ПРВА ЖРТВА НА ОЛТАРУ СРПСКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ: Почетак поделе у Парламенту на конзервативце и либерале

САМО пет година пошто је у Србију уведено право гласа, демократија је у Срба тако напредовала, да је на изборима, 24. октобра 1874. већ пала и прва глава. Као да је суђено да се на олтар српске демократије приносе жртве. Врхунац распламсаних страначких страсти десиће се у Горњем Милановцу.

Атмосфера у Скупштини Србије , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГ\AП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

На сам дан избора, и то три сата пошто је проглашен за народног посланика, убијен је Павле Грковић, који је иначе важио у рудничком крају као велики противник Мариновићеве владе и Чумићевог полицијског терора. Прву жртву избора из пушке убише његови Горњомилановчани, а убица никад није пронађен! Био је то најкраћи мандат у скупштинској историји Србије.

Изборима на којима је пала прва српска глава, као министар полиције, руководио је исти Аћим Чумић, који је са толико ироније описао Топчидерски сабор, врло веран и услужан кнезу кога је с почетка описивао као "дериште".

После избора, Чумић је почео да награђује оне полицијске и државне чиновнике чијим је радом био задовољан, а строго кажњавао оне који нису испуњавали његове изборне инструкције.

Пет окружних начелника, пет окружних помоћника, четири среска начелника, 26 среских писара - добило је унапређње. Један окружни начелник, два окружна помоћника, два среска начелника, 13 среских писара... кажњени су премештајем. Један окружни помоћник и три среска начелника су пензионисана.

Али, неће само министар полиције награђивати своје сараданике. Ни кнез Милан Обреновић није био циција. Пошто су тада организација и руковођење самим изборима спадали у полицијски ресор, а не само њихове последице, попут убиства Грковића, ваљда због изборних заслуга, кнез поставља Аћима Чумића за председника Владе.

КАКО ТО У ПОЛИТИЦИ обично бива, коло среће се окренуло. После годину дана ваљало је сменити Чумића. Саветници кнеза Милана сетили су се да је као опозиционар потписао један политички програм са Васом Пелагићем.

Прогласиће га, после свега, за социјалисту. А љути противници, Чумић и Јеврем Марковић, на кога је изводио топове у Јагодини, наћи ће се заједно у једној од многих суманутих епизода српског политичког живота. Осуђени су на смрт 1878. године, због наводног учешћа у Тополској буни.

Стара зграда Народне скупштине у Београду , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Јеврем ће бити стрељан. Аћим помилован.

Међутим, кнежеви саветници присетиће се писмене жалбе коју је Скупштини упутила Аница, удова Павла Грковића, и у њој означити Аћима Чумића као кривца за убиство мужа.

И та је жалба пред посланике дошла одмах чим је Чумић политички "зглајзнуо".

"Нико не може одрећи да је Павле погинуо зато што је за посланика изабрат", пише у Аничиној жалби, питајући, "што погибе баш оног дана кад би изабран за посланика."

Одговарајући на то питање, у жалби, Аница каже да недостаје сваки други мотив злочина јер "није убијен било за паре, било из освете, дакле, не из користољубља или мржње".

Затим је оптужила Чумића да је "највећу радњу развио на томе да не буду изабрани стари посланици, нарочито они који су се њему и осталима у Крагујевцу, пред светлим господарем изјавили неповерењем".

* * * * * * * * *

КВОРУМ ПОСТАЈЕ СРЕДСТВО ЗА ОПСТРУКЦИЈУ РАДА СКУПШТИНЕ

ЗА УБИСТВО УДОВИЦА је оптужила неког Кочу Радовановића, телеграфисту из Горњег Милановца, који је по вароши водио кампању за Чумићеве људе, и који је "још од летос почео пискарати по новинама против Павла, бацао пашквиле у општинској каси, где убијени Павле беше председник".

Пред парламентом, већ подељеним на либерале и конзервативце, у којем су на заседању од новембра до марта 1875, пале и Мариновићева и Чумићева влада, и где су се уз буку и бес расправљале корупционашке афере министра војске Јована Белимарковића - жалба је одјекнула као бомба.

Жалбу је пред парламентом прочитао известилац Одбора за жалбе, посланик из Ваљевске подгорине, Аксентије Ковачевић, уз предлог да се упути влади, што није баш значило да Аничине оптужбе сматра тачним, али да их узима врло озбиљно. Тад је настала права тарапана!

Одмах је неколицина посланика изјавила како Одбор за жалбе није разматрао оптужбе Анице Грковић, и да је то што Аксентије Ковачевић ради "срамота, да је то ужасно, да је то незаконито".

После избора Коча Радовановић, телеграфиста из Милановца, премештен је у Београд, по служби, и како каже Аница, "чим дође у Београд, Чумић га одма унапреди и даде га за члана полиције, ваљда зато што му вешто налог изврши".

Они су покренули лебералне идеје у Србији: Владимир Јовановић, Алимпије Васиљевић, Јован Ристић, Стевча Михаиловић, Јеврем Грујић, Тихомољ Николић, Радомир Милојковић , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ Ђорђе Топузовић затражио је искључење из Одбора посланика Ковачевића, и удаљавање из Скупштине "бар на извесно време", јер, како стоји у записнику, "ово је непријатно, мрско дело које доноси само сплетке".

Следили су узвици посланика: - Тако је! Сасвим!

Али, Ковачевић је био један од главних либерала посланика, и његови га нису дали. Борба између конзервативаца и либерала трајала је две седнице и вођена је са дотле невиђеном жестином. Сви су одавно заборавили и несрећног Грковића, и његову удовицу, а поготову телеграфисту и Чумићевог полицајца Кочу Радовановића.

Када је требало одлучити да ли да се Ковачевић казни или не, ствар је разводњена оштром дебатом да ли случај треба решити одмах, или одложити за следећу седницу, а тад се, после исцрпљујућих расправа, испоставило да - нема кворума. Већи број посланика намерно је изашао из сале, и то је био први пример опструкције у скупштинском животу Србије.

Сутрадан, скупштински циркус настављен је још жешће. Исцрпљени посланици, на крају, требало је да гласају за три предлога. Први није прошао, други није прошао, а кад се гласало о трећем - опет није било кворума. Нови дан, ново заседање, нови заплети и уцене...

И, на крају је Данило Стефановић - Чика Дача, председник Владе, почетком лета 1875, прочитао кнежев указ о распуштању парламента. Посланици су громко узвикнули: "Живео", а неки од њих су говорили:

- Нисмо се владали како треба, па се господар разљутио и отерао нас кући: с каквим ћемо образом изаћи пред народ.

Било је то прво распуштање парламента у историји Србије и питање је било какве резултате ће дати нови избори, и хоће ли Чика Дачина влада умети да их "изрежира"?

ШПИЈУНЧИНЕ И ПОЛИТИЧКЕ БАБУСКЕРЕ

АЋИМ Чумић, ни пред крај живота, није признавао своју умешаност у убиство посланика Грковића. Слободан Јовановић забележио је ову његову изјаву о Павлу Радовановићу, атентатору на кнеза Михаила: "Видите, ја сам у овој земљи био вођа странке и шеф Владе, па да су ми случајно били потребни људи да кога убију за мој рачун, ја их, богами, не бих могао наћи а Паја их је, ето, нашао. И то не да убију какву сеоску полицију, него главом кнеза!" "Имао је горку и презриву сировост израза, и често се служио погрдним наставцима: она калуђерштина, она руска пандурина, она политичка бабускера. Међу политичарима његовог нараштаја било их је доста који су говорили преко и оштро, али овако, на јатаган, као Чумић, није говорио нико - описује Чумића Слободан Јовановић.

* * * * * * * * *

ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ "ЗЛО КОГА СЕ ВАЉА ЧУВАТИ"

ЈЕДНОСТРАНАЧКИ плурализам, није, како је опште мишљење, измислио Едвард Кардељ, него намесници краља Милана. За време Блазнавца, Ристића и Гавриловића, о партијама се говорило као о злу кога се ваља чувати. До 1874. године посланици се нису делили на странке него једноставније: на власт и опозицију - ко је за владу, а ко против ње.

Али у скупштинском сазиву који је, након бурне расправе о убиству посланика Грковића, био распуштен, јасно су се разликовале две политичке партије: Марковићеви конзервативци и либерали Јеврема Грујића. После њиховог сукоба, све се чешће говори како су српске прилике такве зато што, уз европски парламентарни систем, нисмо добили и европски уређене странке.

Уочи избора 3. августа 1875. почиње да се ствара и трећа струја у парламенту, у почетку сведена на два посланика, Адама Богосављевића и Милију Миловановића, па је због тога названа Адам-Милијина партија. Њих двојица су заправо зачетак будућих радикала.

Адам Богосављевић, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

РАСПУШТАЊЕМ СКУПШТИНЕ кнез Милан је расписао нове изборе, одмах ставивши народу на знање и равнање да је он за конзервативце, да не воли либерале, а да ће прогањати Адама и Милију.

Избори из 1875. биће запамћени по првој "модерној" предизборној кампањи. Кнез Милан, у пратњи председника Владе Данила Стевановића, обишао је источну Србију, и та парада требало је да послужи конзервативцима да обезбеде победу на изборима. "Цака" је била у томе што је полиција одређивала који ће домаћин изаћи пред кнеза, што се нарочито односило на посланичке кандидате.

Овај кога не би "припустили до кнеза" био је, самим тим, обележен као сумњив човек.

Ономе кога не пуштају пред кнеза, није место ни у скупштини. Председник Владе Данило Стевановић задржао је за себе - а био је и иначе искусан полицајац - ресор министра унутрашњих дела.

"Са бирократском црном качкетом, која је већ била изашла из обичаја, Данило је био тип наших старовременских чиновника, који нису имали много школе али су добро познавали народ", пише о њему Слободан Јовановић.

ДАНИЛО ЈЕ БИО брат чувеног и утицајног Милошевог секретара Стевана Стевановића Тенке.

Цео век провео је у државној служби. Под Карађорђевићима био је у полицији срески и окружни начелник.

С повратком Милошевим на престо постао је саветник (забележено је међу пренумерантима "Јавности" Светозара Марковића и његово име: Данило Стевановић, саветник), да би му Милан, јануара 1875, поверио Владу. Имао је тада шездесет година, а био по схватањима још старији.

Београдске улице, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Стално нарогушен, гунђао је на Скупштину, псујући оца посланицима. Није му ишло у главу да се доношење закона може поверити неписменим сељацима "који ни своје село не умеју да ушоре".

Непрестано гунђање и године донели су му надимак Чика Дача.

Чика Дача је, уочи избора, извршио све неопходне полицијске предрадње. По Чумићевом рецепту, разместио је готово све среске полицијске чиновнике, а активирао је неколицину начелника још од времена Михаила - без "старе гарде" није хтео на изборе.

* * * * * * * * *

ВЛАДА ШТАМПА УПУтСТВО ДА "НАРОД ПОУЧИ КАКО ДА ГЛАСА"

СРЕСКИ и ОКРУЖНИ начелници били су позвани у Београд, да им се "даду упутства кога ће за посланика бирати. У "Службеним новинама" Чика Дача је штампао распис против демагога и "разноразних елемената" (вероватно из пера министра просвете Стојана Новаковића) и растурио га у више хиљада примерака, "да се народ поучи како да гласа".

А потом је кренуо у гоњење свих оних посланика који су се, у прошлом сазиву, исказали као. Милош Глишић смењен је са места кмета. Ранко Тајсић и Адам Богосављевић завршили су у апсу. Међутим, хапшење Адама Богосављевића није кренуло по добру за власти. Адам је био сељак-филозоф. Како пише Слободан Јовановић, он је "свршио целу Велику школу али није хтео полагати испите, да не би дошао у искушење да са добивеном дипломом затражи државну службу".

Вратио се на село, радио земљу као сваки сељак, на Скупштину је долазио у сељачком оделу. Релевантни историјски извори га сматрау првим српским народњаком, који је послушао захтев руских социјалиста "да интелигенција иде у народ". Био је под утицајем Светозара Марковића. Сматрао је да чиновници у сиромашној земљи морају да живе као сеоски кметови, а не да изигравају господу. Критиковао је све владе, јер "у Србији, после кнеза Милоша, нико није имао економски програм".

Ухапшен је због једног политичког говора. Кроз народ је пронета гласина како су га власти убиле. Његови сељаци навру у начелство. Капетан, да их умири, изведе Адама пред њих, а овај уђе у масу, и - сељаци га, на раменима, одвуку са собом. Сад се срески капетан нашао на мукама, па је отишао у Адамово село, Копривницу, у Крајинском округу, да замоли Адама да се врати у затвор.

Инжињер Данило Стевановић – чика Дача, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Да проба милом оно што није успео силом. Није успео да га намоли, и још је, пред зору, морао да бежи, пре него се сељаци пробуде. После је у Копривницу дојурио и министар правде, и исто тако одјурио. У питању је био сељачки бунт, једна мала побуна.

АУТОРИТЕТ ВЛАСТИ је био пољуљан, и неки министри су тражили од Чика Даче оштре мере.

- Нека виде сељаци да наша памет царује, а не њихов! - говорио је просветар Стојан Новаковић.

Чика Дача је био лукавији. Кад је видео да лепим не иде, суочен са могућношћу да жандармска окупација копривничких сокака може да доведе до крвопролића и великих компликација, одлучио је да се прави невешт.

Начелник Јагодинског округа Ђ. Стевановић упутио је 3. јула 1875. године, месец дана пред изборе, поверљиво писмо свом министру и председнику, Чика Дачи. У писму обавештава свог претпостављеног шта је све предузео да Милоје Милановић (половина Адам-Милијине странке) не буде изабран у Скупштину. Полицијски педантно, али и опширно, објашњавао је средства и методе којим су се служили јагодински жандарми.

"Међутим, сада се ради на томе на фини начин, да се осујети Милијин избор за посланика, и надам се да ће то бити и осујећено", пише Ђ. Стевановић Д. Стевановићу.

Па даље каже како је наређено да се одмах похапсе сви људи који су агитовали за Милију!

Ранко Тајсић ( у средини) , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Чика Дача, као човек старог кова, преценио је ауторитет власти и кнеза у народу и - изгубио изборе, упркос "финим начинима" својих пендрекаша. Победили су либерали.

Чика Дача је још покушао неке махинације и притиске на одбор за верификацију мандата (званично се то тада звало Одбор за преглед пуномоћја), али није помогло. Дан после избора - тад је ишло доста брзо са проглашавањем резултата - Чика Дачина влада поднела је оставку. А Адам Богосављевић, одбегли Чика Дачин ухапшеник, не само што је поново ушао у Скупштину, него је изабран за скупштинског секретара.

Кнез Милан, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Али, Адам ипак није могао да измени судбину коју му је Чика Дача наменио. Пет година касније, 1880, допао је затвора, у коме је "умро напречац, у присуству власти".

Зајечар, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

САМОУПРАВА НА СРПСКИ НАЧИН

СКУПШТИНА изабрана 3. августа 1875. године донела је Закон о општинској самоуправи, за који су се нарочито залагали следбеници Светозара Марковића. Али народ није баш био заинтересован за самоуправу. У Београду, од 4.000 бирача гласало је једва 200, а у Ћуприји, где се у Општински одбор бирало 15 одборника, на изборе је изашло - 14 гласача.

А како је народ схватао самоуправу, показало се у селу Ждрело, где је Општински одбор једног кабадахију, који је читавом селу дојадио, осудио на - смрт. Сељаци су га премлатили кољем и камењем.

Препоручујемо

Друштво

0 4

РАВНОПРАВНО УЈЕДИЊЕЊЕ ДВЕ СРПСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ: Бока у националном препороду прве половине 19. века

25. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 1

НОВИНАРСКЕ НОВИНЕ СА КОЈИМА ЈЕ БЕОГРАД ПОСТАО МЕТРОПОЛА: "Вечерње Новости" су деценијама приближавале свет Југославији

21. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 4

ПОЛИТИЧКА ЗРЕЛОСТ И ДАЛЕКОВИДОСТ БОКЕЉА: Континуитет српске националне мисли у Котору

26. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 2

КУРШУМ ЗА ГЕНЕРАЛА ПРАОЦА ВЕЛИКИХ ПОБЕДА: Припреме за ослобођење старе Србије зауставио Мајски преврат 1903. године

12. 10. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације