ПОНОВО БЛИСТА КРУНА КРАЉА МИЛУТИНА: Мајстор филиграна Горан Ристовић Покимица направио идеалну реконструкцију знамења српског владара

УМЕТНИК филиграна Горан Ристовић Покимица међу малобројним је светски признатим мајсторима овог старог заната.

Горан Ристовић, Фото С. Ђаковић

Његова дела налазе се у православним храмовима широм света. Последње које је урадио у својој радионици у Краљеву је идеална реконструкција круне краља Милутина.

Круна је тешка 1.571,74 грама, има 24 гајена рубина, 18 гајених сафира, 23 аметиста, четири лапис лазулија и чак 407 слатководних бисера. Израда је трајала четири месеца, а Покимица је користио чак 13 техника: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулацију, ручну гравуру, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлату, обраду камена и фасовање. Рађена је на основу изгледа круне на фресци знаменитог српског владара у Краљевој цркви (Цркви Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеница.

Фото С. Ђаковић

- Круна је урађена за сталну поставку Историјског музеја Србије и део је пројекта израде идеалних реконструкција или, уколико постоји оригинал, реплика круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода - каже Покимица за "Новости".

Фото приватна архива

Фото приватна архива

Фото Приватна архива

Фото Приватна архива

Идеја о изради идеалних реконструкција круна српских владара потекла је од др Душице Бојић, директорке Историјског музеја. Формиран је тим стручњака који предводе историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић.

Током тих консултација одлучено је да се реплика круне краља Милутина уради на основу изгледа круне на његовој фресци.

- На основу укрштених мишљења стручњака, добио сам предлог како би круна требало да изгледа - прича Покимица.

- Имао сам много ограничења у раду да бих испоштовао правила.

Посебан изазов за Покимицу је био што је морао да избегне примену било каквих савремених техника.

- Идеална реконструкција подразумева да се користи исти начин израде као и у време када је оригинал настао - каже нам. - Користио сам само ручне технике да би круна изгледала аутентично. Познато је какав је био ниво обраде декоративног камења у то доба и заиста је био изазов да се све ручно уради на оригиналан начин. Трудио сам се да верно прикажем оригиналну круну краља Милутина.

Фото С. Ђаковић

Покимица је раније урадио идеалну реконструкције круне цара Душана, на основу изгледа круне на његовој фресци из Манастира Леснова, задужбине деспота Јована Оливера, српског великаша из 14. века. Њу је направио за пола године, а тешка је 1694,81 грам, има 14 узгајаних рубина, исто толико узгајаних сафира, 16 дугуљастих рубина, 16 лапис лазулија, 12 аметиста и 304 слатководна бисера.

- Обе круне рађене су по угледу на византијске - каже Покимица. - Краљ Милутин је био финансијски моћан владар, па је могао себи да приушти више луксуза. Цар Душан је био у сваком погледу моћан владар, па је тешко рећи која је круна раскошнија.

Обе круне се од оригиналних разликују у металу који је коришћен за њихову израду. Док су оригиналне скоро сигурно биле направљене од злата, ове су израђене од сребра које је потом никловано, а затим позлаћене тврдом позлатом.

Фото С. Ђаковић

Према пројекту Историјског музеја Србије, планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки.

- Управо се израђује круна краљице Симониде, а током следеће године биће готова идеална реконструкција круне краља Твртка Првог Котроманића - каже Покимица. -

Планирана је израда ручних крстова владара, накита и одежди, међу њима је и реплика ручног крста Светог Саве, који се чува у једном музеју крај Вићенце, као и икона из катедрале Светог Николе у Барију, дар краља Стефана Дечанског.

У СУСРЕТ СТАЛНОЈ ПОСТАВЦИ

ПОЗНАТО је да Историјски музеј Србије од свог оснивања нема сталну поставку. Директорка музеја Душица Бојић нам је открила да ће 26. јануара у згради на Тргу Николе Пашића бити отворена велика изложба под називом "У сусрет сталној поставци".

- У две сале приказаћемо династије Карађорђевић и Обреновић, док ће централни део бити посвећен средњовековној архитектури, арехеологији и уметности - каже Бојићева. -

Приказаћемо плашт и инсигније краља Петра Првог Карађорђевића, а изложићемо и идеалне реконструкције круна које су завршене. Биће десет витрина, на местима где предмети још нису готови написаћемо шта ће стајати једног дана.

УМЕЋЕ ОД ДЕДЕ НА УНУКА

У ОКВИРУ пројекта Историјског музеја, израђене су још три идеалне реконструкције средњовековних круна. Круну царице Јелене направила је Јасминка Бркановић, док су круне Јелене Анжујске и деспота Стефана Лазаревића урадили Марсел и Симон Чивјак.

Занимљиво је да више генерација породица Чивјак сарађује са Историјским музејом. Још је Симонов деда, по коме је добио име, радио реплике за ову институцију.

Препоручујемо

Економија

0 4

ЂЕДОВИЋ И ХИЛ: Разговарали о унапређењу сарадње у енергетици

16. 12. 2022. у 17:14

Друштво

3 47

ДРЖАВА СПРЕМИЛА НОВУ ПОМОЋ: Сјајне вести за грађане Србије

14. 12. 2022. у 07:52

Друштво

0 2

ГОЛГОТА СРБА НА ХЛАДНОМ СЕВЕРУ: И Норвешка на листи препоручених локација за школска путовања

09. 12. 2022. у 11:33

Друштво

1 4

ШЉИВОВИЦИ ЗАШТИТИТИ И ПОРЕКЛО: Улазак омиљеног пића на Унескову листу је и наша економска шанса

03. 12. 2022. у 11:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације