У ОРАШЈУ СВЕТКУЈУ ПОМИРЕЊЕ: У селу код Варварина у част важног историјског догађаја из 1311. године, мештани организују велики Народни сабор
ЦРКВА Јована Крститеља у селу Орашје код Варварина по предању је место где су се после 10 година сукоба помирила два рођена брата, краљеви Милутин (1253-1321) и Драгутин Немањић (1252-1316).

Црква Светог Јована Крститеља, Фото Н. Петровић
Од прошле године, захваљујући труду библиотекара из Варварина и чланова Црквене општине у овом месту, покренута је посебна светковина "Свето место помирења", која је мотивисала и призвала народ да се око овог храма масовније окупља.
У Општинској библиотеци "Јован Курсула" нов сусрет са верницима као и поклоницима писане рече и сликарства најављују за недељу 4. септембар и у оквиру саме манифестације "драмска приношења и ликовну колонију".
- Од помирења знаменитих браће Немањић протекло је седам векова и од прошле године почели смо да се са манифестацијом "Свето место помирења" окупљамо у већем броју - прича истакнути карикатуриста Горан Ћиличанин, директор библиотеке у Варварину.
Према до сада познатим подацима, црква у Орашју зидана је двадесетих година 14. века и сврстава се међу најстарије православне богомоље у варваринском крају. Иако уверење да је реч о задужбини краља Милутина нема историјског ослонца, осим што се тај податак спомиње у летопису цркве, верује се да је један од највећих ктитора међу светородним Немањићима, ипак, издашно помогао градњу некадашњег манастира.
"Сеј храм воздиже Србљем краљ Милутин по патријарха Арсенија од агаран разружисја.
Народном обновисја. Ликписасја од 1867. до 1869. за Владом III и IV Обреновића.Благословенением архиепископа Михаила при јереју Јоану и Тимотију во Орашју", записано је у летопису цркве.

Литургија у храму у Орашју, Фото Епархија крушевачка
Од изградње, овај изузетни храм, више пута је рушен, али је одувек био важно, историјско место. Мање је, наиме, познато да је управо у порти ове светиње посвећене Јовану Крститељу прочитано писмо кнеза Милоша у којем 1815. године позива народ на устанак против Османлија.
- Браћо, устаните сви против турског зулума - писало је.
- Боље нам је изгинути него овај зулум довека трпети.
И у Првом српском устанку, орашки манастир имао је своју улогу. Истраживачи напомињу да су 1810. године, када се водио Варварински бој, манастирске зидине биле уточиште за рањенике, међу којима је био и лично Јован Курсула. Интересантно је да је 1992. године на простору магацина недалеко од цркве нађена масовна гробница, где су, како се претпоставља биле похрањене кости варваринских устаника.
ВОДА НА ДВОРУ КАРАЂОРЂЕВИЋА
ОРАШЈЕ данас има око 600 становника. На историју и своје село сви су поносни. Као и на своју Каленићку реку, притоку Велике Мораве. Село је познато и по изворишту минералне воде са значајном концентрацијом селена. Краљ Александар Први Карађорђевић је 1932. године тврдио да је реч о лековитој минералној води због чега су је и допремали на двор.

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама
ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.
27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)