ИЗ ЛАБОРАТОРИЈЕ У КОКПИТ БОРБЕНОГ АВИОНА: "Новости" у Батајници са дипломцима-цивилима који се школују за војне пилоте

ОД детињства сам маштала да постанем војни пилот, али нисам уписала Војну академију на време. Ипак, све је на крају дошло на своје, мотивисана сам и дајем све од себе да остварим тај сан. Жеља ми је да будем пилот хеликоптера Х-145М.

Фото: Ђ. Марковић

Тако за "Новости" говори двадесетшестогодишња Јелена Стевић из Крагујевца, мастер биологије са Природно-математичког факултета, која је решила да микроскоп замени кокпитом војног хеликоптера. 

Испуњење тог сна младићима и девојкама је омогућило Министарство одбране, кроз конкурс за војностручно оспособљавање резервних официра Војске Србије - рода авијације, скраћено ВСОРО. Иза тог незграпног назива младим људима који су завршили било који "цивилни" факултет се пружа прилика да постану чувари нашег неба.

Пријава за трећу класу траје до 31. јула, а кандидати који до краја 2024. године навршавају до 30 година, могу се пријавити у војним одсецима. Све информације о конкурсу могу се наћи на сајту Министарства одбране.

Како нам каже заменик команданта 252. школско-тренажне авијацијске ескадриле потпуковник Миодраг Крстић, конкурс је отворен зато што се Војска Србије стално опрема новом техником.

Потпуковник Миодраг Крстић/Фото: Ђ. Марковић

- Имамо много нових авиона и хеликоптера, а у плану је набавка још више летелица. Наравно, требају нам људи који ће управљати њима - каже потпуковник Крстић.

У другој класи, чија је обука у току, јесте троје кандидата. Поред Јелене, ту су и два младића - са Факултета безбедности и Архитектонског факултета. Пут до звања пилота води их кроз серију тестова како би се утврдило да ли су способни за обављање овог престижног и одговорног посла.

Прва станица сваког перспективног пилота је ВМА, где се обављају детаљни лекарски прегледи како би се утврдило да ли кандидати имају "пилотски ген". Потом следи падобранска обука и падобрански скокови на војном аеродрому, у 63. падобранској бригади у Нишу. Јелена нам је рекла да јој је скок из хеликоптера омиљени део обуке до сада. 

- То ми је био први пут и да летим, и да скачем. И физичке припреме су биле занимљиве, али и одређени ризик који човек преузима. Прилика да се доживи велики адреналин и узбуђење - каже она.

После скокова, кандидати долазе на аеродром у Батајници, где пролазе техничку учионицу у трајању од седам дана. Детаљно се упознају са уређајима и системима Утве 75, авиона на ком ће се обучавати.

Фото: Ђ. Марковић

- Све делове упознају до детаља, од елисе до инструмената. Морају да уђу у саму срж авиона, пошто има деце којима је то први сусрет са летелицама - каже потпуковник Крстић.

По успешном завршетку техничке учионице, кандидати долазе у 252. школско-тренажну авијацијску ескадрилу, где настављају упознавање са летелицом на часовима примењене теорије. И даље на земљи уче како се пилотира авионом - од уласка у кокпит, преко прегледа инструмената, како се полеће, раде заокрети, слеће...

Кандидати потом коначно седају у авион током дела курса који се назива селективно летење. Оствариће 10 сати лета, и инструктори доносе процену да ли кандидат може да постане пилот авиона или хеликоптера. Цео процес од техничке учионице до оцене траје око месец и по дана.

Момци и девојке који добију пролазну оцену иду на курс у трајању од шест месеци на Војној академији. Ту пролазе кроз општу војну, стручно-специјалистичку и летачку обуку. Иако лете у мањем обиму него колеге са Војне академије, потпуковник Крстић каже да то није никакав хендикеп.

Потпуковник Миодраг Крстић и кандидаткиња Јелена Стевић/Фото: Ђ. Марковић

- Касније, кроз каријеру у јединици, они ће имати прилику да надограде своје знање. У тих шест месеци на Војној академији летеће на авиону "ласта". Имаће налете у склопу основног и акробатског летења, што је први раздео летачке обуке. Када кандидат заврши обуку на првом разделу, биће промовисан у потпоручника Војске Србије. 

Добијањем чина, кандидат остварује сва права која носи то радно место - плату, годишњи одмор, стаж... Ипак, то и даље не значи да је постао пилот.

- Тек завршетком комплетне обуке на авиону "ласта", која има још неколико раздела и траје неколико месеци, кандидат стиче звање потпоручника-пилота - појаснио је потпуковник Крстић.

Дипломцу Факултета спорта и физичког васпитања, и кандидату прве класе ВСОРО потпоручнику Милану Шарићу, са којим смо разговарали на писти након што је слетео, остало је још месец или два до стицања звања пилота.

- Имао сам самостални лет, било је одлично. Завршавамо раздео групног летења, онда настављамо са инструменталним. Данас је последњи самостални, следећи је испитни лет - каже Шарић, и истиче да је сигуран да ће на испитном лету бити исто као и данас - одлично.

Потпоручник Милан Шарић/Фото: Новости

Додаје да воли летење, и да, као и већина кандидата, жели да лети на авиону Миг 29. Он је поручио младима да уколико воле авијацију, а нису конкурисали за Војну академију, сада имају изванредну прилику.

- Ко је мотивисан и жели да постане пилот, нека се обавезно пријави - поручио је Шарић. 

Кандидаткиња Јелена Стевић је потврдила да је мотивација важна, и да, иако је селекција напорна и ради се под притиском, човек може све да преброди када има жељу и вољу.

Кандидаткиња друге класе ВСОРО Јелена Стевић/Фото: Новости

- Свима који желе да се пријаве поручујем да никада није касно, и да не одустају. Потребни су само јака мотивација и жеља. Позивам све младе људе да конкуришу, да се одваже на тај корак и испуне свој сан.

РЕЗЕРВА САМО У ИМЕНУ

Назив курса, војностручно оспособљавање резервних официра Војске Србије, тачније реч "резерва", код многих је изазвао недоумице по питању статуса кандидата. Потпуковник Крстић се потрудио да разјасни то питање.

- Та "резерва" понекад збуни заинтересоване. Кандидат који се пријави није никаква резерва, он ће бити буквално оперативан као неко ко је завршио Војну академију. Може да лети било који ваздухоплов, ако је здрав и мотивисан. Касније у каријери неће бити никаквих ограничења на ком типу авиона ће летети, и имаће исти статус као пилоти који су завршили Војну академију. Раме уз раме ће извршавати исте задатке - каже заменик команданта 252. ШТАЕ.

"ГЛЕДАЊЕ КРОЗ ПРСТЕ"

На питање да ли кандидатима који долазе из цивилства "гледа кроз прсте", потпуковник Миодраг Крстић кроз смех каже да може да се деси, али само у једном случају.

- Можемо да прогледамо кроз прсте по питању фризуре - дуже или краће косе. Али када је у питању струка, ту нема попуштања. Свако мора да обави лет безбедно у свим условима. Можеш да слетиш "лепо" или "ружно", али мораш да слетиш безбедно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације