СТРАНИ РАДНИЦИ ЋЕ ПОДМЛАДИТИ СРБИЈУ: Каква је будућност планете земље, која ће 15. новембра достићи осам милијарди становника
ОСМОМИЛИЈАРДИТИ становник Земље, према очекивањима Одељења за економска и социјална питања Уједињених нација, родиће се 15. новембра.
Према тим пројекцијама, демографска мапа света промениће се већ за две-три деценије, а Индија ће до краја 2023. престићи Кину као најмногољуднија земља света.
Исти извор додаје да светска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. године и да би могла достићи око 8,5 милијарди 2030. и 9,7 милијарди 2050. године. Врхунац од око 10,4 милијарде људи очекује се у 2080-им.
Може ли планета да издржи овакав раст и где је ту место Србије? Како ће за две или три деценије изгледати наша "демографска крвна слика"?
- Што се тиче света, показало се да ранија предвиђања како Земља неће моћи да издржи пренасељеност која јој прети, нису оправдана - каже демограф Иван Маринковић из Института друштвених наука. - Не можемо очекивати да светско становништво унедоглед прогресивно расте и сведоци смо постепене стагнације, па смањивања. У наредне три деценије стопе раста ће додатно пасти. У државама у којима је стопа рађања била висока, репродукција ће се смањити испод просте, односно испод два детета. Махом је реч о неким азијским и афричким земљама. Оне још неће губити становништво јер су младе, али ће се то одразити на укупну светску популацију.
Према Маринковићевим речима, с временом ће и оне ући у депопулациони тренд. А генерални пад стопе фертилитета повезан је са глобалним растом економије и образовањем жена и укључивањем у привреду. Висок степен репродукције карактеристичан је за неразвијене земље и оне у којима су права жена на ниском нивоу. Пошто је у свету порасла потражња за радном снагом, више не могу да раде само мушкарци. Како објашњава наш саговорник, у посао су се одавно укључиле и жене, а оне које раде не могу да рађају и одгајају по четворо или шесторо деце. Оне за то више немају ни потребну "логистику", јер људи најчешће више не живе у великим породичним заједницама, тј. задругама, као што је некада било уобичајено.
Демограф др Петар Васић са Географског факултета наглашава да је питање оптимума становништва одувек заокупљало научнике и да су се теорије и прогнозе с временом мењале, али је чињеница да се од 1950. светска популација повећала за 2,7 пута, с тим што је раст све спорији. Тако је више времена било потребно да број "скочи" са седам на осам милијарди, него са пет на шест.
- Оно што оптерећује планету није број становника, јер он у том притиску учествује само са трећином. Далеко већи притисак, чак две трећине укупног притиска на Земљу, чини потрошња. Један становник данас троши много више него раније и даље прогресивно повећање потрошње могло би да буде спорно по будућност - објашњава Васић.
Ипак, када све узмемо у обзир, планета ће издржати број становника предвиђен половином овог века. Што се тиче Србије, она је у вишедеценијској депопулацији и када је у питању природни прираштај, односно број рођених и умрлих, и када је у питању миграциони салдо. Међутим, осим што радна снага одлази из земље, чињеница је да страни радници већ неко време и долазе, донекле попуњавајући тражњу за недостајућим профилима као што су грађевина или саобраћај.
- И ми постајемо имиграциона земља, као земље Запада, и то је добро, јер када бисмо се затворили, привреда не би расла. Увоз младе радне снаге јесте решење и развијене европске земље су то давно схватиле - објашњава Маринковић.
Један део ових људи, на пример, Руси и Украјинци, који су дошли у Србију откад је почео сукоб ових земаља, овде ће и остати. Сви они ће неминовно донети део своје културе и друштво ће се мењати.
Слична је прича у целој Источној Европи, која једина у светским размерама има толику стопу депопулације. За развијене земље је карактеристична ниска стопа фертилитета, али зато имају велики број усељавања. Латинска Америка и Азија имају висок степен исељавања, али и даље и висок природни прираштај. Једино је у Источној Европи и једно и друго ниско.
Будући да велики број странаца који код нас долазе да раде нису високообразовани, да бисмо задржали одређени степен образованости грађана, по Маринковићевим речима, мораћемо више да улажемо у просвету, науку и културу. Образовни просек могли би да нам дигну и Руси и Украјинци, будући да је код нас дошло доста ђака, студената, ИТ стручњака... За очекивати је да се у извесној мери понови ситуација после Октобарске револуције, када су "бели" Руси у Србију, осим руске салате, донели и балет, сјајне архитекте, музичаре и сликаре.
И Васић додаје да ће се демографска слика у земљи променити, посебно с обзиром на чињеницу да једино Роми, Бошњаци и Албанци имају позитивни природни прираштај. Демографи процењују да је у Прешеву и Бујановцу, између 2002. и 2022, забележен пораст становништва за 70 одсто, а попис ће показати колико има оних који се званично изјашњавају као Роми.
- На прошлом попису их је било око 143.000, плус они који су се изјаснили као Срби, Југословени, Египћани. Процене демографа су да би сада могло да их буде укупно око 800.000, с тим што удружења Рома најављују потенцијално незадовољство уколико се бар пола милиона не изјасне као Роми - каже Васић.
ПОРАСТ У ОСАМ ДРЖАВА
ДОК је пад плодности примећен у неколико развијених земаља, како кажу у УН, пораст становништва који се очекује у наредним деценијама биће концентрисан у осам држава. То су Демократска Република Конго, Египат, Етиопија, Индија, Нигерија, Пакистан, Филипини и Танзанија.
БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
Препоручујемо
ТЕШКА ТРАГЕДИЈА НА ВИСЕЋЕМ МОСТУ У ИНДИЈИ: Погинула најмање 141 особа (ВИДЕО)
01. 11. 2022. у 13:57
ОТКРИВЕНА ЗЕМЉИ НАЈБЛИЖА ПОЗНАТА ЦРНА РУПА: Удаљена је "само" 1.600 светлосних година
04. 11. 2022. у 23:34
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (3)