НА ГРУДИМА СТЕТОСКОП И ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ: Протођакон и лекар др Петар Дабић диломирао и на студијама безбедности

Највише безбедносно питање јесте одржање и развој идентитета народног бића и његовог напретка стабилности, како у Србији, тако и на окупираним територијама КиМ као и у дијаспори, где је поред државне дипломатске службе највећа српска мрежа управо СПЦ, каже Др Дабић.

Фото: приватна архива

ВЕСТ да је први клирик Српске православне цркве завршио Високе студије безбедности и националне одбране на Универзитету одбране изазвала је велику пажњу. Фотографија тренутка када министар одбране Милош Вучевић уручује дипломцу - протођакону реплику српског средњовековног мача је многе заинтригирала.

Пацијенти Института за кардиоваскуларне болести Дедиње препознали су на њој кардиолога др Петра Дабића у мантији. Верници који долазе у цркву светог Трифуна на Топчидерском гробљу видели су протођакона Петра, чије беседе им на једноставан начин дају одговоре на тешка научна и етичка питања. Студенти медицине из Бањалуке и њихове колеге са студија стоматологије у Панчеву препознали су свог доцента др Дабића.

Фото: приватна архива

Сви су у они у праву, јер дипломац 12. класе Високих студија безбедности и националне одбране је и протођакон Петар и доцент Др Дабић, кардиолог, универзитетски предавач, члан Одбора за биоетику Светог Архијерејског Синода и носилац Ордена Светог Саве III степена.

- СПЦ је укључена у ову едукацију као најстарија институција нашег народа која има изузетно значајну улогу у одржању и изграђивању идентитета и безбедности нашег друштва - објаснио је др Дабић. - Наш Патријарх у проповедима увек истиче да смо ми светосавски народ и светосавска Црква, а знамо да је Свети Сава био светитељ, просветитељ, државник и дипломата који се старао о изграђивању православног хришћанског народног бића. Црква се труди да иде тим трагом и путем. Иако је наша држава секуларна, СПЦ представља потку стабилности друштва. Наша Црква је народна и даје нам српско-православни идентитет. Она је једина институција која је остала на територији КиМ и када се држава након окупације морала привремено повући са те територије. Може се направити паралела са временом када је средњовековна српска држава нестала, али је у вековима ропства захваљујући Цркви очуван идентитет српског народа. Благослов Његове Светости Патријарха Порфирија да узмем учешћа у похађању Високих студија безбедности и националне одбране је у духу те традиције.

Кардиолог др Дабић у ординацији

У разговору за "Новости" др Дабић је објаснио зашто је држава препознала цркву као део система националне безбедности:

- Највише безбедносно питање јесте одржање и развој идентитета народног бића и његовог напретка стабилности, како у Србији, тако и на окупираним територијама КиМ као и у дијаспори, где је поред државне дипломатске службе највећа српска мрежа управо СПЦ. Она превазилази појам институције, њу поред Владика и свештенства представља и верни народ и кроз њу живи народно - духовни организам. Комунистичка идеја да се Црква простире само до ограде порте је идеја некога ко се бојао конкуренције установе која је неуништива. Духовни наследници тих људи, непрестано и данас по истом кључу нападају Цркву како има амбиције да се бави политиком, а сада ће је вероватно нападати да жели да се бави безбедношћу. Црква нема ту амбицију. Она је то што јесте, незаобилазна је будући да смо Црква сви ми или бар већина нас.

Доктор Дабић напомиње да су, поред елитних официра, полазници Високих студија безбедности и високи државни службеници и истакнути представници друштвеног живота, који према савременом француском и британском моделу управо кроз овакву школу бивају инкорпорирани у општи систем одбране.

Фото: приватна архива

- У овако широком концепту система безбедности важан део представља здравство и Институт за кардиоваскуларне болести "Дедиње" на челу са професором др Милованом Бојићем. Колико је пружање и одржавање здравља народа стратешко питање јасно се видело и у време пандемије. У систему безбедности Црква има своје место, које није политичко, већ друштвено. Управо због тога је Његова Светост Патријарх Порфирије изабрао мене да похађам ове студије, јер поред тога што сам протођакон, моја основна професија је медицина.

Кључна особа за духовност будућег лекара била је тетка његовог оца, која га је одгајала као рођена бака. Водила га је у цркву, јер је била побожна, али је као врло образована особа инсистирала и на световном образовању.

- Одрастао сам "на два колосека" и наставио на исти начин кроз цео живот. Бака је за време Другог светског рата била илегалац у Београду, скојевка, коју је 1943. ухапсила специјална полиција, мучила ју је, а затим је пустила као мамац. Успела је да побегне из града и постала је политички комесар у партизанском одреду. Када се 1945. вратила у Београд и видела пљачку и све ружно шта се дешавало рекла је: "Ја се за ово нисам борила", изашла је из Партије и вратила се Цркви. Као дете сам са њом одлазио у куће два Београда. С једне стране били су њени пријатељи побожни и црквени људи из грађанских породица или такозвани "богомољци" који су били потиснути и презрени. С друге стране су били њени другови из рата који су направили каријере по партијској линији. Са њом сам одлазио у оба друштва и имао срећу да у детињству схватим да живот није црно-бела прича.

Тако је др Дабић одмалена у Цркви, а од 1992. је његов духовник био данашњи Патријарх Порфирије, тадашњи игуман манастира Ковиљ:

- Активно сам црквено живео у храму светог Трифуна где ми је дуже од једне деценије духовник био чувени протојереј-ставрофор Дејан Дејановић, иницијатор идеје да будем рукоположен у ђакона, за шта је добио благослов од блаженопочившег Патријарха Павла.

БИТНА БИОЕТИКА

ПРОТОЂАКОН др Петар Дабић је делегиран за експертске студије безбедности као члан Одбора за биоетику Светог Архијерејског Синода.

- Биоетичка питања су данас веома битна. Од питања такозване "џендеризације" и проблематичних поставки закона о родној равноправности, на којима Патријарх оправдано инсистира да су погрешна и да у том смислу друштво треба да преиспита своје ставове, до питања о начину примене мера биомедицински потпомогнуте оплодње или трансплантације органа, за која сам ја као лекар који ради на Институту Дедиње професионално везан.

ИЗАБРАО СЛУЖЕЊЕ

ЂАКОН је први свештенослужитељски чин и ђаконска служба омогућава човеку да служи у Цркви, а да притом остане фокусиран и на професионалне обавезе, каже др Петар Дабић:

- Потпуно је природно спојити природне науке и духовност, јер је човек психосоматско биће. Изабрао сам да будем лекар, што првенствено значи да служим људима, а изабран сам да будем ђакон, а дијаконија на грчком значи служење.

ГЛОСА

Кључна особа за духовност будућег лекара била је тетка, водила га је у цркву, али је инсистирала и на световном образовању

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације