МАТИЧНЕ КЊИГЕ БЛОКИРАНЕ ВЕЋ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА: Документација о становништву последња препрека окончању поступка црквене реституције

ЦРКВЕНА реституција је при крају и очекује се, према најавама директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, да ускоро буде завршена. Кост у грлу, међутим, и даље су црквене матичне књиге. Наиме, цркве и верске заједнице су у 161 захтеву тражиле враћање матичних књига рођених--крштених, венчаних и умрлих, али овај процес није ни надомак окончања. Уједно, враћање ових докумената отвара низ питања и дилема, будући да је реч о непроцењивом благу једне земље - то су једине књиге из којих се види ко је живео у Србији пре 20. века!

Фото: Танјуг

У њима се налазе подаци о српском и другом живљу, о њиховој верској и националној припадности, полу, старости и дужини животног века из времена када још нису спровођени пописи или они нису били редовни. Без тих књига не зна се колико је људи где живело и да ли су нпр. поједина места у Војводини била српска или не.

- Да није верских матичних књига, Михајло Пупин никада не би доказао да је у неким селима у Банату већинско становништво било српско и она би, после Првог светског рата, припала Румунији, а не Србији - каже Секулић.

СПОРАЗУМ Упокојени патријарх Иринеј у архиву где је складиштен материјал/Фото: Танјуг

Црквене матичне књиге су, на основу Закона из 1946, дате општинама на препис, с обавезом да их врате до 31. децембра 1950. Међутим, никада нису преписане, нити враћене власницима, изузев неколико изузетака последњих година, и то мимо Агенције за реституцију, као нпр. у Новом Саду, Јагодини, Бољевцу...

Влада Србије је 2010. године донела закључак да ће се ова вредна грађа вратити црквама, без обзира на то да ли су ове поднеле захтеве тадашњој Дирекцији за реституцију или не. Са конфесионалним организацијама предвиђено је склапање споразума о враћању, а Министарство за државну управу и локалну самоуправу требало је копију сваког закљученог споразума да достави Дирекцији, данашњој Агенцији, да би ова могла да оконча поступак повраћаја.

- До данас нам није достављен ниједан споразум, мада постоје неформална сазнања да су неке јединице локалне самоуправе вратиле матичне књиге - каже Секулић. - Држава, уколико одлучи да врати ове књиге првобитним власницима, мора да буде опрезна и да их не враћа ако не постоје адекватни услови за чување, будући да су у питању културна добра од изузетног значаја. Такође морају да буду обезбеђени скенирање и препис.

- Враћање црквених матичних књига не може бити третирано као једноставан физички повраћај дела покретне имовине - додаје Секулић. - Мора се обезбедити њихово чување и предупредити свака опасност од изношења из земље. На ово се надовезује и проблематика нераспарчавања архивских фондова. Наиме, државне матичне књиге, по закону, после 100 година од последњег уписа морају као целина да се предају на чување надлежном архиву.

СПОРАЗУМ Упокојени патријарх Иринеј у архиву где је складиштен материјал/Фото: Танјуг

Будући да је већина црквених књига пре две године прешла из локалних самоуправа у архиве, став Агенције је да би ту требало и да остану, ако не трајно, онда бар привремено, док микрофилмовање и скенирање не буде готово (а оно је успорено због недостатка новца и короне). Уосталом, кажу, Закон о реституцији ионако прописује да се покретности не враћају власницима ако су саставни део збирки музеја и архива. У свету ионако постоји пракса да се у музејима чувају дела која нису у њиховом, већ у приватном власништву.

Цркве се са овим не слажу и чекају повраћај докумената, тврдећи да је сва имовина ионако одавно требало да им буде враћена.

НАЈСТАРИЈЕ КЊИГЕ ИЗ 18. ВЕКА

У ВОЈВОДИНИ су матичне књиге за све признате конфесије цркве морале да воде од царског декрета Аустроугарске монархије (1784), а из појединих захтева за реституцију види се да се потражују и неке с краја 18. столећа. У Београду се верске матичне књиге воде од 1816, а у остатку Србије од 1837.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације