БОЛЕСТИ СРЦА УБИЛЕ 56.000 ЉУДИ: ЗА четири од пет смртних случајева крив је тихи убица-холестерол

У Србији је за годину дана, према подацима ѕа 2021. чак 56.000 људи умрло од последица кардиоваскуларних болести, које чине чак 41,4 одсто свих узрока смрти, а у четири од пет случајева кардиоваскуларних смрти, узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест, до које , у највећем броју случајева доводи повишен ниво ЛДЛ, односно лошег холестерола.

Фото: Профимедиа

Пацијенти са повишеним ЛДЛ холестеролом најчешће ништа не осећају и немају никакве симптоме. Код многих особа се повишени холестерол открије тек када доживе инфаркт. Из тог разлога би свако требало да посети свог лекара и провери вредности ЛДЛ холестерола. Одређени број пацијената, који у нашој земљи није мали, може имати и генетску грешку која доводи до повишеног холестерола, такозване фамилијарне или породичне хиперхолестеролемије. То су особе које су изложене јако високим вредностима холестерола и ако се не контролишу често доживљавају инфаркт миокарда у ранијем животном добу.

Кардиоваскуларне болести (КВБ) су водећи узрок смрти у свету и односе више живота него сви облици малигнитета заједно. Ситуација се не разликује ни у Србији, где је према подацима из 2021. године 56.000 људи умрло од последица кардиоваскуларних болести, које чине чак 41,4 одсто свих узрока смрти. У четири од пет случајева кардиоваскуларних смрти узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест. Један од главних фактора ризика за развој ове болести управо је повишен ниво ЛДЛ холестерола (колоквијално познатог као "лош" холестерол) и дужина трајања изложености овом фактору.

Из тог разлога су Удружење пацијената "Моја друга шанса" и Удружење кардиолога Србије покренули едукативну кампању "Две стране медаље", којом желе да подигну свест међу грађанима о овој важној теми, али и да подсете да је превенција од изузетне важности поготову када су у питању кардиоваскуларне болести.

Професор др Анастазија Стошић Милосављевић, кардиолог у Институту за кардиоваскуларне болести Сремска Каменица и председница Удружења кардиолога Србије упозорила је да се о атеросклеротској кардиоваскуларној болести (АСКВБ) у општој јавности мало говори и зна.

- Ова болест је узрокована накупљањем масних наслага (плакова) у артеријама. За формирање плака потребно је време, стога је болест често неприметна или с врло благим симптомима, све док плак неочекивано не пукне или потпуно зачепи лумен крвног суда, што може узроковати срчани или мождани удар, а у најгорем случају смрт. Клиничке манифестације атеросклеротског процеса су бројне и пре свега зависе од степена и брзине настанка сужења. Симптоми зависе од тога који крвни суд је зачепљен. Када се атеросклероза развије у артеријама које снабдевају мозак (каротидне артерије) може доћи до можданог удара, а уколико захвати артерије које снабдевају срце (коронарне артерије) може наступити срчани удар или инфаркт срца - објаснила је проф. др Стошић Милосављевић.

Пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима лошег холестерола (ЛДЛ) имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести (АСКВБ). Поред високих вредности ЛДЛ холестерола, остали фактори ризика за настанак ове болести су пушење, гојазност, висок крвни притисак, дијабетес, године, пол.

Професор др Катарина Лалић, ендокринолог из Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма УКЦ Србије подсетила је да би први скрининг тест за ЛДЛ холестерол мушкарци требало да ураде са 35, а жене са 45 година, или и раније уколико постоје друге придружене болести или уколико у породици постоји историја особа које су рано доживеле срчани или мождани удар. Након скрининга, врло је важно да се консултујете са својим лекаром који ће у односу на вредности ЛДЛ холестерола и друге параметре и факторе ризика, као што су претходни кардиоваскуларни догађаји у породици, одредити висину кардиоваскуларног ризика и упутити пацијента на адекватно лечење. Поред доброг одабира хране и савета за редовну физичку активност, често је потребно узимати и медикаментозну терапију како би се достигле циљне вредности ЛДЛ холестерола. У лечењу повишеног ЛДЛ холестерола код више од 200 миллиона пацијената широм света користе се статини. Међутим, код 80 одсто високо ризичних пацијената овом терапијом се не достижу препоручене вредности ЛДЛ холестерола, што пацијенте доводи у ризик од кардиоваскуларних догађаја и смрти. Ово показује да постоји значајна потреба за иновативном ефикасном и одрживом терапијом за смањење ЛДЛ холестерола.

- Имајући у виду да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола који је фактор ризика који најлакше може да се промени, решење за смањење кардиоваскуларне смртности лежи управо у превенцији. Како би се обезбедило проналажење решења за превенцију АСКВБ дуготрајна стратегија за побољшање ситуације би требало да лежи у смањењу нивоа ЛДЛ холестерола, што би, како и многи европски и светски водичи наглашавају, требало да буде кључни приоритет стратегије јавног здравља. У циљу свеобухватног сагледавања различитих аспеката превенције АСКВБ и њених последица по јавно здравље, под руководством и подршком Министарства здравља, окупљена су релевантна струковна удружења и представници пацијената како би се постигао консензус и покренула Иницијатива за израду Националног водича и програма за превенцију атеросклеротске кардиоваскуларне болести ефикасном корекцијом дислипидемије и ефикасно реализовале дефинисане активности - истакао је академик проф. др Небојша Лалић, ендокринолог и директор Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма УКЦ Србије.

Циљне вредности ЛДЛ холестерола у секундарној превенцији кардиоваскуларне болести су јасно дефинисане, али се ретко достижу у рутинској клиничкој пракси, јер пацијенти нису на адекватној терапији. Такође, услед неусклађености референтних вредности липидних параметара са кардиоваскуларним ризиком на лабораторијским извештајима, пацијенти су склони самоанализи истих на основу којих самостално процењују да ли су здрави или болесни.

- Уколико потпуно здрава особа има вредност ЛДЛ холестерола 2,6 ммол/л, то се сматра као добар резултат. Међутим, исте толике вредности лошег холестерола нису добре за особу која је већ имала инфаркт миокарда. Према европским препорукама, код таквих пацијената лош холестерол мора да буде испод 1,4 ммол/л. У циљу бољег откривања пацијената са кардиоваскуларним ризиком, правовременог дијагностиковања и почетка лечења, наопходно је усклађивање референтних вредности липидних параметара на лабораторијским извештајима са КВ ризиком и вредностима из актуелних водича, као и униформисање саопштавања лабораторијских резулатата који се односе на липидни статус. Поред тога, неопходна је и правовремена дијагностика и почетак лечења фамилијарне хиперхолестеролемије (ФХ), као и скраћење експозиције ЛДЛ холестеролу кроз успостављање националног регистра за ФХ који би доминантно био на примарном нивоу здравствене заштите. Такође, потребно је унапређење доступности иновативних терапија и имплементација актуелних терапијских смерница са циљем ефикасније корекције дислипидемија, а самим тим и боље превенције КВ и цереброваскуларних догађаја - истакао је проф. др Арсен Ристић, кардиолог и начелник одељења за срчану инсуфицијенцију Клинике за кардиологију у УКЦ Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације