„НОВОСТИ“ НА КЛИНИЦИ ЗА КАРДИОЛОГИЈУ ВМА: Веома важан корак за здравство у Србији - Од маја самостално изводе интервенцију аблације (ВИДЕО)

РЕД, озбиљност, посвећен рад у тишини, и много мира неопходног за опоравак пацијената који леже на одељењима. Лекари који, пре свега, уливају поверење, како и доликује установи оваквог кредибилитета.

Фото: Новости

Ово су били наши први утисци приликом посете Клиници за кардиологију Војномедицинске академије у Београду. До краја наше кратке посете, пријатног разговора и ненаметљивог обиласка одељења, како се ни на који начин не би пореметио мир пацијената којима је овде пружена врхунска нега, наш утисак је остао исти.

Дочекује нас је начелник клинике, пуковник доцент доктор Зоран Јовић, укратко нам објашњавајући како Клиника за кардиологију, једна од 26 које постоје у оквиру Војномедицинске академије, функционише.

Два одељења Клинике за кардиологију ВМА располажу са укупно 52 кревета (по 26 у сваком) који служе за болничко лечење пацијената. Функционална кардиолошка дијагностика је треће одељење Клинике за кардиологију. 

- Имамо три одељења и кабинет за амбулантне прегледе, који је у саставу поликлинике ВМА. Функционална кардиолошка дијагностика је одељење на којем радимо дијагностичке процедуре амбулантним пацијентима – ту се ради ултразвук срца, двадесетчетворочасовни холтер ЕКГ-а, амбулаторни мониторинг крвног критиска, ултразвук срца, као и стрес ехо тест и тест оптерећења на покретној траци. Што се тиче саме клинике, имамо полуинтензивну негу, која обухвала по десет кревета на једном и на другом одељењу, остали кревети су регуларна одељења. Полуинтензивна нега углавном је резервисана за најтеже пацијенте, углавном оне са срчаном инсуфицијенцијом - објашњава доктор Јовић.

"Врхунски стручњаци и медицинско особље на Клиници за кардиологију
ВМА баве се широком палетом испитивања и лечења кардиолошких
болести - почевши од најзаступљеније, а то је исхемисјка болест срца
која обухвата ангину пекторис и инфаркте срца, срчану инсуфицијенцију и
различите поремећаје у срчаном ритму."

- Бавимо и различитим поремећајима у срчаном ритму, који врло често могу бити присутни и код ових најтежих пацијената, али и код потпуно здравих људи - истиче доктор Јовић.

Фото: Новости

У Кабинету за кардиологију, који је у саставу поликлинике, постоје три амбуланте, док су у летњем периоду, због годишњих одмора, активне две од њих. Дневно се у овим амбулантама прегледа око 90 пацијената. 

Несумњиво је да Војномедицинска академија већ више деценија важи за установу највишег кредибилитета. Људи у Србији и даље највише верују у стручњаке са Војномедицинске академије, и углавном би се најрадије лечили код лекара са ВМА, који им својим професионалним референцама, стручношћу, али и приступом, уливају поверење.

Доктор Јовић нам објашњава како изгледа процес хоспитализације пацијената на Клиници за кардиологију. 

- Преко Кабинета за кардиологију ми индикујемо пријем у болницу за оне пацијенте којима је то потребно, ради додатног испитивања. Осим неинванзивне дијагностике, ту су детаљна инванзивна испитивања укључујући коронарографију, имплантације пејсмејкера, радиофрекфентне аблације које смо почели самостално да радимо од априла месеца ове године. То је један начин како пацијенти могу да дођу код нас – заказивањем. Имамо листе где уписујемо пацијенте и до септембра месеца ове године завршићемо све пацијенте који су због короне чекали по неколико месеци, па чак и годину дана. Од сепрембра ћемо имати регуларно пацијенте и биће листе само оне којима је у току године индикован пријем на болничко лечење. 

Цивили поново имају прилику да се лече на ВМА

Војномедицинска академија дежурна је средом 24 сата за хитне пацијенте, без обзира да ли имају војно или цивилно осигурање. Такође, од априла месеца, поново је уведен поподневни допунски рад, који омогућава грађанима који немају војно осигурање да закажу прегледе код стручњака са ВМА. Ова пракса била је у прекиду у периоду корона вируса. 

- Ми смо поново почели са амбулантним прегледима, у поподневним сатима радним даном. Што се тиче кардиологије сваким радним даном од пола 4 се раде амбулантни прегледи, ултразвук срца, сва потребна кардиолошка дијагностика. Уколико неко од тих пацијената заслужује пријем у болницу ради даљег испитивања, без обзира што је он платио преглед, ми индикујемо пријем, и потребно је да се пацијент са прописано овереним упутом јави главној сестри клинике, како би добио термин за хоспитализацију - појашњава доктор Јовић. 

Фото: Новости

Како су листе чекања које су настале у периоду короне регулисане, више неће бити чекања дужег од неколико месеци. Како истиче доктор Јовић, када је у питању Клиника за кардиологију, свако ко добије индикацију за хоспитализацију моћи ће да добије термин од септембра, чак и унутар три до четири месеца. 

Кардиоваскуларне болести - најчешћи проблем савременог света

Кардиоваскуларне болести су најчешће болести у савременом свету, самим тим и у нашој земљи. Разговор настављамо са пуковником доктором Предрагом Богдановићем, начелником Одсека за исхемијску болест срца Војномедицинске академије. Објашњава нам како изгледа најсавременија дијагностика и лечење најтежих пацијената на Клиници за кардиологију ВМА. 

- Исхемисјка болест срца је најчешћа болест савременог света. У нашој клиници се ради најсавременија дијагностика и лечење најтежих пацијената. Радимо интервентне процедуре - коронарографију, уградњу стентова. Бавимо се и електростимулацијом срца, годишње урадимо преко 200 пејсмејкера свих врста - од антибрадикарних пејсмејкера, једнокоморских и двокоморских, до савременијих врста пејсмејкера попут дефибрилатора и једне посебне врсте такозване ресинхронизационе терапије.

Фото: Новости

Последњих година лекари ВМА се едукују и за област електрофизиологије срца. Како истиче доктор Богдановић у питању је најмлађа, најкомпликованија, али и најзначајнија област у кардиологији. 

- Наши млади лекари су почели да раде неке основне процедуре из електрофизиологије срца. У нашу установу стижу веома компликовани пацијенти из осталих регионалних болница, као и Београда. Осим цивилних осигураника, ми лечимо и све војне осигуранике на територији Србије. У нашој установи лече се и пацијенти из околних балканских земаља - закључује доктор Богдановић. 

Клиника за Кардиологију ВМА оформила потпуно самосталан тим за интервенцију радиофрекфентне аблације 

У Србији је регистровано око 150 хиљада људи који пате од неког типа аритмије. Најсавременији и најуспешнији вид излечења јесте интервенција радиофрекфентне аблације, а Клиника за кардиологију ВМА у мају ове године први пут је потпуно самостално, са тимом стручњака са клинике, успешно извела једну овакву интервенцију. 

- Што се тиче електрофизиологије и интервенција типа радио-фрекфентних аблација, које се користе за лечење различитих типова аритмија, укључујући и оне најопасније, ми смо од 2017. године почели са тим процедурама, али нисмо у потпуности имали тим, односно имали смо тим, али нисмо били самостални у тим процедурама, већ су долазиле колеге из земље и иностранства како би се те интервенције спроводиле. Од априла месеца ове године је поново окупљен тим са начелником Одсека за електрофизиологију и аритмије, потпуковником доктором Ивицом Ђурићем, вратили смо и нашег техничара који је потпуно оспособљен, Дарко Бркушанин, и ми смо априла месеца тестирали систем, и 18. маја ове године смо потпуно самостално на систему који смо имали већ од раније урадили прву радио-фрекфентну аблацију суправентикуларне тахикардије - истиче доктор Јовић. 

Фото: Новости

Потпуковник доктор Ивица Ђурић, начелник Одсека за електрофизиологију и аритмије, задужен је првествено за лечење аритмија. Војномедицинска академија има дугу традицију аритмологије, а развој електрофизиолошке службе започет је доста рано.

- Из техничких разлога тај развој је у једном периоду стао, али је поново покренут почетком ове године, захваљујући колегама из Клиничког центра Србије и колегама из Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, у којима смо и ја и моје колеге школовани за такву врсту процедура. Садашњи поновни почетак је везан за процедуру лечења суправентикуларних тахикардија, тако да смо ми у мају први пут самостално извели процедуру лечења једне комплексније преткоморске аритмије, суправентикуларне тахикардије - наводи доктор Ђурић.  

Велика потреба за овом интервенцијом у Србији

Како истиче доктор Ђурић, сама процедура је протекла добро, пацијент се добро осећа и редовно јавља на контроле. У питању је комплексна процедура која подразумева присутво већег броја лекара и техничара у току саме интервенције. 

- Ова процедура захтева и присуство инжињера из компанија, којима се овом приликом захваљујемо на сарадњи, јер без њих нема развоја електрофизиологије у Србији. Надамо се да ћемо у будућности моћи да повећамо број ових процедура, јер су оне у Србији јако потребне, с обзиром да врло мали број центара уопште ради електрофизиологоију, а нарочито комплексне процедуре у електрофизиологији. 

Фото: Новости

Број особа са аритмијама у Србији је, како  кажу стручњаци, свакако већи од регистрованих 150 хиљада, али није познат због техничких недостатака у сегменту дијагностиковања аритмије, као и недостатака у људству. 

- Раније, без електрофизиологије срца, ми смо били приморани да аритмије лечимо лековима, који свакако имају своје место у лечењу аритмија, али је на жалост, излечење везано за спровођење електрофизиолошких процедура, то јест за интервентне процедуре којима се модификују спроводни путеви и на тај начин аритмије у потпуности реше - наводи доктор Ђурић. 

Индикације за лечење електрофизиолошком процедуром поставља искључиво специјалиста кардиолог. Неопходна је добра процена да ли болесник може бити лечен једном таквом процедуром, која, с обзиром на инванзивност, носи и одређене ризике. Ипак, у питању је најсавршенији облик лечења којим потпуно решавамо аритмију, и за који у Србији постоје велике листе чекања. То је био један од разлога да се и Војномедицинска академија, са идејом да помогне и да се ове листе чекања смање, прикључи великим центрима који ову процедуру раде дуги низ година. 

- Успех процедура, у зависности од аритмије коју лечимо, може да буде и преко 95 процената. Када је у питању аритмија коју је имао наш први пацијент, дугорочна успешност процедуре је преко 95 процената. Неке друге аритмије, попут атријалне фибрилације, која је најчешћа аритмија не само у нашој него и у европској популацији, лече се такође интервентном електрофизиолошком процедуром, аблацијом плућних вена, а њен успех варира од пацијента до пацијента и у просеку је негде око 60 процената. Развој електрофизиологије у Србији последњих година узима замах. Поред нашег центра формира се центар и у Крагујевцу и Нишу, који ће се придружити Београду и институту у Каменици, који већ имају дугогодишње искуство - закључује доктор Ђурић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације