ЗШТО ЈЕ ВАЖНО ДА ХОЛЕСТЕРОЛ БУДЕ ПОД КОНТРОЛОМ: Масноће у крви су главни кривац за болести срца

Болести срца убију више људи него сви тумори заједно, а један од главних криваца ѕа обољевање срца и крвних судова је повишен ниво холестерола у крви.

Фото: Пиксабеј

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свету и односе више живота него сви облици малигнитета заједно. Ситуација се не разликује ни у Србији, где је према подацима из 2021. године 56.000 људи умрло од последица кардиоваскуларних болести. У четири до пет случајева кардиоваскуларних смрти узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест. Један од главних фактор ризика за развој ове болести је повишен ниво ЛДЛ холестерола, познатијег као "лош" холестерол.

На ово су упозорили учесници конференције - "Оптерећење дислипидемијом и развој стратегије Републике Србије за ефикасно превенирање последица дислипидемије и очување кардиоваскуларног здравља становништва", организованој уз подршку Министарства здравља.

Узимајући у обзир да су повишене вредности ЛДЛ холестерола фактор ризика на који се може ефикасно деловати и брзо редуковати, Министарство здравља је указало да кључни приоритет стратегије јавног здравља управо лежи у превенцији.

Конференцију је отворио државни секретар Министарства здравља доц. др Александар Стефоски истакавши да дисилипидемија доводи до кардиоваскуларних обољења која су у нашој попуацији на првом месту по броју оболелих и преминулих особа. Кардиоваскуларна обољења предњаче у црној статистици и у односу на остале малигнитете.

Директорка Универзитетског Клиничког центра Војводине проф. др Едита Стокић, рекла је да је идентификован велики број фактора ризика за настанак атеросклерозе и кардиоваскуларних болести и као најзначајнији фактор тог типа навела пораст атерогеног ЛДЛ холестерола и да би решење за превенцију КВБ требало тражити у ефикасном снижавању нивоа ЛДЛ холестерола.

Академик проф. др Небојша Лалић, директор Клинке за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, истакао је да је само један од корака ка унапређењу кардиоваскуларног здравља становништва подизање свести о ризицима и значају контроле ЛДЛ холестерола међу пацијентима и лекарима на свим нивоима здравствене заштите.

- Како би се обезбедила успешна имплементација усвојених критеријума на свим нивоима, неопходно је креирање националног Водича добре клиничке праксе за третман дислипидемије у превенцији атеросклеротске КВБ у складу са важећим европским препорукама о лечењу дислипидемија и нових смерница о превенцији кардиоваскуларних болести у клиничкој пракси - додао је академик Лалић.

Проф. др Арсен Ристић, кардиолог из Универзитетског клиничког центра Србије указао је да је у циљу бољег откривања пацијената са кардиоваскуларним ризиком, правовременог дијагностиковања и почетка лечења, неопходно је униформисање референтних вредности у лабораторијским анализама које се односе на липидни статус, унапређење постојећег електронског здравственог картона, успостављање националног регистра за фамилијарну хиперхолестеролемију на примарном нивоу здравствене заштите, као и унапређење доступности иновативних терапија уз спровођење актуелних терапијских смерница.

У оквиру експертског панела дискутовало се о оптерећењу које носе поремећаји липида и развоју стратегије за ефикасно превенирање последица дислипидемије и очување кардиоваскуларног становништва Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације