ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ АРХЕОЛОГА КОД КРАЉЕВА: Насеље је постојало од 5.500. до 4.500. године пре нове ере, с краја јединствене винчанске културе
АРХЕОЛОШКА истраживања у Дивљем пољу у Ратини код Краљева, на самом ушћу Ибра у Западну Мораву, значајна за склапање мозаика унутрашње организације винчанских насеља и културе на простору данашње Србије и централног Балкана, у завршној су фази, и то пре него што на овој локацији прође траса будућег ауто-пута Појате - Прељина. Штавише, на тој траси "укрстили" су се винчанска и много млађа култура из латинског периода, што је за стручњаке велики изазов.
Према речима руководиоца пројекта проф. др Славише Перића, научног сарадника Археолошког института из Београда, реч је о богатом и специфичном налазишту насеља из доба неолита, с краја винчанске културе, између 5.500. и 4.500. године пре нове ере.
- После тог периода насеље је напуштено, а око другог или трећег века пре нове ере наилази се на трагове боравка носилаца културе млађег гвозденог доба, на такозвани латински период. Они су далеко мање боравили на овој локацији, али су користили остатке неолитске архитектуре тако да су на њима подизали неке своје објекте. То нама на известан начин компликује методологију истраживања, а с друге стране имамо једно богатство налаза које говори о континуитету овог насељеног места - појашњава професор Перић.
Јесенас су обављена геомагнетна снимања, а актуелна истраживања, започета су средином марта.
- Евидентирали смо 12 објеката, већином коришћених за становање, а два објекта су имала привредну функцију, највероватније за сушење жита. У насељу је пронађен изузетно велики број камених жрвњева што значи да су се неолитски становници интензивно бавили земљорадњом. Пронађен је и велики број камених тегова коришћених за риболов у Ибру и Западној Морави. То су, највероватније, биле и основне привредне гране - прича професор Перић. - Код покретног материјала нема разноврсности. То су уједначене сировине када је у питању окресано камено оруђе и када је реч о глачаној каменој секири од тзв. беле стене. Оне су се вероватно лако обрађивале, али и лако ломиле, тако да их је много пронађено.
Површински налази и подаци од локалног становништва указују да се ово неолитско насеље, према речима нашег саговорника, простирало на око 10 хектара. У зависности од континуитета, претпоставља се да га је истовремено насељавало око 1.000 становника.
Додаје и да је овај део локалитета истражен и да се може предати на даљу експлоатацију, али и да ће, док се не приближе машине на изградњи "Моравског коридора", истраживачи свакако искористити да дођу до још неког новог податка.
- Други, знатно већи део локалитета, који је на савременом насељеном простору, остаје нам за нека будућа истраживања.
ЈАМЕ ЗА РИТУАЛЕ
ДА је овај локалитет од посебног значаја, сведочи и што смо први пут пронашли јаме које су очигледно коришћене у ритуалне сврхе ван насељеног дела, што је на нашим просторима познато из бронзаног доба. На територији Бугарске, на пример, такве јаме се јављају и у неолиту, а ово је први пут код нас - наглашава проф. Перић. - Према ономе што смо утврдили, могу бити овалног и кружног облика. Очекивали смо трагове сахрањивања, али тако нешто нисмо пронашли. Очигледно је, међутим, да те јаме нису биле за свакодневну употребу.
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (3)