(НЕ)НАМЕРНО БЕЖИМО ОД НАШЕГ ПИСМА: Упозорење стручњака, учесника скупа "Српски језик и ћирилица данас"

КАД хоће да вас окупирају прво вам узму идентитет. Тако су радили наши окупатори и у Првом и у Другом светском рату, а међу најважнијим циљевима српских непријатеља у оба ова рата били су забрана и уништавање ћирилице која је темељ нашег националног идентитета.

Д. Новковић

Ово је поручено са скупа "Српски језик и ћирилица данас" који је орагнизовало Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић", а поводом 1. новембра - дана када је ослобођен Београд у Првом светском рату. Два дана након ослобођења престонице стигла је наредба о повратку ћирилице, јер је наше писмо било забрањено током Првог светског рата у Србији, а грађани приморани да га замене латиницом.

Да је ћирилица у сржи српског духовног бића које одређује и наше национално биће, поручио је проф. др Јован Јањић са Института за политичке студије. Он је навео и да је управо због тога стално на удару.

Јањић је навео да је на почетку Другог светског рата један од три циља које је Хитлер обележио, било уништење Народне библиотеке Србије.

- А када су Александра Лера на крају рата питали због чега је Народна бибилотека била циљ, он је одговорио да је директно од фирера добио наређење да први циљеви морају бити: да се посече српска интелигенција, обезглави Српска црква и уништи Народна библиотека Србије јер је у њој сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет српског народа - подсетио је Јањић на ову историјску чињеницу.

Упозорио је и да се и дан-данас уништава све што је написано на нашем писму, а да многи ћуте и поручио "да би бар ми сами требало да чувамо оно што је наше".

Проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, подсетио је да се Закон о заштити ћирилице не примењује иако је усвојен.

- У држави и њеној високој бирократији није сазрела свест о значају српског језика и ћирилице за српски културни идентитет и суверенитет - рекао је Танасић. - Културна окупација отвара врата свим другим окупацијама, а пошто нисмо увек имали војску, да се бранимо од непријатеља, култура је била главни бранилац нашег националног и културног идентитета и суверенитета.

Он је навео да се језичка политика уређује у сарадњи лингвистичке струке и државе, али да је држава та која има печат за спровођење закона, а ми смо у ситуацији да молимо државу да ради оно за шта је плаћена.

Танасић је подсетио и на доношење Закона о родној равноправности којим се уводи родно осетљив језик којим се уводи инжењеринг и идеологија у српски језик.

- Тај пропис држава подржава свим средствима, док закон о заштити ћирилице и даље не примењује - упозорио је Танасић.

И др Марина Спасојевић са Института за српски језик САНУ истакла је да је на дражви да води бригу о свом језику, да води његов развој и да га усмерава.

- Више деценија лингвисти указују на тежак положај и потискивање ћирилице и наше удаљавање од матичног писима - упозорила је Марина Спасојевић. - Ћирилица је делила тешку судбину свог народа, била забрањивана и протеривана.

Говорећи о томе на који начин се удаљавамо од нашег писма, она је рекла да се то чини намерно и ненамерно стихијским прелажењем на латиницу, а одговорност је лична и колективна и сви фактори се преклапају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације