ЋЕРКЕ И УНУКЕ СУ МОЈ НАЈВЕЋИ ЖИВОТНИ УСПЕХ: Дане Корица, наша атлетска легенда, ужива у пензији као већина обичних људи

ДАВНИХ седамдесетих година његов дечачки сан почео је да поприма оквире стварности. Живот у немаштини и тешким животним условима није га зауставио да оствари рекорде у атлетским дворанама широм света.

Фото Н. Параушић

Захваљујући јакој вољи, која га ни данас није напустила, један од најбољих српских атлетичара свих времена, Дане Корица, данас у пензионерским данима води потпуно миран живот у викендици у Малој Моштаници, какву је одувек желео да има када остари.

Одрастао је у селу Кутина, надомак Загреба, у малој, трошној кући, заједно са још петоро браће и сестара. Како каже за "Новости", детињство памти по сиромаштву и непрестаном раду на селу како би могли да се прехране. Његови родитељи Марица и Дане били су пољопривредници.

- Живели смо од села. Још као дечак радио сам са татом у шуми, како бисмо могли да се огрејемо зими - прича легенда краљице спортова. - Јели смо све што је мајка успевала да нам спреми. Нисам имао обућу, ишао сам бос у школу. Једне зиме због тога сам добио упалу у зглобовима и почео стално да посећујем болнице.

Фото Н. Параушић

Како нам је рекао, да тада са 14 година није отишао у болницу у Црквеници, заувек би остао непокретан. Седам месеци провео је у болничкој постељи без иједне посете породице, јер нису имали новца за пут и храну.

- И данас ми је та слика у глави, фиксирана колена, туберколоза, болничка пиџама, током боравка тамо нисам могао да се померим. Стално сам гледао како другима у посету долазе породице и пријатељи и доносе пуне кесе, а мени нема ко - наставља своју причу Дане Корица.

Тако прикован за кревет уточиште је пронашао у спортској литератури, читао је без престанка о успесима свог идола, маратонца Фрање Михалића, надајући се да ће једног дана имати такву спортску каријеру.

- Желео сам да урадим нешто да не будем обична бројка. Сан ми је био да се такмичим у дресу Југославије. Зарекао сам се да ћу постати репрезентативац у атлетици чим станем на ноге.

По повратку у родно место, имао је осећај да је на неки начин благословен и да је спорт његов позив. Свакодневно је трчао у старим ципелама, па су комшије мислиле да је од дугог боравка у болници полудео, говорили су: "Данетов Дане је полудео."

Осећај сиромаштва га је изједао, схватио је да мора да напусти село и уради нешто велико за спорт ван сеоских сокака. Први професионалан подвиг било је првенство у Хрватској на ком је заузео високо прво место.

- Новине су тада писале о мени, био је то хрватски "Спотски журнал", наслов је гласио "Дане Корица, откриће првенства" - са осмехом на лицу говори овај спортски великан.

- Мој отац је био против тога да тренирам атлетику и наговарао ме да завршим занат.

Године 1965. остварио је највећи дечачки сан - трчао је за Југославију. Три године након тога па све до 1973. године шест пута заредом освајао је титулу првака Југославије на 5.000 и 10.000 метара.

Од првог зарађеног новца у атлетској каријери приуштио је себи ново одело како би имао у чему да се врати из војске. Сећа се да су га комшије тада гледале као да је дошао из Америке.

Након многобројних регионалних и светских успеха, као што су Олимпијске игре и Универзијада у Москви, године проведене на месту спортског директора савеза Србије, генералног секретара Звезде, љубав ка спорту још увек траје. И данас Дане Корица у пензионерским данима учествује и посећује бројне атлетске манифестације.

Фото Твитер

Како истиче, једино што му је фалило у годинама славе и престижа јесте породични дом. У његовим најуспешнијим годинама, недостајало му је да се оствари у улози родитеља, што се и догодило по завршетку спортске каријере.

- Највише од свега у животу желео сам да оснујем породицу, дуго сам био сам, фалио ми је тај породични кутак, макар био и два са два. Моје две ћерке и унуке су ми највећи успех у животу - закључује Дане Корица.

Иако је већ шест година у пензији, спортом не престаје да се бави. Свакодневно трчи два пута дневно без обзира на годишње доба, дане проводи у викендици у Малој Моштаници, која га изгледом подсећа на родно село. Ужива у узгајању воћа и поврћа, и како каже, за њега дан брзо прође.

- Волим ово место, стално се нечим занимам, и даље не знам шта је то пензија. Трчим, дружим се са пријатељима. Волим и да одем у Скадарлију у моју омиљену кафану. Поред тога што му је атлетика омогућила да се раме уз раме нађе са спортистима светског калибра, обезбедила му је сигурну егзистенцију, тако да данас може себи да приушти путовања ван земље.

НЕ ОДУСТАЈТЕ ОД СВОЈИХ СНОВА

КАО круна вишедеценијске каријере јесте књига "Дане Корица - прича о атлетском јунаку нашег доба", аутора Милана Томића. Написана је као подстицај за све младе људе, да никада не одустану од својих снова, јер његова прича управо је почела из амбиса, а достигла сам врх.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДРУЖЕЊЕ НАЈВЕЋА РАДОСТ ТРЕЋЕГ ДОБА: У Деспотовцу одржана трећа мини-олимпијада за Поморавски округ и окупила велики број времешних такмичара

30. 06. 2022. у 17:45

Друштво

0 0

ЗБОГ ЦЕНА ЛЕТУЈУ У ПРОЛЕЋЕ: Пензионери се после двогодишње пандемије опустили и у већем броју кренули на летовања

30. 06. 2022. у 13:11

Друштво

0 1

ПУТЕВИМА МАРКА ПОЛА ОД ИТАЛИЈЕ ДО КИНЕ: Италијанка Вијена Камароти у осмој деценији решила да препешачи 22.000 километара

30. 06. 2022. у 12:33

Друштво

0 0

СЕНИОРИ СЕ ТАКМИЧИЛИ У ПИСАЊУ ПУТОПИСА: Осму годину заредом проглашени добитници "Драганове награде"

30. 06. 2022. у 10:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације