БИЉКА КОЈА НЕ УМИРЕ, СИМБОЛ ВАСКРСА СРБИЈЕ: Шта представља Наталијина рамонда, чудновати цвет који се носи на реверу за Дан примирја

ШИРОМ Eвропе 11. новембра обележава се Дан примирја у Првом светском рату, а у Србији се читаву седмицу пре празника и тог дана на реверу носи специфичан амблем на коме су две зелене траке и љубичасти петолатични цвет.

FOTO: Promo

Као главни мотив за ово знамење изабран је спој Албанске споменице и биљке која је у ботаници позната и као цвет "феникс", јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи. Наталијина рамонда је званични симбол примирја, као и симбол васкрса Србије у Првом светском рату.

Надалеко позната по лепоти, Наталијина рамонда је ендемит, расте само на истоку Србије, у Северној Македонији и у Грчкој, али и на Кајмакчалану, где је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе од 12. септембра до 3. октобра 1916. године и извојевала победу, додуше уз огромне људске жртве. Цвет се доводи у везу баш са овим историјским догађајем.

- Наталијина рамонда има изразиту симболичку вредност у нашој историји. Откривена је крајем 19. века у јужној Србији у време Обреновића, али цвета и на Кајмакчалану, месту пробоја Солунског фронта након ког је дошло до великог јуриша српске војске у отаџбину 1918. Зато се овај љубичасти цвет, стилизован са лентом некадашње Албанске споменице, данас користи као симбол обележавања Дана примирја - истиче историчар др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју.

Фото Архива

Наталијина рамонда је древна биљка која је преживела чак и ледено доба, а затим опстала на скривеним деловима Балкана. Припада тропској фамилији (Gesneriaceae), а успела је да преживи неповољне климатске услове до данашњих дана. Цвет је открио др Сава Петровић, ученик Јосифа Панчића, који ју је 1879. године пронашао у околини Ниша, у Јелашничкој клисури на Радовањском камену. Петровић је био дворски лекар краља Милана Обреновића и у част краљице Наталије, цвет је назвао њеним именом. Други део свог имена цвет дугује ботаничару Рамонду, који је живео крајем 18. и почетком 19. века. Према његовом имену је читав род ове биљке добио назив рамонде. Постоји и српска рамонда (Ramonda serbica), коју је у 19. веку, на Ртњу пронашао Јосиф Панчић.

Српску и Наталијину рамонду најлакше је разликовати према облику листа и цвета: прва има обично ромбичан, ређе овалан лист чије су ивице грубо назубљене, а друга округластије листове, са правилним и ситним зупцима. Опет, Serbica има тањираст, заобљен цвет, док су код Natalie латице праве. Такође, разликују се и по томе што се код Наталијине рамонде крунични листићи међусобно преклапају, док су код српске раздвојени. Цветови су им притом веома лепи. Најчешће, Наталијина рамонда има тамно-љубичасте, а српска светлољубичасте цветове, иако боја може да варира до беле. Обе врсте су ретке и добро подносе хладноћу. Као угрожене биљке и живи фосили, Наталијина рамонда и Српска рамонда су под строгом заштитом државе.

Најближи сродници Наталијине рамонде расту у Азији и Африци. У Европи постоји само пет врста ове фамилије. Сматра се да су све ове врсте "живи фосили", остаци тропске и суптропске флоре. Наталијина рамонда неповољне услове на станишту, као што су недостатак влаге, високе или ниске температуре, преживљава уласком у анабиозу, физиолошко стање у коме се метаболизам успорава, а надземни органи дехидрирају, тако да губе и до 95 процената воде. Када услови на станишту поново постану повољни, оне у року од 48 часова до неколико дана поново успостављају нормалну метаболичку активност и озелењавају, због чега се још називају и "биљке које васкрсавају".

Немања Девић, Фото М. Анђела

У нашем народу Наталијинина рамонда се назива и васкршњи цвет.

У свету постоји око 270.000 врста цветница, а свега њих тридесетак имају способност анабиозе. Оне су махом заступљене у Средњој и Јужној Америци, јужној Африци, југоисточној Азији и Аустралији. Рамонде и њихова два сродника, Haberlea rhodopensis у Бугарској и североисточној Грчкој, као и Jankaea heldreichii на Олимпу, једине су цветнице у Европи које имају тај редак дар.

Наталијина рамонда је прави украс кречњачких стена, нарочито када цвета. Висока је око десет центиметара. Тамнозелени, дебели, елиптично јајасти листови образују скоро правилну розету која лежи на каменитој подлози. Биолози кажу да се тешко може препознати и уочити у време сушних летњих месеци. У то време биљке су сасушене, смежуране и беживотно риђе-браонкасте. Притајена и скоро осушена, са првом влагом поново оживљава, као што се десеткована Србија препородила после Првог светског рата.

КАПИТУЛАЦИЈЕ У ВАГОНУ У КОМПЈЕЊУ

ПРИМИРЈЕ у Првом светском рату потписано је 11. новембра 1918. године између сила Антанте и Немачке. Тада су генерали зараћених страна у француском граду Компјењу, у једном железничком вагону потписали примирје. Мада ће рат бити сасвим завршен тек у Версају, догађајем на железничком колосеку окончан је најкрвавији сукоб у дотадашњој људској историји. Два минута пре склапања примирја погинуо је и последњи војник на Солунском фронту.

Исти вагон је, иначе, још једном био позорница историје - Хитлер је 1940. године, у зениту Другог светског рата, инсистирао да се капитулација Француске потпише у вагону који је, по мишљењу нациста, симболизовао понижење Немачке.

* * * * * * * * *

ДЕМОГРАФСКА И МАТЕРИЈАЛНА КАТАСТРОФА СРБИЈЕ

СТРАВИЧНА ЦЕНА ПОБЕДЕ

СРБИ су у Великом рату поднели огромну жртву и изгубила готово трећину становништва.

Прве процене су објављене на Париској мировној конференцији која је одржана непосредно после завршетка Првог светског рата, 1919. године. Према тим информацијама, погинуло је 1.247.435 становника Србије, од којих 402.435 војника и 845.000 цивила. Поред директних губитака у рату, глад, сиромаштво, мразеви и инфекције повећали су број смртности. Само од пегавог тифуса у Србији је преминуло око 350.000 људи, док је у туђини настрадало 40.000 људи. Исти подаци говоре да је било укупно 264.000 инвалида - 114.000 војних и 150.000 цивилних.

Српски артиљерци / Фото архива

У књизи "Србија 1914-1918, сећање на време бола и поноса" академик Владимир Стојанчевић наводи да се "статистика демографских губитака у Првом светском рату може само делимично реконструисати", јер је за део Србије под бугарском окупацијом, што је чинило око две трећине земље, практично немогуће дати прецизне податке.

Губитке у људству, најтрагичније за један народ и државу, пратила је огромна штета у економији и пољопривреди. Претпоставља се да је Србија тада изгубила половину националног богатства, односно седам до десет милијарди златних франака. Уништено је 70 одсто целокупне индустрије, половина рудника метала и 70 одсто рудника угља.

Истраживачи наводе да је Србија у Првом светском изгубила 182 индустријске године.

Централне силе су из Србије однеле милион и по тона угља, више стотина хиљада тона разних метала и четири и по тоне сребра и злата. Србија је већ крајем 1915. била "опустела земља". Готово читав сточни фонд био је уништен.

Током четири ратне године Краљевина Србија је морала да донесе тешке одлуке, да поднесе велике губитке и страдања, и да одоли многим искушењима. Од величанствених победа на Колубари и Церу, до Солунског фронта и Албанске голготе, српска држава се на крају нашла на страни држава победница. "Пирова победа и стравична цена" којом је Србија платила "слободу и уједињење", како су то говорили појеидни српски интелектуалци.

- Једина "светлост" била је неизмерна храброст и пожртвовање српских војника, цивила, жена добровољних болничарки и непосредних учесника у борбама, без обзира на националну или верску припадност, чланова савезничких мисија или добровољаца у Великом рату, поштење и част који су сви заједно несебично положили на олтар отаџбине - истиче Јасмина Живковић из Историјског архива у Пожаревцу.

Препоручујемо

Друштво

0 7

ТРОБОЈКАМА ПОЗДРАВЉАЛИ СЛАВНУ СРПСКУ ВОЈСКУ: Како је, на Митровдан, ослобођена Бела Црква

08. 11. 2022. у 20:16

Друштво

0 1

РЕГЕНТУ АЛЕКСАНДРУ ЗАПРЕТИЛА ДА ЋЕ У ХАЈДУКЕ: Милунка Савић први пут се пријавила да служи војску у Крушевцу(ФОТО)

07. 11. 2022. у 21:32

Култура

0 2

НАШ ФЕНИКС СИМБОЛ ДАНА ПРИМИРЈА: Књига "Говор цвећа у Србији" открива скривена значења међу латицама и поруке које њима шаљемо

07. 11. 2022. у 07:30

Србија

0 0

НАЈМЛАЂА ЖРТВА ИМАЛА ЈЕ ЈЕДНУ, А НАЈСТАРИЈА 100 ГОДИНА: Обележено сећање на 4.317 Срба страдалих у Румунији

18. 10. 2022. у 12:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације