ПРОМОЦИЈОМ ИГРИЦЕ ЗА СЛЕПЕ "ПОМЕЛИ" ОШТРУ КОНКУРЕНЦИЈУ: Студенти ФОН освојили прво место на светском такмичењу у решавању пословних проблем

ПРЕДЛОГ како би требало да изгледа маркетиншка стратегија за промоцију друштвене игре намењене слепим и слабовидим донео је тиму Факултета организационих наука из Београда прво место на светском такмичењу у решавању друштвено одговорних пословних проблема. Такмичење је одржано у главном граду Литваније Вилњусу, а у нашој екипи били су студнети Михаило Ракићевић, Јована Првуловић, Ана Сламарски и Тијана Поњарац.

фон

Чланови овог сјајног тима, који се у понедељак касно по подне вратио за Београд, испричали су нам шта су тачно предложили и "помели" конкуренцију коју је чинило девет тимова из целог света.

- Решавали смо две студије случаја, прва се односила на литванску компанију "Браилиант", основану прошле године, која се бави издрадом друштвене игре прилагођене слепим и слабовидим људима - прича Тијана Поњарац. - Задатак је био да се направи маркетиншка стратегија за промоцију игре и ширење на тржиште Западне Европе. Наше решење је било да се организују догађаји по већим градовима Европе, на којима би био објашњен концепт игре и њена правила, посетиоци би имали прилику да испробају игру и након тога би било организовано такмичење, а главна награда била би та друштвена игра. На догађај би били позвани људи са оштећењима вида, као и њихове породице и пријатељи, како би се видело да игру могу да користе и слабовиди и они који немају те сметње. Циљ је и смањивање разлике између њих.

Даље, каже наша саговорница, од њих се захтевало да направе Тикток стратегију за ту исту друштвену игру, па су они одабрали три инфлуенсерке из Западне Европе, које и саме имају оштећење вида, у циљу промовисања игре.

Другу студију случаја задала је литванска невладина организација која се бави психотерапеутским лечењем на њиховој фарми, а задатак који су добили такмичари био је проширење портфолиа, са финансијским ефектима.

- Било је потребно представљање најбоље стратегије, коришћењем финансијских индикатора, као и представљање прогнозе финансијског плана за 2024. и 2025. годину - појашњава ова студненткиња. - Ми смо предложили да се на њиховој фарми организују тим-билдинзи, на које би компаније слале своје запослене како би проводили квалитетно време на фарми и учествовали у различитим активностима. Оно што смо истакли је то да би тим-билдинге организовали и водили млади људи, који се лече на тој фарми, како би поново били интегрисани у друштво и пословну средину. Такође, они би имали прилику да њиховим гостима који дођу на тим-билдинге, продају сувенире, које су направили током уметничких терапија.

Иначе, Факултет организационих наука бави се многим значајним пројектима који су за "обичан свет" помало неразумљиви. Тако се, на пример, овде учи о развоју стартап компанија, а недавно је 11 наставника са овог факултета промовисано у менторе за развој стартапа у иницијалним фазама развоја.

Иако се реч стартап користи више од деценију, широј јавности није познато шта то тачно значи, а проф. Милан Окановић који је и један од ментора, поједностављено појашњава да је то посебна врста предузетничког подухвата појединца или групе, у оквиру којег се развија неки иновативни производ или услуга.

- За привреду једне земље или града, стартапи су од изузетног значаја јер подстичу иновације, отварају нова радна места, подстичу раст економије, уводе нове технологије, мењају пословну културу, привлаче инвестиције и унапређују конкурентност на тржишту од чега на крају велику користи имају и крајњи потрошачи - каже проф. Окановић. - За разлику од традиционалног бизниса, стартапи имају могућност изузетно брзог раста и ширења пословања чак и у међународним оквирима без једнаког раста трошкова. Још једна специфичност стартапа је оријентација ка прикупљању екстерних финансијских средстава којим се убрзава њихов развој и раст. Појединци и приватни фондови који инвестирају новац у стартапе заузврат добијају одређени удео у њиховом власништву, а услед брзог раста и ширења пословања, ови инвеститори могу очекивати и брже умножавање уложених средстава од оних која би била уложена у неки традиционални бизнис.

А шта је задатак ментора? Проф. Окановић истиче да је њихов циљ да у периоду од четири месеца студентски тим и њихову стартап идеју доведу до нивоа да могу добити даље програме подршке и финансирања који постоје у екосистему.

- Наш задатак као ментора је да кроз рад са тимовима, преиспитујемо њихова постигнућа у одређеној фази развоја идеје уз адекватно постављена питања, водимо рачуна о мотивацији и динамици тима, као и међусобном односу чланова тима - појашњава проф. Окановић. - Ми, такође, пружамо допринос у доношењу конкретних одлука. Током рада са тимовима, од нас се очекује да препознајемо моменте када из улоге коуча треба да уђемо у улогу ментора и обрнуто, притом не нарушавајући аутономију стартап тима и идеје. Кроз цео програм ментори значајно унапређују вештине неопходне у савременом образовању.

Такође, ментори дају велики допринос да студентски стартап тимови постану видљиви и препознатљиви у окружењу. Једна од специфичности факултета јесте добра умреженост са окружењем, како кроз сопствени алумни тако и партнерства или личне контакте наставника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације