СПАСЕН ЈЕВРЕЈСКИ РОДОСЛОВ ОД 18. ВЕКА: У Музеј жртава геноцида стигли артефакти из Топовских шупа, који сведоче о страдању
ИЗУЗЕТНО је мало артефаката који су остали после погрома Јевреја на подручју Србије, у Другом светском рату, а посебно оних везаних за логор на Старом сајмишту и Топовске шупе, на Аутокоманди. Зато је драгоцен поклон који је једна Београђанка недавно даровала Музеју жртава геноцида, а који сведочи о страдању београдског трговца Бити М. Берахе, настањеног у Улици краља Петра 70, где се данас налази Кафаница Сувобор.

FOTO: Arhiva novosti, Muzej žrtava genocida
Бераха је био заточен у логору Топовске шупе, одакле је, претпоставља се, одведен на губилиште у Јабуци, крај Панчева, где је и стрељан, 1941. године.
- Ствари које су остале после његове погибије Берахина кћерка, која је, иначе, радила у италијанском конзулату, дала је пре своје смрти најбољој другарици, уз завет да их једном поклони некој институцији. Тако су ова сведочанства стигла до нас - каже за "Новости" Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.

FOTO: Arhiva novosti, Muzej žrtava genocida
Међу заоставштином породице Бераха налазе се три жуте траке са Давидовом звездом, које су Јевреји носили око руке у окупираној Србији, као и потврда, односно родослов, који је свако од њих морао да има, а којим доказује своје јервејско порекло. У родослову су били наведени сви подаци из породичног стабла уназад, све до 18. века. Овај примерак је, према речима Ристића, једини до сада откривени примерак који се налази у некој институцији у нашој земљи.
У заоставштини су и пасоши породице Бераха, као и два позива да се јави у полицију. Такође су сачувана писма супрузи и кћерки које је Бераха слао из логора, као и њихова писма њему. Ову заоставштину прати порука ћерке Перле да сви људи живе у миру и да нико не преживи оно што су доживели њихова породица и Јевреји генерално.

FOTO: Arhiva novosti, Muzej žrtava genocida
Топовске шупе су, иначе, биле први логор за Јевреје и Роме у окупираном Београду и један од првих у Европи. Ту је, од средине августа па све до средине децембра 1941, било заточено око 5.000 јеврејских мушкараца и дечака, махом из Баната (одакле су их с породицама депортовали Фолксдојчери) и Београда, као и око 1.500 Рома.

FOTO: Arhiva novosti, Muzej žrtava genocida
Они су у почетку радили на рашчишћавању рушевина, после шестоаприлског бомбардовања, а када су почеле одмазде (50 за једног рањеног и 100 за једног убијеног Немца), заточеници су одатле одвођени и убијани на стратиштима Троструки Сурдук (између Бежаније и Сурчина), код цркве у Раковици и у селу Јабука. Неки су транспортовани у Бањички логор, док су преживели, њих око 300, махом занатлија, крајем године, одведени на Старо сајмиште, са задатком да среде зграде у које су већ интернирани јеврејске жене и деца.
Српске избеглице у касарни
ТОПОВСКЕ шупе биле су смештене у предратној касарни Војске Краљевине Југославије, у којој је држано артиљеријско оруђе, а у њеном саставу били су поткивачка школа, објекти за смештај војске и коња, као и полигон за артиљеријско вежбалиште. Између два рата звала се Касарна краљевића Андреја. До краја јула прве ратне године, ту су стационирани Срби избегли из НДХ, њих око 1.200, и о њима је бринуло Коло српских сестара.
Логором је управљао Гестапо, а егзекуције су спроводили припадници Вермахта. У писму породици од 8. октобра 1941. Бераха дословце каже: "Ми, Јевреји из логора, нисмо више под Г.С.П. (Geheime Statspolizai Gestapo), сада припадамо, као интернирци, Вермахту, тако да је то за наш положај од великог значаја, то је велико побољшање и ми већ осећамо то побољшање."
Он, ипак, моли супругу да му више не шаље храну, а и одело ће, каже, вратити првом приликом.

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ОТВОРЕН ХРИСТОВ ГРОБ Ево шта су нашли: "Колена су ми клецала, нисам то очекивао - вековима је био затворен" (ВИДЕО)
"АПСОЛУТНО сам задивљен. "
19. 04. 2025. у 08:39
Коментари (0)