КАКО СЕ СРБИЈА УЧИЛА ДЕМОКРАТИЈИ: Прилози за историју парламентарних избора - корени политичких подела

ТРОЈИЧКИМ или намесничким Уставом који је 1869. донет у Крагујевцу започео је прави парламентарни живот у Србији, јер су народне скупштине све до тада имале саборни карактер. Успостављен је представнички систем, усвојено је начело поделе власти, и призната су основна лична и политичка права грађана и први пут у српској историји одређено је опште право гласа за сваког Србина "који је пунолетан и плаћа данак"

КАКО СЕ СРБИЈА УЧИЛА ДЕМОКРАТИЈИ: Прилози за историју парламентарних избора - корени  политичких подела

Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГ\AП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

• САМО пет година пошто је у Србију уведено право гласа, демократија је у Срба тако напредовала, да је на изборима, 24. октобра 1874. већ пала и прва глава. Као да је суђено да се на олтар српске демократије приносе жртве. Врхунац распламсаних страначких страсти десиће се у Горњем Милановцу где је на сам дан избора, и то три сата пошто је проглашен ђ, убијен народни посланик

• У СРБИЈИ до 1881. године није било политичких странака, посланици су се  делили на власт и опозицију - јасно знало ко је за владу а ко против ње. Почетком предпоследње деценије 19. века из постојећих  политичких струја настаће три странке, Либерална, Напредна и Радикална, које ће кроз , парламентарне, али и ван скупштинске сукобе,  одредити  историју модерне српске државе

• Либерали и Напредњаци, ослањајући се на  интелектуалнополитичку  елиту,  настојали су да постану  државотворне странке - политиком чврсте руке, уз јак ослонац на полицију и династију. За разлику од њих Радикална странка имала је најширу социјалну основу чије су присталице потицале претежно из сеоског становништва које је било   већинско у тадашњој Србији

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.

01. 07. 2025. у 11:45

Коментари (0)

3 ПРЕПОРУЧЕНЕ КРИПТОВАЛУТЕ КОЈЕ ТРЕБА ПРАТИТИ У ПРВОЈ СЕДМИЦИ ЈУЛА | APT, Солана L2 брзо постају водећи