Друштво

СВЕТИ ТРИФУН ПОХОДИО И КРАЉЕВ ВИНОГРАД : Традицију заливања чокота и бербе грожђа чували и српски краљеви у свом винограду у Смедереву

Јелена Илић

14. 02. 2023. у 13:14

НА Светог Трифуна, 14. фебруара виноградари излазе у виноград да орежу барем један чокот винове лозе и полију га вином. Верује се да ће грожђе тако добро родити. Традиција се очувала до данас, а иако се не зна ко је први почео, зна се да су чокоте заливали и грожђе брали и српски краљеви. Тако је, по многима, зачетник винског туризма управо кнез Михаило Обреновић који је у свом винограду у Смедереву организовао свечане бербе грожђа у које су долазила господа из Београда. И данас се овде, на десетак хектара, узгаја винова лоза и прави вино.

СВЕТИ ТРИФУН ПОХОДИО И КРАЉЕВ ВИНОГРАД : Традицију заливања чокота и бербе грожђа чували и српски краљеви у свом винограду у Смедереву

- Топоним Краљев виноград један је од најзначајнијих симбола Смедерева. Његови оснивачи су кнежеви и краљеви династије Обреновић. Зачетак формирања винограда потиче из времена кнеза Милоша, да би посебан печат утиснуо кнез Михаило, а коначно обликовали краљица Наталија и њен син, потоњи краљ, Александар Обреновић, као први виноградар. Сви они организовали су веселе и свечане бербе грожђа у свом винограду у Смедереву, подсећа историчарка уметности Музеја у Смедереву, др Снежана Цветковић.

Милош Обреновић подигао је виноград у Смедереву у периоду од 1827. до 1831. године, када почиње да гради и вински подрум. По повратку у Србију и ступањем на кнежевски трон 1860. и кнез Михаило Обреновић наставиће да брине о винограду у којем ће засадити две хиљаде чокота француске лозе, и изградити летњиковац 1865.године.

-У периоду од 1860. до 1868. године, кнез Михаило готово редовно присуствује светковини брања грожђ у Смедереву. Ови доласци су се пажљиво организовали, и у њима су учествовали највиши државни службеници, пријатељи двора и породица. У Смедереву се остајало дан или неколико дана. Најсвечанија, и прва, краљевска берба грожђа „проведена“ је у време краљице Наталије Обреновић догодила се 26. септембра 1882. године. Позвана господа су путовала паробродом од Београда до Смедерева. У позивници за бербу наглашено је да господа одену црн капут, а за госпође су препоручене кратке хаљине, каже др Снежана Цветковић.

Краљ Александар Обреновић је први пут посетио свој виноград у Смедереву, 2. октобра 1895. године. И, после убиства последњих Обреновића, Александра и Драге , у Мајском преврату 1903. године на њиховом имању се наставља култура узгајања винове лозе, о којој су бринули наследници имања.

По завршетку Другог светског рата некадашњи краљев виноград, постаће део државне економије „Златни брег“ чувајући традицију и достојанство узгајања винограда до данашњих дана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији

Свет

0 14

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији

СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.

23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

Политика

1 34

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

Панорама

0 0

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55