ПОБУЊЕНИЦИ КОД МИЛОШЕВОГ КУМА: Велика завера и Кнез-Милетина буна сковане су у Крушевцу, на Божић 1835. године у кући Стојана Симића

ЗВАНИЧНО су се окупили због крштења, али је разлог окупљања био "опасније" природе: завереници Кнез-Милетине буне су се нашли у Крушевцу, у кући Стојана Симића (1797-1852), истакнутог политичара и трговца, уочи Божића 1835. године.

Стојан Симић, Фото архив "Слике Крушевца"

Био је то дан крштења његовог сина Ђорђа и нико није имао разлога да сумња у мотиве присуства групе одабраних великодостојника и кнеза Милете Радојковића, предводника покрета против кнеза Милоша Обреновића, чија је самовоља превршила сваку меру.

Иако је вођа буне требало да буде нико други до власник куће, Стојан Симић, који не само да је био Милошев кум, већ је и ту кућу добио од Обреновића, постигнут је компромис да управо јагодински кнез поведе побуњенике. На своју страну приволео је обесправљене класе, попут чиновника, трговаца, па и већи број старешина. Управо су у Кући Симића, која је данас изложбени простор Народног музеја у Крушевцу, осмислили и конкретну стратегију.

Кнез Милета Продановић инсистирао је на цивилизованим решењима за контролу Милоша Обреновића, не дозвољавајући да се разраде идеје атентата и свргавања са власти. Сви су се завереници заклели на верност идеји да Милоша треба сатерати у ћошак. Када је дошао дан да се поново окупе, међутим, једино се Продановић појавио са значајним бројем људи, док је Стојан Симић дошао са врло мало побуњеника. Физичког сукоба на крају није било јер је, као што је познато, Милошева дипломатија однела победу. Први је стигао у Крагујевац пред побуњенике, признао да је грешио и предложио помирење.

Донет је Сретењски устав. Иако кратког века, опет су забележене одређене демократске промене: кнежева права делом су пренета на Државни савет. Стојан Симић није сносио последице што је издао кума.

- Стојану и његовом брату Алекси Симићу, као сиромашнима, кнез Милош помаже да стекну богатство - наводи мр Слободан Симоновић, аутор "Енциклопедије Крушевца" (2016). - И поред тога, прикључује се Милетиној буни, али после ње, постаје кабинетски саветник уз кнеза Милоша.

Foto: Салон у кући, Фото С. Бабовић

POGLEDAJ GALERIJU

Тако се Симић поново нашао уз Милоша, уз кога је био и двадесетих година 19. века, тада, као лични "татарин" - поштар кнеза.

- Кућа Симића је некада била конак бегова Вренчевића, а потом кумовски поклон Стојану Симићу, уставобранитељу по коме ће понети име - напомиње Зорана Драшковић - Ковачевић, кустоскиња Куће.

- Данас је отворена у оквиру музеја, кроз бројне интерактивне изложбе током године, односно сталну поставку са амбијентом грађанског дома с краја 19. и почетка 20. века.

ГРАЂАНСКИ ДУХ У ПРОСТОРИЈАМА

СТАЛНУ поставку Куће Симића чини приказ управо једне грађанске куће, која одражава трансформацију од турског ка проевропском стилу, односно преображај Крушевца од забите касабе у варош подобну Европи. Трпезарија, салон, девојачка соба, покућство и фотографије осликавају нови дух времена које долази. И тај дух види се и кроз посуђе, прибор за јело, чаше од најфинијег порцулана.

- У холу је изложена и одећа ношена у свечаним приликама, српска женска грађанска ношња, европско мушко одело и женска вечерња хаљина, као и део свадбене женске одеће - објашњавала је ову поставку својевремено етнолог Живка Ромелић, ауторка сталне изложбе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације