НАСИЉЕ НЕМА КО ДА ЛЕЧИ: У Војводини се само пет лекара бави узроцима и последицама рђавог понашања код адолесцената

Ј. СИМИЋ

09. 01. 2023. у 12:00

ЕВИДЕНТАН пораст вршњачког насиља, као и све учесталије насиље школараца према наставницима и професорима, био је повод да др Бојан Баги, посланик Савеза војвођанских Мађара у Скупштини АП Војводине, на завршној прошлогодишњој седници овог парламента укаже на недовољан број дечјих психијатара у Војводини.

НАСИЉЕ НЕМА КО ДА ЛЕЧИ: У Војводини се само пет лекара бави узроцима и последицама рђавог понашања код адолесцената

Зграда психијатрија УКЦВ у Новом Саду, Фото Сајт УКЦВ

Доктор Баги, специјалиста анестезиолог у Суботици, навео је да Србија има укупно 40 дечјих психијатара, док Војводина има свега четири - два у Новом Саду и по један у Сремској Митровици и у Сомбору.

- Мислим да је ово веома битан проблем јер уз све поштовање педагога, психолога и социјалних радника, без укључивања дечјих психијатара у превентивном смислу и откривању деце која имају поремећај у понашању, можемо у будућности да имамо дугорочан проблем - истакао је др Баги.

Нагласио је и да је недовољан износ од 900.000 динара, колико је за ову годину из покрајинског буџета опредељено за специјализацију дечјих психијатара, те да у будућности треба побољшати начин финансирања и тако стимулисати колеге психијатре да се определе за специјализацију дечје психијатрије.

Фото приватна архива

Још прецизнијим подацима располаже проф. др Владимир Кнежевић, начелник Клинике за психијатрију Универзитета Клиничког центра Војводине у Новом Саду, на чијем одељењу за дечју и адолесцентну психијатрију са дневном болницом Клинике за психијатрију KЦВ, уједно и једином у АПВ, болнички се лече малолетници из целе Војводине који болују од менталних поремећаја. Поред рада са хоспитализованом децом, три психијатра на месечном нивоу обаве велики број амбулантних прегледа деце и омладине из покрајине.

- На одељењу је запослено пет лекара, од којих су три специјалисти који се баве дечјом психијатријом, док су два лекара на специјализацији из дечје психијатрије, што је за потребе УКЦВ, спрам важећих правилника, одговарајући број - рекао је др Кнежевић "Новостима".

Напади на вршњаке, Фото Shutterstock

Овај специјалиста наглашава и да је вршњачко насиље међу децом и младима само делимично повезано са медицинском облашћу психијатријом, док је за препознавање и третман оваквих особа свакако неопходан свеобухватни приступ који би подразумевао учешће породице, школе, педагога, психолога, центара за социјални рад.

- Ово истичем јер психијатрија има удела у превенцији, препознавању и лечењу менталних поремећаја, док је насиље мултифакторијално условљено и не мора бити искључива последица менталног поремећаја у ужем смислу - закључио је др Кнежевић.

ПРЕГЛЕД КОД ПСИХОЛОГА И ПСИХИЈАТРА

ПО речима проф. др Кнежевића, дете које показује поремећај понашања, како се то назива у психијатрији и психологији, треба да буде прегледано од стране дечјег психијатра и психолога без обзира на старосну доб, како би се утврдило да ли болује од менталног поремећаја и шта могу бити терапијске опције, те како би се осмислио план секундарне превенције оваквог понашања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

КРАЈ РАТА КОЈИ БЕСНИ? Ударна објава Трампа