Научни саветник Бранислав Симоновић: Литијум у Србији, некад и сад

Научни саветник Бранислав Симоновић написао је ауторски текст на тему литијума у Србији.

Фото М. Анђела

Текст објављен у листу Политика преносимо у целости:

Наши велики „експерти” за литијум, треба грађанима Србије, онима који не спадају у 294.907 „експерата” за литијум, да објасне како је литијум од најбезопаснијег и најкориснијег елемента периодног система 2004. године, постао најопаснији и најштетнији елемент периодног система 2020‒2021 године.

„Да млатиш крушке забрањено је, да млатиш але, дозвољено је.” (Врањска пословица)

Србија је јединствена у свету јер се у њој преко 294.907 људи (податак са интернета од 18. октобра 2023) бави литијумом и све зна о рударењу и о добијању литијума. Према подацима из 2021. године, у свету је те године објављено 7.606 радова о литијум-јонским батеријама (област од највећег интересовања, кад је о литијуму реч). Ако је просечан број аутора на сваком раду пет, то значи да се у целом свету око 38.000 људи бави(ло) литијумом. А у Србији осам пута више људи бави се литијумом, односно сваки 23. становник Србије све зна о технологији рударења и добијања литијума.

Иако су та своја знања о литијуму напабирчили од самозваних експерата за литијум, то им није сметало да и себе сматрају експертима. (Ово је забрињавајући податак који показује колико људи у Србији поверује нетачним и погрешним подацима са друштвених мрежа.) Србија још увек памти колику је штету група, па странка самопроглашених експерата нанела Србији. Довољно је било да себе сматраш експертом па да постанеш члан експертске странке.

Од пре две године појавила се група самопроглашених друштвено-мрежних експерата која све зна о технологији рударења и добијања литијума. Неки од тих самопроглашених „експерата” постали су познати у јавности као „експерти” за литијум иако се никад нису бавили литијумом, нити имају иједан објављени рад о литијуму. Штета коју ће ови самопроглашени експерти да нанесу Србији, израчунаће се касније.

Све је почело 2004. године, кад је тадашња Влада Србије дала дозволу за истражна бушења једној мултинационалној компанији. Подразумева се да онај који добије право на истражна бушења, добије и право на експлоатацију, ако резултати буду позитивни. Литијум је некад, односно 2004. године, био најбезопаснији елемент периодног система, бар су тако неки од данашњих „ескперата” саветовали владу. А и најкориснији јер би при даљем уговарању, по неписаном закону о уградњи, могао да буде веома користан за уговараче из Србије.

Кад се уговарају велики послови, велике су и провизије. Пошто им је прилика за уговарање пропала јер је неко други дошао до прилике да посредује у уговарању врло великих послова, ти исти некадашњи заговорници експлоатације литијума, постали су највећи противници том послу, уз паролу „да све стане”. Зар да други узму провизију за посао који су они први уговорили. Одлучили су да треба да се заложе да се тај посао одложи, све док они не буду у прилици да тај велики посао и остваре.

Наши велики „експерти” за литијум треба грађанима Србије, онима који не спадају у 294.907 „експерата” за литијум, да објасне како је литијум од најбезопаснијег и најкориснијег елемента периодног система 2004. године, постао најопаснији и најштетнији елемент периодног система 2020‒2021 године. Ни „научни” скуп у САНУ није дао одговор на ово питање. Ко је пратио литературу о томе, зна да није било никаквих револуционарних открића у хемији литијума (осим помака у изради батерија). Дакле, провизија је литијум учинила најопаснијим елементом.

А кад се провизија обуче у одело заштите животне средине и здравља људи, онда је то за многе прихватљиво. Да би „чорба била гушћа”, убацују се многи произвољни и нетачни подаци: биће то отворени рудник с површинским копом (реч је о подземном руднику), уништиће се барем 2.000 хектара плодног земљишта (390 хектара), раселиће се 22 села (52 домаћинства), трошиће се 500 кубика воде за једну тону литијума (8-9 кубика), ту се налази 10 одсто светских резерви литијума (1,5), сумпорна киселина на 250 степени Целзијуса (90).

У Србији се годишње троши преко 400.000 тона сумпорне киселине, у свету преко 200 милиона тона. Није познато да је игде дошло до тровања гасовима из сумпорне киселине. Убацили су и флуороводоничну киселину (не користи се), па „паре агресивних киселина које ће се користити за екстракцију литијума ће отпаривати у атмосферу и нагризати зелени покривач, а такође и плућа и кожу људи и животиња...” (нема их), „домет утицаја на загађење ваздуха може бити и више десетина километара”. Види се да прави подаци нису тако опасни, па су „експерти” морали да их увећавају. Зар је могуће да четрдесетак професора и научних радника са десетак факултета и института (Рударско-геолошки, Машински, Пољопривредни, Биолошки, „Јарослав Черни”, Градски завод за заштиту здравља...) баш ништа не знају од онога што знају самопроглашени експерти?

Наравно, уз то иде и прича како тај крај има најплоднију земљу и може да храни Србију и део Европе. „Експерти” су прећутали да је 2014. године дошло до изливања отпадне воде од флотације антимона из акумулације, да је дошло до великог загађивања површинских вода и земљишта. У Агенцији за заштиту животне средине могу да се нађу подаци о загађености површинских вода, муља и земљишта. Утврђене су повећане концентрације: арсен 4.272,2 мг/кг, кадмијум 11,9 мг/кг, хром 8,6 мг/кг, олово 407,3 мг/кг, цинк 1.477,4 мг/кг, жива 8,2 мг/кг,бакар 24 мг/кг, никл 16 мг/кг. Приче о веома плодној земљи, која може да храни Србију, као и остало, плод су добро смишљеног претеривања „експерата”. „Експерти” су избегли да одговоре зашто тај крај и досад није хранио Србију? Ко им је то бранио и поред великих субвенција за пољопривреду? Да је тај крај стварно могао да храни Србију, „експерти” би имали кључни доказ за свој захтев: оставити Србију без хране или отварати рудник.

Зашто се од толиких „експерата” (њих 294.907), кад већ све знају о технологији рударења и добијања литијума, нико није подухватио и дао нову, прихватљиву технологију за добијање литијума? Да своје силно „експертско” знање, макар они најгласнији и с титулама, ставе у службу народа и стварне заштите животне средине.

Влада Србије је направила грешку што је под притиском улице поверовала у приче „експерата”. Влада је (министарства рударства и енергетике, науке и заштите животне средине) требало да именује радну групу коју би чинили људи са универзитета и института различитих профила (рударско-геолошког, хидролошког, пољопривредног, затим хемичари, физикохемичари, технолози, машинци, биолози и др.), која би на основу свих постојећих докумената или на основу још неких који би се урадили, те на основу научне литературе и светских искустава у овој области, предложила влади одлуку о овом пројекту.

Научни саветник Бранислав Симоновић

Препоручујемо

Политика

0 4

ВИКТОР ОРБАН: Мађарској није у интересу да резултати избора у Србији доведу у питање до сада постигнуте резултате

19. 11. 2023. у 13:35

Економија

0 10

СРБИЈА ПОСТАЛА ЧЛАНИЦА АЛИЈАНСЕ УПРАВЉАЊА ВЕШТАЧКОМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ: Бржи развој уз експертску подршку

18. 11. 2023. у 19:55

Политика

0 0

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Завршетак радова на гасној интерконекцији Србија-Бугарска наредних дана

18. 11. 2023. у 14:49

Друштво

0 200

ДРЖАВА ОД ДАНАС ВЛАСНИК 100 ОДСТО ЕР СРБИЈЕ Мали: Од компаније која је била у банкроту, направили смо лидера

13. 11. 2023. у 12:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације