ШЉИВОВИЦИ ЗАШТИТИТИ И ПОРЕКЛО: Улазак омиљеног пића на Унескову листу је и наша економска шанса
ШЉИВОВИЦА је постала део нематеријалне светске баштине, али да би наша држава имала економску корист од омиљеног српског пића потребно је да заштити његово географско порекло.
Фото Shutterstock
Успех Центра за нематеријално наслеђе, који је део Етнографског музеја, могао би да се искористи за меркетиншку промоцију, док је ознака географског порекла улазница у свет.
- Заштита нематеријалног културног наслеђа не подразумева финансијску добит, већ треба да подстакне ширу заједницу, најпре младе, да сачувају оно што је наше. Уписивањем "Друштвене праксе и знања везана за припрему и коришћење традиционалне ракије од шљиве (шљивовице)" на Унескову листу, заштитили смо знања и искуство потребно за прављење традиционалног пића у домаћинству - каже Тијана Чолак Антић, директорка Етнографског музеја у Београду. - Реч је о употреби шљивовице у свакодневном животу и обичајима. Заштићени су занати који су у вези са производњом: казанџијски и пинтерски, и израда чутура, као и усмена традиција наздрављања.
Фото Shutterstock
Наташа Младеновић Рибић из Центра за нематеријално наслеђе, која је са Данијелом Филиповић припремила номинацију шљивовице, каже да упис на Унескову листу скреће пажњу на производњу традиционалног пића, на знања и вештине:
- Економска корист није у фокусу конвенције, али може да буде нуспроизвод уписа. Важно је како ће они који производе шљивовицу томе приступити. Акценат у Унеску је на наслеђу, а не на брендирању.
Да је упис шљивове препеченице на Унескову листу велики успех и економска шанса Србије, верује наш највећи стручњак за ракију, проф. др Нинослав Никићевић. Он каже да готово деценију траје борба за овај упис, од првог аплицирања 2013.
Фото Д. Миловановић
- Сада почиње тежи део, права борба за заштиту географског порекла, технологије и технолошког процеса производње шљивове препеченице на интернационалном нивоу. Морамо као држава предузети све кораке да би се испунило свих девет тачака заштите технологије. Имамо могућности за то, знање и спремност. Тиме би се пре свега спречиле друге земље Европе које такође производе шљивовицу да на својим боцама потписују "Направљено у Немачкој, Аустрији...".
Заштитом географског порекла на свакој боци увек би писало искључиво "Произведено у Србији", наша земља би могла да продаје лиценцу и спречила би се одступања од правила производње и задатог квалитета.
- Осим што би Србија могла да заради, још је важније што би квалитет био заштићен. Одувек сматрам да је уз француски коњак и поједине врсте малт вискија, шљивова препеченица треће најбоље јако алкохолно пиће на свету. Када већ имамо такав алкохолни брилијант, не треба дозволити да се као сада не поштују технолошка правила и скрнаве процес и име шљивове препеченице. Заштита географског порекла неће бити лак посао и многе земље ће се противити томе, али никако не треба да одустанемо од те борбе - наглашава проф. Никићевић.
Фото В. Данилов
ИСПЛАТИЛА ЦЕО ДУГ ДРЖАВЕ
ПРОШЛО је 125 година од када је Кнежевина Србија, 1897, извезла ракију, у данашњој вредности од 37,5 милиона долара у Чикаго и Калифорнију и исплатила тадашњи целокупан дуг према иностранству. Данас је шљивова препеченица поново у жижи, цео свет је зна и говори о њој - каже проф. Никићевић.
СПЕЦИФИЧНОСТ И ЈЕДИНСТВЕНОСТ
УЛАЗАК на Унескову листу треба искористити за промоцију шљивовице. Ово је сигнал да производњу воћних ракија, пре свега шљивовице, подигнемо на значајнији ниво и у маркетиншком смислу искористимо то признање специфичности и јединствености. Требало би да се министарства привреде и трговине и Привредна комора Србије укључе да се овај тренутак искористи економски - каже др Иван Урошевић из Савеза произвођача ракија.
Препоручујемо
ТРАМП УПУТИО ПИСМО ОРБАНУ: Ево шта му је поручио
ПРЕМИЈЕР Мађарске Виктор Орбан објавио је на друштвеној мрежи Икс писмо које је добио од Доналда Трампа, у којем председник Сједињених Америчких Држава истиче да су односи САД и Мађарске јачи него икада и да се заснивају на заједничким вредностима.
09. 01. 2026. у 10:22
ПОКРЕНУТА ДВОСТРУКА ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА: Страх због Гренланда преплавио Европу, лидери сада имају нову тактику
ЕВРОПСКЕ владе покренуле су двоструку дипломатску офанзиву како би убедиле председника САД Доналда Трампа да одустане од својих претензија према Гренланду - кроз лобирање у Вашингтону и притисак на НАТО да отклони безбедносне забринутости америчког председника.
09. 01. 2026. у 13:11
ВОДИТЕЉКА ОТКРИЛА ИСТИНУ О ЦЕЦИ И ЧЕДИ: Умешан и Александар Кос - шта се дешавало између политичара и певачице
БЛИЗАК пријатељ и сарадник Чедомира Јовановића, Александар Кос, последњих месеци нашао се у жижи интересовања јавности. О његовом професионалном ангажману, али и приватном животу, у последње време све се чешће спекулише, док је јавности и даље мало познато чиме се заправо бави и какав је његов пут био до позиције на којој се данас налази.
09. 01. 2026. у 08:42
Коментари (1)