ПОТПУКОВНИК МИСИТА, ИГУМАН ЏИЏА И ПОП ВЛАДА ИСТЕРАЛИ НЕМЦЕ: Лозница је на данашњи дан 31. августа била први ослобођени град у Европи

Удружени четници и партизани као српски устаници заробили 93 Хитлерова војника, уследила страшна освета

Foto arhiva Novosti

Та вест је била невероватна у време када је и Црвена армија трпела поразе и повлачила се пред Хитлеровом ратном машином.

Пошто је Мисита био официр војске Краљевине Југославије, командант артиљеријског пука, који није признао капитулацију већ се придружио Равногорском покрету који су основале његове колеге, његова улога у подизању устанка у Србији је "откривена" тек после распада СФРЈ. Тада је велики историчар др Бранко Петрановић, несумњиви научни ауторитет и левичар, у капиталном делу "Србија у Другом светском рату 1939-1945" указао да маркантни "камен-међаш устанка" дан "када је независни војно-четнички одред потпуковника Веселина Мисите заузео Лозницу и заробио 93 Немца".

архив Ђ. Вукмировић

Следећих дана Бању Ковиљачу и Крупањ су заједно извели "војни четници" ЈВуО и партизани.

- Лозница је од 31. августа до 10. октобра 1941. године била прво слободно веће насељено место у поробљеној Европи. Прави почетак борбе против фашизма и нацизма у Краљевини Југославији и Србији био је на просторима Лознице - наводи историчар Ђорђе Вукмировић у монографији "Од слободе до стратишта".

Он је извео најцеловитије истраживање устанка у Јадру, које открива и готово непознату причу о устанку у Србији и немачкој "одмазди" која је била у пуном смислу речи геноцид. После краткотрајног априлског рата и капитулације на просторима око Цера, поновила се слика терора који је овај крај претрпео у време Великог рата. Немачка је за окупационе заповеднике поставила некадашње аустроугарске официре који су се пљачкајући и убијајући светили за старе поразе, допуштајући и усташама да прелазе преко Дрине и убијају у окупираној Србији. Нису дуго чекали на одговор.

- Народ јадарског краја није прихватио окупацију, те су 21. априла у атару села Доњи Добрић код Лознице четници-комите, пружајући отпор, убили немачког официра, а двојицу тешко ранили. Било је то прво убиство окупаторског војника на просторима Југославије. Немци су, у име одмазде, ово село претворили у пепео. Међутим, тај огањ распалио је у срцима људи жељу за слободом и осветом. Није требало много времена да народ овог краја масовно прихвати заставе отпора. Под вођством потпуковника војске Краљевине Југославије Веселина Мисите, старешине манастира Троноше Георгија Бојића Џиџе и попа Владе Зечевића, народ се припремао за устанак - каже Вукмировић.

архив Ђ. Вукмировић

Потпуковник Мисита је припрамајући напад на Лозницу наступао не само као штапски планер операције, већ и као обавештајац -полиглота који се увлачио у град и прикупљао податке о немачким окупациним снагама, њиховом распореду и понашању. Пред напад је, поштујући ратне законе, упутио ултиматум Немцима, нудећи им предају и поступање по свим међународним конвенцијама. Немци нису одговорили, јер им се таква понуда учинила као неслана шала. Мисита и његови борци су их ускоро разуверили. Официри из војно-четничких јединица су пресекли телеграфско-телефонске линије и започео је општи напад.

- У Лознци су постојале организоване четничке, али не и партизанске формације, али тај град су превасходно ослободили устаници, родољуби и патриоте поникли из народа, под командом четника! Овде није било идеолошких оптерећености и подела, за њих је Отаџбина била све. Након жестоких борби које су трајале од 3. до 6. септембра 1941. ослобођена је Бања Ковиљача, заједничким снагама лозничких устаника, четничког одреда Драгослава Рачића и једне чете Мачванског партизанског одреда, при чему је завршном операцијом командовао капетан Рачић. Том приликом је погинуло 57 устаника, четника и партизана. Патриотизам и родољубље су им били заједнички - за њих је Отаџбина била све. Сарадња два антифашистичка покрета наставила се и приликом ослобађања Крупња, првих дана септембра - каже Вукмировић.

архив Ђ. Вукмировић

Потпуковник Мисита је погинуо предводећи јуриш у боју за Лозницу. То га је поштедело разочарања и учешћа у српско-српском устаничком грађанском рату, који је почео неколико месеци касније, на радост Немаца, који су брзо разбили завађене четнике и партизане. Извешаји немачких дипломата Берлину из августа 1941. казују да су се "комунисти", односно партизани, омасовили јер су се позивали на српске слободарске традиције.

Уједињени устаници су првих дана септембра 1941. ослободили цело Подриње и Јадар, а до новембра када су освојили Ужице заокружили су слободну територију на којој је живело око милион становника! Хитлер је постао свестан да се на тлу Србије води прави рат и 16. септембра 1941. је наредио почетак офанзиве у Србији, у којој је предвиђен систематски терор над цивилима, ради обесхрабривања устаника.

архив Ђ. Вукмировић

За главнокомандујућег свих немачких снага у Србији, постављен је генерал Франц Беме, стари аусторугарски официр, као "одличан познавалац прилика на Балкану". На располагању су му стављене на располагање три постојеће дивизије у Србији, као и 342. пешадијска дивизија која је доведена из Француске и ојачани 125. пешадијски пук. Беме је издао чувено наређење: "Ако овде не поступимо свима средствима и с највећом безобзирношћу наши ће се губици пењати до изнемоглости. Ваш је задатак да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример који мора најтеже погодити целокупно становништво. Сваки који благо поступа греши о животе својих другова. Он ће бити позван на одговорност без обзира на личност и стављен пред ратни суд."

архив Ђ. Вукмировић

Придржавајући се тих инструкција, 342. пешадијска дивизија је половином октобра 1941. године палила и убијала све пред собом и извршила је невероватне злочине на територији Мачве, Подриња и Јадра.

- Још увек се у јавности мало зна о стравичном покољу народа тог краја од 13. до 19. октобра 1941. године, када је у селима Драгинцу, Коренити, Великом Селу, Цикотама, Варош Лешници, Текеришу, Бадањи, у долини реке Јадар, као и у суседним селима стрељано, према нашем попису, 2.499 цивила. Највише је стрељано у Драгинцу 14. октобра 1941. године - 1.379 мештана. То је био први покољ ненаоружаног становништва, као одмазда за отпор окупатору. У наведеном периоду побијено је и масакрирано 305 малишана млађих од 10 година - каже Вукмировић.

архив Ђ. Вукмировић

У јеку немачке офанцизиве, под околностима које ни до данас нису потпуно разјашњене, почао је грађански рат између српских устаника. Поделили су се и организатори устанка и ослободиоци Лознице. Игуман Троноше Георгије Бојић Џиџа је остао у четницима, а поп Влада Зечевић је отишао у партизане. Био је министар унутрашњих послова Југославије у време хапшења и изрицања смртне пресуде игуману Бојићу. Шумар Миливоје Лазић, њихов саборац из 1941, осуђен је после рата на трогодишњу робију после које нико није хтео да га запосли, па је надничио као зидар.

ВОЈНИ ЧЕТНИЦИ

У СРПСКОЈ јавности још увек влада конфузија око појма четник и важно је разумети да су "војни четници" били формацијске јединице лаке јуришне пешадије у војсци Краљевине Југославије, доцније ЈВу0, налик данашњим специјалним једницама. Оне су створене по узору на српске "старе четнике" из балканских ратова и Великог рата, који су што је мање познато, били узор и стварању сличних лако покретљивих диверзантско-терористичких формација у војскама Велике Британије и Немачке. Документи окупатора, поред њих, бележе у Србији 1941. поред војних четника још 34 оружане формације које су себе назвале четницима, од колаборациониста под командом Косте Пећанца, до обичних сеоских разбојника.

архив Ђ. Вукмировић

ПАКАО ДРАГИНЦА

ЖИВКУ Вучковић из Драгинца и многе друге жене и децу немачки војници су натерали да чисте терен после масовних стрељања, да "сакупљају мозак и парчад лобања":

- Налазили смо читаве режњеве мозга. Шакама смо преносили у раку и то је било споро. После су дечаци купили у шајкаче, а ми у кецеље.

Пошто у Драгинцу није било довољно становника да се испуни одређена "квота" за одмазду, официри из Штаба 342. пешадијске дивизије су, 15. октобра, наредили 699. пуку: "...Сва лица која су затворена у цркви у Прњавору (Мачванском) треба стрељати, с тим што ће се по могућности претходно утврдити њихове кривице за учешће у нападу на немачке трупе...

ПАРТИЗАНСКО-ЧЕТНИЧКИ ПРОГЛАС

ДА је устанички покрет у почетку био отаџбински сведоче и заједнички прогласи партизана и четника: "Као одговор на покушај цепања снага народноослободилачког фронта, ми четници и партизани иступамо пред народ Подриња са изјавом: да ћемо раме уз раме ступати у борбу против окупатора и његових слугу и да ћемо у тој борби истрајати до коначног циља ! ... Јер четници остају верни својим традицијама, положеној заклетви. Њихова је жеља да једино служе краљу и Отаџбини. Партизани верни својој досадашњој борби, у овим временима националног ропства, ставили су себи у дужност да се ставе у прве редове народноослободилачке борбе. Њихов свети задатак је да служе свом народу у борби противу окупатора и народних издајица".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације