МИНИСТАР МИХАИЛО ЈОВАНОВИЋ ЗА "НОВОСТИ" ОТКРИВА: Да ли ће РЕМ добити већу аутономију а ријалити драконске казне
ДРЖАВА Србија доживљава експанзију корисника електронских услуга, а портал Е-управа има више од 1,7 милиона регистрованих корисника. Само протекле недеље налог је отворило 30.000 грађана. Људи се лако навикну на добре ствари. Истраживања показују да би се само девет одсто грађана који су покушали да неку административну процедуру заврше преко интернета, вратило да чека у реду испред шалтера.
Овако, за "Новости", током посете нашој редакцији, поносно говори Михаило Јовановић, који је пре четири месеца дошао на чело Министарства информисања и телекомуникација са места директора Канцеларије за информационе технологије и електронску управу. Наш гост посебно апострофира да је електронска писменост један од приоритета и да ће до 2025. и најудаљеније село у Србији имати брзи интернет.
- Када је 2017. премијерка Брнабић поставила дигитализацију у врх агенде Владе Србије, многу су заједљиво говорили: "Хоћемо канализацију, нећемо дигитализацију." Погрешили су. У међувремену смо заједно показали колики је значај дигитализације за реформу јавне управе, просвету, економију и индустрију. Сектор информационо-комуникационих технологија (ИКТ) препознат је као највећа нето извозна грана. Резултати су фантастични. Извоз ИКТ услуга у прошлој години износио је 2,7 милијарди евра, а 2010. био је тек нешто више од 300 милиона. Више од седам пута смо повећали извоз наше "памети" и знања. Наш сектор је најбољи од свих у Србији. Само у прошлој години суфицит је био две милијарде.
* Могу ли ти резултати да буду још бољи?
- Наравно. Моја мисија и задатак као министра информисања и телекомуникација је да подстичем дигитализацију, и у конкретним пројектима и законодавно.
* Најавили сте амбициозан пројекат руралног широкопојасног приступа интернету, по коме би скоро сва домаћинства у свим крајевима Србије имала брз приступ интернету. Како ће се то остварити?
- Интересантан је податак да 25 одсто територије Србије нема приступ брзом интернету. То су углавном рурална насеља широм земље. Ситуација је нешто боља у Војводини, Београду и другим већим градовима, мада и поједине београдске општине имају проблем са интернетом. Без интервенције државе и субвенционисања изградње мреже, на југу Србије не може ништа да се уради. Телеком оператери немају интерес да улажу у то и зато смо покренули пројекат "Брзи интернет у селима". Кренули смо од села Загорица у Тополи. А, обећао сам себи да ћу ићи од села до села да видим како се спроводи увођење интернета. То је велики пројекат. Мештани су одушевљени, јер на тај начин могу да остану на селу. Деца могу да похађају онлајн наставу, имају дигиталне уџбенике, уместо да пешаче до школе. То је прилика да села наставе да живе.
* Да ли сте мапирали проблеме на нашој медијској сцени? Шта сте уочили као највећи проблем у нашој бранши?
- Од првог дана се трудим да разумем све проблеме са којима се сусреће медијска сцена. Због тога сам инсистирао да мој први састанак који се тиче ове теме буде са медијским и новинским удружењима која су радила на изради Медијске стратегије и Акционог плана. Моја обавеза као ресорног министра је превасходно уређивање законодавног оквира како би Србија добила модерно и уређено медијско тржиште. Јако ми је важно да комплетну реформу медијске сцене радимо у дијалогу и имамо инклузиван процес, јер сматрам да је јако важно чути сва мишљења, У току је израда предлога два закона, први је базични о информисању и медијима, док други, о електронским медијима, дефинише статус Регулаторног тела за електронске медије и размену аудио-визуелног садржаја. Очекујем да ти предлози већ у марту или априлу буду на јавној расправи.
* Можете ли нам, макар у назнакама, рећи које би то новине могле да буду у односу на постојећа законска решења?
- Идеја је да се уведе дигитална платформа за транспарентније аплицирање за средства које обезбеђује држава. Тренутно је тај процес доста отежан административно, а дигитализацију видим као шансу да обезбедимо још ефикаснији и транспарентнији процес. Такође, предстоји нам и јавна расправа, стога желим да позовем све медије, новинаре, организације цивилног друштва да узму учешће у јавној расправи, јер само заједно можемо доћи до најквалитетнијег акта. Важно место заузеће кодекс новинара, као и саморегулација. Посао министра није да иде и да опомиње. Морамо да водимо рачуна о говору мржње, лажним вестима, као и о безбедности новинара јер то је од фундаменталне вредности за све нас који живимо у Републици Србији.
ПАМЕТНО И БЕЗБЕДНО
- ПОКРЕНУЛИ смо пројекат "Паметно и безбедно на интернету" - каже министар Јовановић. - У предлогу новог закона о телекомуникацијама постоји одредба да оператори морају да имају пакете где родитељи контролишу садржај и његову количину које деца добијају. Али, морамо и да утичемо на њихову свест, да причамо са родитељима и децом, да знају које их опасности вребају на интернету. Медији ту имају кључну улогу.
* Шта мислите после садашњих искустава и приватизације, колико је држава погрешила што је излазила из медија?
- Ово питање остављам аналитичарима и стручној академској заједници. Верујем да ће неки подржавати, неки критиковати. На мени као министру је да учиним све што је у мојој моћи да медијској сцени обезбедим савремен законодавни оквир.
* Када се покренула тема о петој националној фреквенцији, прозивали су и вас. Колики је ту удео политике, а колике су потребе да постоји пети реални опсег?
- Као што не разумем кад грађани протестују испред зграде Владе због неке одлуке суда или тужилаштва, исто тако не разумем какве сад ово има везе са позицијом министра информисања и телекомуникација. Свака институција има своја задужења и надлежности. Моје коментарисање тог процеса, који, сложићемо се, није ниједним својим делом у мојој надлежности као министра, може само да се протумачи као притисак на независно регулаторно тело.
* Општа оцена јавности је да су ријалити програми постали друштвена пошаст. Ако већ неће бити драконских мера и забрана таквих садржаја, да ли се они барем могу ограничити?
- Ово је дебата која се води у нашем друштву, али исто тако у европским и светским. Нажалост, примећујем да је то тема за коју се доста "навија" како на једну, тако и на другу страну. Зато нам је битно да имамо уређен законодавни оквир. Морамо у Закону о електронским медијима да положај РЕМ-а додатно оснажимо и осамосталимо како би они могли да реагују на свако кршење закона.
*Докле се стигло са пројектом повезивања школа на брзи интернет?
- До сада је повезано на брзи интернет 1.600 школа. Сви имају бежични интернет, дигиталну наставу и дигиталне учионице. До лета ће 1.800 објеката бити повезано и са тим завршавамо покривање свих школа интернетом. Проблем којим ћемо се посебно бавити јесте пажња на настави, желимо да ми контролишемо садржај који дајемо деци. На том интернету не могу да сурфују, него их усмеравамо на корисне и битне садржаје. Наша идеја је да направимо дигиталну платформу, да контролишемо садржај и време које ученици проводе на интернету. Наше истраживање је показало да деца мимо школе у просеку проводе два и по сата на интернету, а да се више од 60 одсто њих информише путем друштвених мрежа. За готово 70 одсто њих главна мрежа је "Тикток". Треба се борити с тим.
НАУЧНО - ТЕХНОЛОШКИ ПАРКОВИ
-ПРЕ само пет година нисмо имали ниједан научно-технолошки парк, а сада их имамо четири - у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку. Укупна инвестиција само у ове објекте износила је више од 53 милиона евра. У оквиру ове мреже послује укупно 128 компанија, од тога 72 стартап и 56 технолошко-развојних, са укупно 1.785 запослених. У плану је да се током мандата нове владе отвори и Научно-технолошки парк у Крушевцу, као и да се прошире постојећи паркови у Чачку, Нишу и Београду.
* Шта подразумева Стратегија развоја вештачке интелигенције?
- Влада је 2019. донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, која се своди се на то да се велика количина података обрађује у кратком временском року, а на основу тога се доносе одређени закључци. Већ се примењује у анализи саобраћаја. Унели смо податке о локацијама најчешћих саобраћајних незгода на раскрсницама и на основу тога сазнали смо где треба да ставимо пешачке прелазе. У оквиру великог државног Дата центра у Крагујевцу, пре неколико година, направили смо националну платформу за развој вештачке интелигенције. То је супербрзи компјутер на који смо повезали научно-технолошке паркове, техничке факултете, младе ИТ компаније, без накнаде и они раде разне симулације. На пример, један тим је добио да ради анализу мапе звезда и сазвежђа, али су много кориснији практични пројекти, попут читања радиолошких налаза.
* Како вештачка интелигенција може да тумачи радиолошке налазе?
- У медицини се све више примењује вештачка интелигенција. Потребно је имати стручњаке који знају да погледају налаз који није једноставан. Корист вештачке интелигенције и учења јесте да су прави лекари рекли да вештачка интелигенција боље може да прочита налаз чак и од њих. Ипак, уколико "компјутер" сумња на лош резултат, "позваће" човека да то провери и помогне пацијенту.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)