ГДЕ ЈЕ ГРОБ СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА? Идентитет деспота потврђен је ДНК анализом (ФОТО)
ГРОБ деспота Стефана Лазаревића (1377-1427/50) налази се у манастиру Манасија код Деспотовца, потврђено је детаљним истраживањима археогога у 21. веку, а ДНК анализа, наводе стручњаци, први пут је примењена у нашој археологији управо на овом случају.
- Један од главних циљева археолошких истраживања обављених у јесен 2006. године, у наосу цркве, било је дефинисање гробног укопа уз јужни зид западног травеја - наводи се у каталогу изложбе „Манастир Манасија - шест деценија истраживања и заштите“ отворене у Народном музеју у Крушевцу. - На основу резултата до којих се дошло археолошким ископавањима у манастирском храму и чињенице да су они у апсолутном сугласју са историјским подацима,те према нашим сазнањима о ктиторским гробницама у средњевековној Србији, можемо недвосмислено закључити да је у западној травеји цркве манастира Ресаве (Манасије), у гробној констуркцији уз јужни зид откривена гробница са земним остацима,ктитора-деспота Стефана Лазаревића.
Ово мишљење,како се прецизира, потврђују и резултати обновљене антрополошке, и у нашој археолошкој науци по први пут примењене ДНК анализе.
- Тиме без сваке сумње можемо констатовати да је разрешена вишевековна недоумица о месту деспотове сахране - износи истраживачи. - У припрати манастирске цркве откривене су и истражене две зидане гробнице, млађа датована у 18. и старија у 15.век. Према историјским изворима реално је претпоставити да је у старијој, данас презентованој гробници, сахрањен Калојан Русота, личност са значајним утицајем на двору деспота Стефана, али и Ђурђа Бранковића.
Сјајна поставка која указује на вишедеценијски труд истраживача Републичког завода за заштиту споменика Београд и Завичајног музеја Јагодине биће отворена у крушевачком Музеју све до 5.маја. У поставци се налазе и реплике предмета нађених током истраживања, али и оригинално керамичко посуђе из позног средњег века,фотографије назначајнијих проналазака и хронологија достигнућа вредних истраживача Манасије.
Међу бројним разлозима због којих обавезно вреди посетити Манасију или бар изложбу у Крушевцу је и манастирска кухиња са великом фуруном, која је према димензијама и очуваности једино позната грађевина ове врсте на просторима средњевековне Србије.
Ктитор деспот Стефан Лазаревић, син је кнеза Лазара Хребељановића,а најраније детињство провео у Крушевцу. Сматра се једним од најмудријих и најобразованијих владара свога времена. Манастир је градио од 1407. до 1418.године. Убраја се у врхунска остварења српске архитектуре касног средњевековља.
Препоручујемо
НЕОБИЧАН ТЕКСТ ОД ПРЕ 111 ГОДИНА: Мајстори су ваљани, баш су лепа мртвачка кола
15. 03. 2023. у 22:00
ЂОКОВИЋ ОТКРИО: Отровали су ме у Аустралији, имао сам висок ниво тешких метала у крви
НАЈБОЉИ српски тенисер Новак Ђоковић открио је да је пре три године када је депортован из Аустралије отрован храном у имиграционом хотелу, где је био смештен.
09. 01. 2025. у 21:40
АМЕРИКАНЦИ ОБЈАВИЛИ МАПЕ СА РАТИШТА: Русија наставља продор дубље у Украјину, враћа територију у Курској области (ФОТО)
РУСИЈА наставља да продире дубље у Украјину и враћа сопствену територију у Курској области, показују најновије мапе са украјинског ратиша које је објавио Институт за проучавање рата (ISW).
09. 01. 2025. у 20:45
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (9)