребројао, гледали смо и гледамо као наше комшије, пријатеље, родбину.

Незаборавне су његове серије "Врућ ветар", "Срећни људи", "Породично благо", "Бела лађа", "Јунаци нашег доба"... А најпопуларнија међу њима, "Бољи живот", ове године навршава 35 година од првог емитовања.

- За разлику од неких других текстова које сам писао за Телевизију Београд, "Бољи живот" је почео да се ради неочекивано и непланирано. Позвао ме је уредник Слоба Новаковић и упитао: "Имаш ли неки текст, нешто у фиокама, потребна нам је серија као хлеб?" Одговорио сам му да немам. Притисак телевизијског менаџмента је био јак, говорили су ми да треба да напишем сценарио за 52 епизоде, што је мени деловало мегаломански. Чак су ми говорили да не мора све да буде добро. Најупорнији је био Војкан Миленковић, у то време млад и амбициозан уредник. На крају сам, ипак, прихватио. Догађа се да најуспелији подухвати почну тамо где нико не очекује велики резултат. Слично је сниман филм "Тесна кожа", који је ушао у биоскопе а да нико није знао да је снимљен. Филм је урађен за 23 дана, а онда месецима није излазио из биоскопа. Само у Београду имао је више од пола милиона гледалаца.

Фото принтскрин РТС

* Гига Моравац, Емилија, Боба, Јатаганац, Кока, Мацола, као и многи други ликови одолевају времену и после толико година телевизијску публику не остављају равнодушном. У чему је феномен трајања "Бољег живота"?

- Феноменом зовемо нешто што није лако објашњиво. "Бољи живот" траје као све што је добро направљено. Да будемо поштени, "Бољи живот" је био први, а пионири се најдуже памте. Серија није само моје дело, мој успех. На правом месту били су прави људи. "Бољи живот" су радили врхунски редитељи Аца Ђорђевић и Михаило Вукобратовић, играли су одлични глумци. Много књига се одштампало, али опстале су само оне које су најбоље написане, које поручују нешто о свом времену, својој епохи.

* Својевремено сте рекли да је рецепт за трајни успех серије ако сценариста обради проблеме малог човека тако да се гледалац препозна...

- У свим својим сценаријима трудио сам се да дам слику друштва. У "Бољем животу" представљени су људи који су у то време живели у СФРЈ. Јатаганац је представљао утицајног човека, тешку категорију власти. Ни сам није знао шта ради, али је био главоња. Курчубић је био његов шегрт који је носио тадашњи систем. У једном тренутку он каже Јатаганцу да не може да га се отараси, јер је уграђен у систем и да ће се све расклимати ако га ишчупа. Кроз њихове ликове дата је врло прецизна и јасна слика политичког профила тадашњег моћника. Гига Моравац је велики човек по карактеру, по својим моралним квалитетима, по начину на који носи терет свог живота и обавезе према породици. Он није мали човек, већ огроман, али нема моћ. А, мали су људи понекад на врху. До "Беле лађе" нисам обрађивао политичку тему као текућу. Створивши Шојића, схватио сам какво сам друштвено страшило створио и са њим кренуо у направио политичког живота у серији.

Фото принтскрин РТС

* Ваше серије, не само "Бољи живот", говоре о вечитој борби малог човека за бољи живот. У светлу ових геополитичких околности можемо ли да му се надамо?

- Ово јесте време у коме се дешава нешто што ће променити стање у свету. Како? То је велико питање. Рођен сам 22. јануара 1933, а Хитлер је дошао на власт у том истом месецу, исте године. Знамо какво је зло он био. После Другог светског рата и великих трагедија, завладао је историјски оптимизам. Људи су одахнули од рата, срећни што су преживели. Очекивали су бољи живот. И, било га је. Сваке године живели смо све боље. Земља је обнављана, друштво се добро развијало, нарочито у погледу образовања и здравства, стандард је подизан, упркос једнопартијском систему. Нико данас, међутим, не спомиње да су у освит једног бољег света бачене две атомске бомбе на два цивилна града, Хирошиму и Нагасаки. Тај бес је пратио блоковску поделу и изазвао неравнотежу у свету која је попустила падом Берлинског зида. Сада смо поново на прекретници. Успоставља се нека нова равнотежа и тек ћемо да видимо на коју страну ћемо отићи.

* И Русија и Запад су, рећи ће неко, тврдоглави. Видите ли могућност да једна страна учини корак назад?

- Не знамо ко је у праву. Можда је руски председник Владимир Путин погрешио. Али, не знамо оно што он зна, нити шта се њему спремало. И папа Фрања сумња да је рат у Украјини испровоциран и каже да није све црно и бело. Кажу да папа не греши, али сигурно добро размисли пре него што нешто хоће да каже.

Фото В. Данилов

* Како бисте описали позицију у којој је Србија?

- Добро је што нисам политичар, јер у оваквој ситуацији не бих могао да останем равнодушан. Долазе неки људи са тешким и неразумним захтевима према овом народу. Немачки канцелар Шолц је дошао као да је ово 1944. година и да треба да преузме команду над групом армија Југ и спречи прелазак црвене аждаје преко Дунава, па да нам издиктира шта морамо да урадимо. Дошао је из земље која је три пута у прошлом веку војно насрнула на нашу државу и покрила је хиљадама гробова. Дошао је са арогантношћу са којом не наступају дипломате већ војници, убеђени да много више вреде од нас, некада и по курсу 100 Срба за једног Немца. Живео сам поштујући вредности које називамо европским, образован сам на темељима европске културе, њене уметности и цивилизације. Радио сам поштено свој посао, трошио само зарађено, васпитавао дете у истом духу. Чак се у мојој серији "Јунаци нашег доба" сви боре да живе у складу са оним што сматрамо европском вредношћу. И сама ЕУ имала је те вредности и поштовала их, док нису почели да нам прописују све - од величине краставаца до тога шта морамо да урадимо да бисмо постали Европљани. Данас је највећа европска вредност изгледа Косово, покушали су да нам га отму, да га дамо и да се тако усагласимо са њиховом спољном политиком. Све ће остало да нам буде прогледано кроз прсте. Дакле, сада је и спољна политика постала европска вредност. Не знам у ком кластеру. Видимо да Орбан неће да се усагласи, иако је члан Европске уније и НАТО, ако то није у интересу његове земље. Политика сама по себи, спољна нарочито није никаква европска вредност, она је променљива и одређује се према тренутним интересима.

* А ко ту политику одређује?

- Највероватније САД, онда Естонија, где се сваке године одржавају смотре некаквих СС јединица, али најмање овај који нам је дошао да тражи да се са њом усагласимо. Да ли то значи да би требало да се усагласимо са изазивањем пуча у Мајдану, са укидањем права грађанима Украјине руске националности да употребљавају руски језик, са спаљивањем 50 живих људи на дан 2. маја у Одеси, да жмуримо на то да нова власт никога од тих ложача није процесуирала, да се сагласимо с тим да су они, као што видимо, добар кандидат за пријем у ЕУ. Од нас се, дакле, тражи да се одрекнемо сопствене спољне политике, да прихватимо да нам спољну политику одређује неко за кога не знамо шта ће одлучити, па и ако би сутра рецимо одлучио да ступи у рат са Русијом. Европске вредности јесу вредности највишег домета цивилизације, али њу су стварале државе које имају колонијалну прошлост, колонијалне империје које су пљачкале велики део света, понекад се развијајући на робовском раду, трговини људима, и да су, достигавши врхове цивилизацијских норми, задржали у свом погледу на свет често тај колонијални дух, да не кажемо расизам. Не можемо заборавити да је фашизам и нацизам рођен управо у Европи, у најразвијенијим друштвима, Енглеској, Француској, Италији, а свој врхунац достигао у Немачкој.

Фото: В.Данилов

* Како гледате на однос Запада према руским писцима, музичарима, руској култури уопште?

- Какви год да смо, а имамо безброј мана, никада у овој земљи никоме није падало на памет да избацује из књижара Томаса Мана, да забрањује музику Моцарта и Бетовена. Чак и под њиховим бомбама људи су овде, да преживе те ужасе, читали Гетеа или Шекспира. А, они само што нису ставили жуте траке Чајковском и Достојевском. Оно што мене највише погађе јесте та ароганција, надменост која вређа човеково самопоштовање. Испада да нас претњама и уценама приморавају да усвајамо те њихове вредности које се за нас своде на давање Косова и прилагођавање спољне политике.

* А, шта би на све то рекао Срећко Шојић?

- Он би раширио руке, био би изненађен и запитао се: "Људи, шта се ово догађа?"

ХТЕО САМ СВЕ ДА НАПУСТИМ

- КАДА је "Бољи живот" почео да стиче популарност, телевизија је била ефемеран медиј, у који се не верује. После првих неколико епизода, иако је серија, по мом мишљењу, постављена како треба, кренули су напади као да сам почетник, који се полакомио на велики посао, а иза себе сам имао и "Последњи чин" и "Бањицу". Поколебала се чак и сама екипа, јер су телевизијски уредници који су тражили да напишем 52 епизоде хтели да скрате серију, зато што су се уплашили за своје фотеље. Све је то организовано на линији политика-медији-ходник РТС. Наљутио сам се и рекао да нећу више да радим и да ћу однети текстове кући. Спречила ме је моја супруга Љиља, која ми је дала идеју за причу и назив серије "Бољи живот". Убедила ме је да останем речима: "Добро је све што си раније написао, али ако те неко буде памтио - памтиће те по 'Бољем животу'."

НЕМА НОВИХ "ЈУНАКА"

* Хоће ли бити треће сезоне "Јунака нашег доба"?

- Неће бити треће сезоне, јер то је заокружена прича. Добро је што се данас снима много серија, али је питање да ли имамо довољно талентованих људи. Квалитет серија не зависи од новца, него од тога колико талентованих људи ради серију. Пишући "Јунаке", питао сам се хоћемо ли ми наћи довољно добрих глумаца, с обзиром на то колико их је задњих година отишло са овог света. Нашли смо за сваку улогу доброг, врло доброг, одличног или великог глумца, чак и међу младима. Раде Маричић, који је одиграо Срђана, заправо је прави јунак ове серије. Недавно ме је у једном интервјуу изненадио зрелошћу младог човека, начином на који је размишљао о улози о којој и данас размишља као делу свог живота.

Препоручујемо

Култура

0 1

ПОРОДИЧНА ПУТОВАЊА БЕЗ ПОЧЕТКА: Канадски писац Дејвид Хомел о роману из популарног серијала у издању "Архипелага"

18. 06. 2022. у 12:23

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Истине о свету

14. 06. 2022. у 12:20

Култура

0 2

ПРЕЗИРАО СВОЈ МУЗЕЈ: Зашто се Андрићу није допала поставка о њему у Травнику

12. 06. 2022. у 13:30

Култура

0 0

ВОЛЕО ЈЕ ДА ШОКИРА: Књига Ненада Симића "Последњи самурај" о животу и смрти Јукија Мишиме

08. 06. 2022. у 17:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације