СРПСКА КОЛЕВКА У МРАКУ НЕБРИГЕ: Разарање цркве код Новог Пазара отворило питање заштите наше баштине
БЕЗОБЗИРНО уништавање остатака српске средњовековне цркве и гробља из 14. века на новопазарском локалитету Латинска црква у Постењу отворило је болно питање истраживања и заштите пребогате, а непознате националне баштине у колевци српске државе.
Она би остала непознаница да није било покојне Драгице Премовић Алексић, археолога и директора Музеја "Рас" у Новом Пазару, која је препешачила више 2.359 квадратних километара и пописала и објавила 1.500 археолошких локалитета Старог Раса.
Међу њима су и споменици преднемањићке Србији чији је најбоље очуван локалитет Драгица открила у селу Врсенице код Сјенице. Истраживања тврђаве на брду Клик показала су да је реч о остацима Достинике, преднемањићке престонице "крштене Србије". Она је само делимично истражена, а до данас није конзервирана ни представљена јавности.
Систематских археолошких истраживања није било ни у долини Дежевске реке, где се налазило средњовековно цивилно насеље Дежева и дворови Немањића, од Немање до Уроша Првог Великог. Овај простор је 1978. и 1979. први пут извиђан ради прикупљања података о налазиштима, а до данас је минимално ископавано. Узвишица у засеоку Мишчићи је обележена крстом, јер се ту по народном предању родио Растко Немањић, будући српски просветитељ и први архиепископ Свети Сава. Било би логично да се ту налазио Немањин двор, али то не знамо, јер није било истраживања. Ископани су темељи дворске цркве у којој је по предању Растко крштен, али простор око ње није истражен?!
Како је могуће да институцијама Србије није било интересантно археолошко истраживање Старог Раса у ком је Србија рођена? Одговор смо тражили од стручњака и наишли на ћутање, после објашњења: "Не бих да се замерам". На анонимности је инсистирао и један од најугледнијих српских археолога, дугогодишњи универзитетски професор и члан Археолошког института. Није желео да му се наводи име јер "не жели сукоб са анационалним, а врло утицајним појединцима" у академским круговима.
- Од Другог светског рата национална археологија је табу. Они који су се усуђивали да га наруше, трпели су последице. "Средњовековци" ћуте јер им је жива успомена на деградацију и понижења великих каква је преживео чак и др Ђорђе Јанковић, доајен српске националне археологије. Као младог археолога у СФРЈ професор Војислав Јовановић ме је саветовао: "У Србији можеш да истражујеш све, осим српске прошлости. Конкуриши за ископавање антике или праисторије, па успут закачи и нешто наше". Само захваљујући колегиници Драгици Премовић Алексић ми имамо детаљно пописане локалитете у Расу - рекао нам је.
Њени налази стварају јасну слику области Рас са градом Расом као "столним местом" и мноштвом насеља, трговишта и утврђења из које су Немањићи покренули успон српске средњовековне државе. Упркос познатом богатству баштине истраживања на многим местима нису ни започета, па су о њима и даље најсвежије информације Каницови извештаји из 19. века. Област Старе Србије су први ради евидентирања археолошких локалитета и споменика културе тек 1951. обишли архитекте Ђурђе Бошковић и Бранислав Вуловић, а после њих 15 година нико није долазио. Тек када је је 1965. основан Завод за заштиту споменика културе у Краљеву почело је прво организовано и систематско рекогносцирање - преглед терена и бележење података о постојећим споменицима и потенцијалним налазиштима. Тада су у свет отишли први подаци о манастиру Сопоћани и његовом сликарству - "ренесанси пре ренесансе", цркви светог Петра и Павла у Новом Пазару, коју су утемељили ученици Светог апостола Павла и остацима монументалне тврђаве Стари Рас.
Светска стручна јавност била је фасцинирана и Стари Рас са Сопоћанима је већ 1979. уврштен на листу светске културне баштине под заштитом Унеска. Археолошки институт осамдесетих најзад почиње интензивнији преглед терена, а од деведесетих интензитет истраживања се смањује. После 2000. она практично престају јер, по сведочењу археолога, тадашње државне институције нису хтеле да их финансирају.
СКРИВЕНА И ЗАБОРАВЉЕНА БАШТИНА
ОД 1981. до 1986. обављена су и ископавања на великом броју локалитета на простору Старог Раса са невероватним резултатима. Само у Новом Пазару је ископавано на 18 локалитета, на подручју Сјенице сондирано је пет утврђења, на територији Тутина ископавања су обављена на седам утврђења, две цркве и три насеља. А то је само мали део баштине - говорила је пре неколико година за "Новости" Драгица Премовић Алексић.
Препоручујемо
ВАНДАЛИЗАМ У НИШУ: Са споменика на Старом гробљу украден историјски вредан барељеф
08. 06. 2022. у 09:53
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети Трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (4)