ЗА СРБИЈУ ЈЕ ВАЖНО ДА ЧУВАМО ОНО ШТО НАМ ПРИПАДА: Вучић на обележавању 182. године САНУ (ВИДЕО)

СРПСКА академија наука и уметности обележава данас 182 године од оснивања, а свечаности је присуствовао и председник Србије Александар Вучић. Свечаност је почета интонирањем химне "Боже правде" након чега су уследили говори. на свечаности је био и патријатх Порфирије, министарка културе Маја Гојковић, као и чланови САНУ.

Фото: Танјуг/Раде Прелић

- Данас ми је част и привилегија да могу да говорим на 182 година САНУ. Сви ми који се бавимо другим пословима смо пролазни, а оно што је вечно за наш народ су Српска академија наука и уметности, Српска православна црква и Српска држава - рекао је председник те наставио цитатом Николе Тесле:

- С времена на време у ретким интервалима велики дух открића походи нашу земљу да би саопштио тајну која ће унапредити човечанство. Он одабира најспособнијег и најзаслужнијег и шапуће му тајну на уво. Као блесак светлости драгоцено знање долази. Кад ухвати скривено значење срећних види магичну промену. Чуда која он види, мада удаљен у времену, десиће се. Он то зна, нема ни трунке сумње у његовом уму и сваком влакну тела он осећа. То је велика идеја. Овако је подарен са вишег места невероватним талентом говорио Никола Тесла. Тај велики дух открића на које се позива наш велики научник руководио је осниваче данашњег САНУ. Дух открића под сводовима овог узвишеног дома даје нам моћ да врло јасно чујемо снажне ноте Исидоре Жебељан окупане у раскошним бојама које сунце даје витражима Младена Србиновића. Кроз мисли прођу, чини ми се сваком Србину, духовитости којима су нас почастили, али и озбиљности Матија Бећковић и Душан Ковачевић, неке од њих зна цело српство. Чланове своје академије Французи сматрају бесмртницима, стављајући њихово дело високо изнад њихових земаљских живота. Тако и ако то не умемо увек да покажемо духовно је високо изнад материјално и овде код нас. Ово је наш храм наука и уметности, ви сте ти врховни свештеници. И зуато потпуно разумем, бившег председника данашњег лауреата академика костића када каже да Иво Андрић је још увек члан САНУ. Чланови САНУ су и данас Нобеловци.

Председник је подсетио на академике попут Пупина, Миланков и Мендељејев.

- Речник САНУ је најкомплетнији и најобимнији речник српског језика. Тражећи у њему своје тачне речи којима бих вам се обратио схватио сам да мој задатак није лак, већ је и апсолутно немогућ. Како са говорнице са које је своју присутну беседу читао Милорад Павић могу себе да сматрам кадрим да прочитам нешто што сам написао? Како у кући у коју Хандке сматра за своју имам право да узмем реч? Како да говорим о историји на истом месту где и велики Екмечић? Како да уметности зборим у згради где је излагао један Оташевић? И сада изненађење многих неће наступити словенска антитеза нити изливи лажне скромности. Моја скрушеност пред духовима великана ствар је и васпитања и најискренијег осећања, поштовања и пијетета према делу оних који је већини нас смртника недостижно. Дозволите ми да уместо тих речи, само у неколико реченица, обичним укажћем на проблеме са којима се данас суочавамо и са којима ћемо се тек суочавати.

Фото: Танјуг/Раде Прелић

Председник Србије подсетио је даје председник Сану говорио о изборима који се у тој Академији очекују следеће године:

- Поменули сте изборе у САНУ, поштовани господине председниче, следеће године. Ако само погледате изборе који ће се одиграти у свету, у јануару у Тајвану, крајем године у САД. Сви ти избори, заједно са оним Руским и оним Украјинским представљаће прилику за промене или ново успостављање вредности на глобалном политичком нивоу. Оно што ме плаши када у ери друштвених мрежа, када додворавање јавности или стицање свиђања или лајкова постаје најважнија могућа ствар, плашим се да ће та година бити много лошија и много тежа за цео свет па и за нас Србе и грађане Србије. Плашим се да нам та година доноси много више сукоба и немира него што је донела и претходна и ова 2023. година. Када ти кажем мислим и на сваку врсту угрожености нашег народа на Косову и Метохији, у Републици Српској али и у многим другим деловима региона. Од изузетног је значаја, да свакога дана, слушајући различите ставове и мишљења, дођемо до заједничког именитеља како да своју слободу и своју земљу и будућност уопште сачувамо. Када говорим о свим овим изборима, говорим зато јер знам да нико никоме неће да попусти, јер у ери савременог света и друштвених мрежа попуштања нема. Компромис је постала одвратна реч. Чак поштовање других ставова и другачијих ставова готово да више не егзистира у савременом свету. Оно што ми се чини да је наш излаз јесте да инсистирамо на компромисним решењима икао знамо да их неће бити. Иако знамо да их ни други, као ни они који хоће да одређују судбину света не желе. Неки кажу лоше је да купујете време. Лоше је, ако пре тога нисте покушали да постигнете компромис, ако покушавате да постигнете компромис и видите да је немогуће и другог излаза немате, онда морате и време да купујете. И то је боље него да се одрекнете оно чега не можете и не смете да се одрекнете. И данас овде пред вама ћу рећи да сам безброј пута имао дилеме, на дневном, недељном, месечном нивоу, како и на који начин да изађемо из неких ситуација, како и на који начин да водимо своју националну и државну политику. И данас са сигурношћу могу да кажем, без обзира на тежину проблема са којима се суочавамо, на величину и снагу притисака који ће бити само већи у наредну периоду, да увек морамо да тежимо компромису, али да никада не смемо да се одрекнемо онога што је наше, не смемо да се одрекнемо ни Међународног јавног права, ни наше територије, ни нашег народа. Чак и да то учинимо, уз сва обећања која нам изговарају готово свакодневно, уз све лепе приче које су примамљиве, а на крају буду само шарена лажа, на крају ми не бисмо добили ама баш ништа, чак ни на тактичком, а камо ли на стратешком нивоу. Сигуран сам да је за нашу земљу важно да чувамо оно што припада нашој земљи, да да покушамо да сачувамо мир, па понекад испод камена и да се сакријемо, да не угрозимо будућност наше земље, али да чекамо погодну прилику, да са истином и правдом изађемо пред свет и да за то добијемо поштовање света. У оваквим условима и када помињем све ове изборе, не очекујте да ће ситуација по нас бити боља, напротив, очекујем да буде најтежа у нашој савременој историји. И та година верујем да ће бити крај великог дела тешкоћа и мука са којима се суочавамо. И управо зато, ваш приступ и ваша подршка чак и када је најтежа и најжећа критика од пресудног је значаја за српску дижаву. И повест историјског трајања српског народа прелепа је прича о поштовању високоумних људи. Држава Немањића снагу је црпела из књига, престоница Стефана Лазаревића била је сцена највиших интелектуалних домета свог времена. Краљ Милан је својом одлуком основао Академију, краљица Драга плаћала својим личним новцем археолошка истраживања Виминацијума и школовање Јована Скерлића, као и нека издања Јове Јовановића Змаја. Верујем да онолико колико можемо, не у интелектуалном, али у неком другом финансијом смислу који је наша обавеза можемо да помогнемо даљем подизању лествице наше културно-образовне вертикале и хвала Вам на томе, поштовани господине председниче, што ћете прихватити подршку срске државе у обнови и зграде Српске академије наука и уметности која ће бити хитно покренута. Држава улаже у науку и уметност. После више од деценије и по и Народни музеј и Музеј савремене уметности отворили су своја врата, а многе установе културе широм Србије поново сијају. Први пут смо од Другог светског рата направили филмове о страдању нашег народа, Јасенову и другим нашим стратиштима. Покушаћемо да ремекдела највећих наших уметника вратимо у нашу земљу, нашим новце, новцем грађана и наше државе Србије. Желимо да сачувамо наше наслеђе, али желимо да сачувамо и будућност и кроз изградњу био-кампова, научно-технолошких кампова и свега онога што ће да допринесе новим инвестицијама и запошљавању људи и бољем животу наших грађана. Дозволите ми да своје излагање завршим једним подужим цитатом. Реч је о приступној академској беседи Ивана Ђаје из давне 1932. године. Тај ренесансни ум у пар реченица оставио нам је као трајну смерницу дубокоосећајни приказ своје љубави према науци, српству и човечанству:

"Господо академици, избором за члана овог ученог друштва учињена ми је велика част. Српској краљевској академији припадали су Ђуро Даничић, Стојан Новаковић, Јован Цвијић, да поменем само неке међу мртвима. А то су не само часна имена у науци, већ и нешто много више. Они спадају у творце наше науке. Они су махом у тешим околностима, својим делом наставили дело великих вођа који су неуки и неписмени усред грубе борбе за опстанак схватили сав значај науке и просвећености по један слободан народ, тако ако да на њиховим јуначким добом светле духови Доситеја и Вука".

Срећан вам дан Академије наука! Само Српска православна црква, Српска академија наука и уметноси и Србија јесу вечни! Живела Србија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације