СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - РАНКОВИЋ ЛИЧНИ ШОФЕР ЦРЊАНСКОГ: Четири и по деценије од смрти великог песника, приповедача...

БИО је 29. јул 1965. године када је Милош Црњански ступио на тло Европе, у луци Кале, с француске стране Ламанша.

Срђа Прица, Милош Црњански, Славка Ранковић, Александар Ранковић, Вукица Прица, Слободан Ранковић Фото: Задужбина Милош Црњански

На себи је имао зимски громби капут и шешир, а у руци је држао картонски кофер, највероватније онај исти, с којим је двадесет и четири године раније из Лисабона стигао у Лондон. Кренуо је пут Београда који је у његовој тродеценијској носталгији блистао "као кроз сузе људски смех". Заједно са њим су били Срђа Прица, југословенски амбасадор у британској престоницу и његова супруга Вукица, са којима се био спријатељио и проводио бројне сате у пријатним ћаскањима. Њихова подршка, у његовим премишљањима, да ли да настави емигрантски живот или да се врати у земљу, била је пресудна.

А све је започело осам година раније када је у Лондон, на челу југословенске парламентарне делегације, дошао Моша Пијаде, председник Савезне скупштине. Било је суђено да се тада сретну стари знанци - сликар и "стара комуњара" и писац и велики антикомуниста.

- Матора будало враћај се кући, теби је тамо место! - рекао му је Моша.

Али авај! Недељу дана касније, 15. марта те 1957. године, Моша Пијаде умире у Паризу. Одласком старог, револуционара, робијаша, али и масона, "на ону страну сунца", одложена је и идеја о повратку Милоша Црњанског у земљу.

Из емигрантске усамљености се полако извлачи приближавањем југословенским званичницима. Почетком шездесетих година, некако баш у време када Прица долази за амбасадора у Уједињеном Краљевству, долази до конаткта између писца "Сеоба" и Танасија Тасе Младеновића, песника и главног уредника "Књижевних новина". Поред тога Таса је тада био члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије и члан Главног одбора Савеза удружења бораца НОР-а Србије. У њиховој преписци, поред информација о књижевном животу у Београду и Југославији, отворено је и питање повратка Црњанског.

Преговори на ту тему потрајаће коју годину... У настојањима да приволи великог књижевника да се врати у Београд, Младеновић путује неколико пута у Лондон. Све трошкове боравка финансира Секретаријат за културу на чијем је челу контроверзна Станка Веселинов, иначе супруга Јована Веселинова, првог човека српске партије.
ЦРЊАНСКИ се ломи... Амбасадора Срђу Прицу отворено пита - шта он, Црњански, може да очекује у Београду, он тамо нема стан... Прица је одмах депешом замолио Јована Веселинова за одговор: шта да каже Црњанском?

Милентије Пешаковић, шеф кабинета секретара ЦК Србије Јована Веселинова Жарка, сведочи:

"Веселинов је одмах својом руком исписао одговор-депешу Срђи Прици: Црњанскоме гарантујемо трособан стан, у згради која ће бити за два-три месеца завршена, усељива. До усељења у стан, обезбеђујемо о трошку Извршнога већа Србије боравак и храну у апартману београдског хотела 'Екцелзиор'. Тај текст сам ја прекуцао на писаћој машини и по налогу Веселинова послао кабинету Коче Поповића, секретара спољних послова Југославије. Писмо је однео УДБАШ Милан Баста."

И потомак Срба који су се, под Арсенијем Чарнојевићем доселили у Панонију је преломио. Пре поласка у отаџбину Црњански је био нервозан, мешала су се унутрашња осећања, час је био усхићен, час уплашен. Било је приметно да се није ослободио усађеног страха од југословенске полиције. Пријатељу у Јоханезбургу пише:

Фото: Задужбина Милош Црњански

"Срећом, више не убијају због мисаоне субверзије, али је Ђилас у затвору. Иста рука. Исте очи, Каинове, исте уши, у Београду."

КАДА су прешли Ламанш запутили су се ка Паризу, где су неколико дана били гости амбасадора Мите Миљковића. У Граду светлости је пао договор: Црњански иде у Немачку у Аугзбург и Минхен да се "сети старих успомена", а брачни пар Прица наставља пут за Ичиће, код Опатије, где су имали викендицу. Разрађен је план да писац из Немачке дође у Трст и да се тамо јави нашем конзулату, а Прица ће доћи по њега својим колима.

Тако је и било. Из Трста су заједно кренули у Југославију. На прелазу Козина, док су обављане граничне формалности, "Црњански се сав увукао у свој црни громби капут", иако је тог дана било изузетно топло. Био је збуњен. Нема полиције на сваком кораку, нигде трага "гвозденој завеси" ... Говорио је и: "Страшно ми је да се вратим у Београд после толико година. Најтужније ми је што ћу видети све оне некада лепе жене - сада бабе".

Причу Милоша Црњанског шта му се десило у Ичићима, у кући амбасадора Прице, после прве проспаване ноћи у Југославију, забележио је недавно преминули књижевник Александар Саша Петров:

"Оставе мене моји домаћини самог у кући, а одмах ујутро неко звони. Отворим врата, а пред вратима стоји неки човек. Лепо обучен, одело, светло, летње, шешир, кравата, љубазан осмех, па и пре него што га упитах ко је и шта хоће, каже он мени - Ја сам Ранковић! А ја њему - зар већ! Он се насмеје! Видим, љубазан, колико може да буде!

- Па док сте ту, да мало видите ове крајеве. Дуго нисте били, да се подсетите!

- А ко би био мој шофер, или водич?

Каже он - па ја, зато сам и дошао!

- Ви лично?

- Са највећим задовољством... да се нас двојица упознамо! Мени је част да будем у друштву великог српског писца!"

ТАДАШЊИ други човек у Југославији и књижевник из емиграције провели су скоро цео дан заједно. Били су и на ручку на Учкој, а увече провели неколико сати на тераси хотела "Кварнер" у Опатији. Све се ово дешавало 30. августа 1965. године. Енигма како је Ранковић сазнао да је Црњански одсео код Прице брзо је разјашњена. Лека је са супругом Славком кренуо у посету њеној фамилији у Словенији и успут су свратили до Опатије. И како то обично бива "господин случај" је наместио да сретну Срђу и Вукицу... Доцније ће Црњански рећи свом домаћину "Па Ранковић се и смеје слатко. Зна и да се шали".

А ријечки "Нови лист" сутрадан ће објавити фотографију са овог сусрета.

Престоница је достојанствено дочекала аутора "Ламента над Београдом". Медији су посветили велику пажњу његовом повратку, његовом особеном књижевном таленту. У томе су предњачили "Политика" и "НИН", "Књижевне новине"... нису заостајали Телевизија и Радио Београд... На Коларчевом народном универзитету одржано је књижевно вече посвећено његовом стваралаштву...

Црњански је поздравио Београђане речима: "...Са овога места говорио сам пре тридесет и две године, па хајде да наставимо"!

Ове његове речи нису остале без одјека. Из Кабинета председника Републике 23. децембра лета Господњега 1965. године, на адресе свих значајнијих државних и партијских финкционера у Србији, стиже коверта у којој се налазио непотписан текст са насловом:
"Чему таква добродошлица Црњанском? Кад се фашизам враћа на светску позорницу, нама се враћа Црњански."

Фото: Задужбина Милош Црњански

У тексту, поред осталог пише: "...Заиста је тешко бити кратког памћења када се зна да је овај 'накострешени публициста" претворио 'своје лирско цвиљење у лавеж фашистичког чопора' (Ђорђе Јовановић) и када се зна да су сви политички чланци Милоша Црњанског "писани на линији најцрње националистичке, управо фашистичке реакције, и заиста скоро неписмени" (Марко Ристић). Но и поред тога, Црњански се вратио... Према Црњанском је показана пуна мера толеранције. Због чега? Можда због његовог књижевног талента, или због стила којим пише? Али, из наше сурове и дуготрајне школе живота научили смо да издајник не може бити уметник, научили смо да издајник убија у себи ствараоца...'"

У попратном писму из Кабинета се наводи да је текст прочитао Тито. На врху, у десном углу, исписано је његовом руком "Добро је да се ово објави. Т."

У РУКОВОДСТВУ Србије завладала је паника. Тих дана је, по сведочењу Милентија Пешаковића, Црњански позван на пријем који је приредио Душан Петровић Шане, председник Народне скупштине Србије. А неколико недеља раније Јован Веселинов је у своме стану приредио вечеру Милошу Црњанском. На вечери су били Таса Младеновић и Срђан Прица са супругама. После тога и Светозар Вукмановић Темпо позвао је на вечеру Црњанског... Писмо из Титовог кабинета разорно је деловало...

Ни седнице Извршнога комитета ЦК СКЈ нису прошле без расправе о повратку Милоша Црњанског. Наравно да се први Тито огласио: "Шта је њега (Црњанскога) требало довлачити овамо? ...Ево, на пример, у Хрватској и у другим крајевима, гледају да је то уперено против њих. Сматрају да је то била демонстрација... А неки наши високи политички другови се састају и сликају са Црњанским". Александар Ранковић је тек шест месеци касније на Брионима схватио да се то односило на њега.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЉУБАВНА ПРИЧА ЦРЊАНСКОГ: Као на филму - због Виде га јурили моткама, кућу ставио на добош, напустио земљу

15. 05. 2022. у 09:34

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Усташе српско семе затирале убијањем деце

24. 07. 2022. у 15:00

Друштво

1 11

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ТИТО ОДЛИКОВАО БИСКУПА КОЈИ ЈЕ ПОКРШТАВАО СРБЕ: Хрватски достојници правдају своју цркву за учешће у злочинима

31. 07. 2022. у 17:00

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СКАНДАЛ СА УСТАВОМ: Како је краљ Александар умало остао без круне

07. 11. 2021. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације