ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА ПРАВОСУЂА ЗА ОБРАЧУН СА ПОЛИТИЧКИМ ПРОТИВНИЦИМА: Пресуде по диктату партије и ОЗНЕ

КАО И У СВИМ земљама народне демократије, и у Југославији је један од главних облика притисака на опозицију било фабриковање државних непријатеља и њихова употреба за пропаганду са циљем јачања унутрашње кохезије, отпора империјализму и подршке народним властима као браниоцима територијалног суверенитета и легитимног друштвеног уређења.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Процеси су се одвијали у два основна вида оптужби, једни су квалификовани као колаборационисти, а други као народни неријатељи, шпијуни и саботери у корист неке стране силе. Заједничка карактеристика великих политичких процеса је необично широк публицитет који им је придаван. Таква суђења су често преношена преко радија (или бар преко звучника по градовима), о њима су новине свакодневно и опширно извештавале доносећи фотографије из суднице и слично.

На овом месту доносимо нешто више о лицима која су се нашла на мети режима, а чије је политичко деловање означено као непријатељско и штетно по државу. Оптужени су углавном одговарали за дела из Чл. 2 и 3  Закона о кривичним делима против народа и државе, тј. за покушај насилног обарања или угрожавања постојећег државног уређења ФНРЈ. Скоро сви су оптужени и по члану 3, т. 9 и 10, односно за подстицање стране државе на мешање у унутрашње ствари ФНРЈ. Зависно од потребе политичког тренутка непријатељи су налажени на разним странама, чак и идеолошки потпуно супротстављеним.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Процеси се могу сврстати према политичкој припадности у три основне категорије:
1. процеси лидерима фронтовске опозиције (пре свега тзв. сељачкој опозицији),
2. процеси остацима грађанске опозиције ван фронта и
3. процеси унутарпартијским непријатељима (пре свих ибеовцима).

Судски процеси против политичких неистомишљеника претпостављали су потпуну контролу над правосуђем. Насупрот либералној доктрини, која поставља поделу власти и независност судске власти као идеал, бољшевичка претпоставља јединство извршне, законодавне и судске власти, где су судови само продужена рука партије као друштвене авангарде. Суд је схватан као "кула из које ће се народ заиста обрачунати са својим непријатељима". Инструментализација полиције, тужилаштва и суда у обрачуну са политичким и класним непријатељима имала је законску подлогу.

До доношења закона о уређењу народних судова (26. августа 1945), на снази је било Упутство НКОЈ од 16. маја 1945, као и Закон о народним судовима из фебруара 1945, који су послужили као основа за доношење овог закона. Као посебан задатак ових судова истакнути су: заштита тековина НОБ, а и васпитни карактер судства. Представници грађанске опозиције критиковали су бирање судија од народа и непрофесионалан састав судија, супротстављајући се увођењу лаичког елемента у судство. По закону, и лаици без икакве стручне спреме су могли бити бирани, не само за поротнике, већ и за сталне судије, при чему је у први план стављана "морална" (тј. политичка) подобност. Пресуде су често доношене по диктату, при чему се о одлукама о казнама дискутовало најпре на партијским инстанцама, а потом се достављале судијама.

Најчешћи основ за гоњење политичких неистомишљеника поред Закона o забрани изазивања националне, расне и верске мржње и раздора, као и Закона о заштити општенародне имовине и имовине под управом државе, било је широко и растегљиво тумачење Закона о кривичним делима против народа и државе. Пре свих у том смислу битна је тачка 3 закона, где се наводе посебни облици кривичних дела против народа и државе којих има 14, а који обухватају врло разнородне облике: од ратних злочина, преко шпијунаже до сваког дела "којим се наноси штета војној снази, одбрамбеној способности и економској моћи државе".

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

СУЂЕЊА СУ БИЛА ТАЈНА И НИЈЕ ПОСТОЈАЛО ПРАВО ЖАЛБЕ

Нарочито је био тежак положај грађана код ригорозних војних судова, који су водили главну реч до јесени 1945. године. О томе сведочи и чињеница да је адвокат и народни посланик Драгић Јоксимовић поднео 9. септембра 1945. предлог Закона о правима грађана код војних судова, који је образложио на следећи начин: "Позната је ствар да је положај оптужених пред судовима врло тежак: суђење је било тајно, оптужница је читана тек у претресу, приступ адвокатима је био забрањен, пресуде нису уручиване, право жалбе није постојало - речју право одбране је било ограничено и сужено. Поступајући по прописима Закона о давању амнестије и помиловања осуђени су лично или преко своје родбине тражили преписе пресуда ради лакшег састављања молби за амнестију или помиловање, али су од тог тражења редовно одбијани... ". Чувен је по прекој правди био војни судија Милоња Стијовић, који је осудио више стотина људи на смрт, а за време процеса је неретко телефонирао пријатељима, слушао фудбалске утакмице (као страствени навијач Партизана) или певао црногорске поскочице, а често, окривљеном који се упорно брани добацивао: "Само ти причај, ионако си осуђен на смрт". Многима је давао могућност избора: "Вољ ти вјешање, вољ ти стријељање".

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Установа јавног тужиоца са широким овлашћењима и утицајном улогом доводила је даље у питање независност судства. Ислеђивање криваца изузето је из надлежности суда и предато јавном тужиоцу који је по правилу био члан КПЈ. Заправо је главну реч у истражном поступку водила Служба државне безбедности која је одрађивала највећи део посла, а признања у истрази (најчешће уз примену силе) могла су се користити као доказ. Нису били ретки смртни случајеви и озбиљне повреде од којих су људи остајали инвалиди због мучења у истрази. Књижевник Драгослав Михаиловић наводи чак како је Удба ангажовала психијатре да осмисле најефикаснији метод да од оптужених извуку признање, а ови су након озбиљног истраживања препоручили да је најбоље применити тортуру неспавањем и то најмање десет дана.

Један документ о састанку федералних јавних тужилаца ближе осветљава тесан однос са Озном и њихову партијску инструментализацију. На том састанку тужилац из Хрватске Јаков Блажевић окривио је Озну за неповерење и самовољу, нарочито приликом ослобађања Загреба, када је "настала пљачка и нестајање лица на све стране", а на интервенције тужилаца се није одговарало. Милош Минић је изнео супротно мишљење, изразио разумевање за понашање Озне и констатовао да је у Србиј и кадар јавних тужилаца млад у партији, непроверен и да су скоро сви постали чланови по ослобођењу, те да, нарочито према некима, треба државна безбедност да буде посебно "резервисана", па стога намерава да свог помоћника (који иначе води одељење Озне!) овласти да окружним начелницима Озне на то скрене пажњу. Занимљиво је да су препуцавања савезне и републичке службе започела још по ослобођењу Загреба, када је Ранковић прекорио Озну за Хрватску да је за "десет дана ликвидирала само 200 бандита".

Поред избора лаика за поротнике и судије, трећи елемент лаицизације правосуђа био је избор народних тужилаца, уведених маја 1945, који су требали да буду својеврсна помоћ јавном тужиоцу, његове очи и уши широм земље. Њих "бирају грађани на својим зборовима у предузећима, надлештвима, установама, улицама и насељима већих градова, села и места". Јавни тужилац Јоже Вилфан је овако објашњавао њихову улогу: "Народни тужиоци нису агенти, нису детективи, нису шпијуни... Они су зато ту да на правом месту кажу шта масе виде и шта масе саме осећају, да изражавају правне потребе маса." По правилу, јавни тужиоци су били проверени партијски кадрови. Тако се у једном извештају из 1950. каже да су 67% њих чланови КПЈ, а као највећи проблем означава недостатак стручних кадрова. У постреволуционарном периоду, читав правнички еснаф и скоро сви његови припадници постали су начелно сумњиви као изразити представници буржоаског света и његових вредности. "Већина правника код нас је ако не елемент реакције а оно конзервативни елемент", оценио је јавни тужилац Србије Милош Минић.

Препоручујемо

Друштво

7 8

КОСОВО И МЕТОХИЈА - ВЕЛИКА И КОБНА ГРЕШКА ЗАПАДА: Нове и тешко издржљиве претње

05. 02. 2023. у 17:00

Друштво

2 3

СРБИ ОСУЂЕНИ НА ЗАТВОРЕНИЧКИ ЖИВОТ: Оснивање Призренске лиге као избегавање казне за уништење хришћана у Старој Србији

04. 02. 2023. у 17:00

Друштво

1 5

ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА: Извештаји руског конзула о панисламизму и Албанској лиги у Старој Србији

03. 02. 2023. у 17:00

Друштво

0 3

АУСТРИЈСКИ ПРОПАГАНДНИ ПРОДОР НА БАЛКАН: Покушаји Запада и Турске да потисну утицај Русије међу Јужним Словенима

02. 02. 2023. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације