ЕПИСКОП СЕРГИЈЕ: Југославија припада прошлости, Србија и прошлости и будућности

ЈУГОСЛАВИЈА припада прошлости, Србија и прошлости и будућности. Њена снага су њени грађани, а њено име је постало и остало синоним неуништивог слободарског духа.

Фото: Принтсцреен/Јутјуб

У таквој земљи има места за све, а будућност јој можемо ускратити само ми ако не будемо свесни историјског тренутка у којем живимо, истакао је епископ бихаћко-петровачки Сергије.

Првог децембарског дана навршава се 105 година откако је регент Александар Карађорђевић (потоњи југословенски краљ-мученик) прогласио прву Југославију, под називом Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је, након неколико столећа разједињености, српски народ коначно уједињен у оквире једне слободне државе. И не само српски, већ и остали народи са којима смо вековима диелили добро и зло, трпећи туђински јарам и чезнући за слободом.

Недуго након установљења Краљевине СХС, уједињују се српске епархије и формално-правно Српска православна црква доживаљава своје поновно уједињење. Шеснаест година након што је утемељио државу, убијен је краљ Александар Карађорђевић, ујединитељ, а његова државно-политичка оставштина кренула је да се урушава, јер земља у којој је било места за све није била по мери оних који су јој најмање дали.

Почетком Другог светског рата запливали смо у крви, доживели геноцид, да би се након стотина хиљада жртава ослободили туђинског јарма и поново обновили истоимену земљу, али без Александра и његових наследника.

У новој Југославији Црква је била скрајнута, али постојећи на маргини друштвеног живота чувала је онај, једва видљиви, пламичак истине Христове, надајући се да ће се исти разбуктати, кад за то дође час. Али, није прошло ни пола вијека, а ми смо опет запливали у истој крви, а шест авнојевских бакљи истргнуте су из снопа, да би светлиле свака за себе. И опет убиства и прогони, Бљескови и Олује, а потом опет Косово и сеобе са новим Чарнојевићима.

Кад је престао звекет оружја, на темељима нових гробова изникле су нове државе, а ми подељени њима и у њима. Расцепљени поделама, омеђени мирнодопоским рововима мржње, започели смо ново трајање, делимично свесни да смо сопственом крвљу оправдали туђе интересе.

Од некадашње Александрове велике земље, широке за свачију посебност, сабијени смо данас у државне торове, да из њих претимо једни другима, да се и даље не разумемо, јер онима који су желели крај Југославије било је довољно да посеју семе мржње, а за остало смо се сами побринули.

Спољни рушитељи са прикривеним задовољством мирно посматрају наша међунационална посртања, док се и даље, тобоже, брину за нашу неизвесну будућност. У том процепу мимикрије и стварности, Србија данас једина стоји као пијемонт слободе, као преостали нуклеус Александровог племенитог наума, зато је и раздиру изнутра по жељи оних споља, да бисмо се, довека посвађани, исцрпљивали непотребним сукобима. То је наш балкански усуд, који наш живот боји страхом и горчином.

Србија зато не бира само на изборима, већ бира сваки дан. Свака њена одлука, иако трипут мерена, пара многе иностране очи и уши, јер откуд, за Бога милога, право Србији да одлучује о било чему, већ њена одлука, изгледа, треба да буде само слепи пристанак на туђе одлуке као своје.

У том неприхватању замишљених концепата, Србија још постоји на мапи достојанства, свесна да ако изгуби право на свој глас и став - изгубиће себе. Онда ће је тек газити, наметати јој све теже и теже захтеве, док је потпуно не обесмисле, не само као државу, већ као идеју зачету у мислима светородних Немањића.

Југославија припада прошлости, Србија и прошлости и будућности. Њена снага су њени грађани, а њено име је постало и остало синоним неуништивог слободарског духа. У таквој земљи има места за све, а будућност јој можемо ускратити само ми ако не будемо свесни историјског тренутка у којем живимо.

Помозимо Србији поштеним радом, добронамерним поступцима, искреном љубављу, али и жртвом ако то од нас буде тражено. Немојмо је тровати безнађем, бесмислом и очајањем, зато што то није ни хришћански ни српски. Дајмо јој себе, да би она била и остала оно што јесте и што треба бити - мајка свим Србима, мајка свим њеним грађанима, њеним синовима и кћерима. Јер, Србија није само држава, већ идеја од које не смемо одустати, никада и ни по коју цену!

(ртрс.тв)

БОНУС ВИДЕО - РУСКА ПАЦИФИЧКА ФЛОТА: Извођење вежбе одбране Северног морског пута

Препоручујемо

Друштво

0 29

ЕКСКЛУЗИВНО! Ово је злогласна Хитлерова директива, важан историјски документ који је купила Србија (ФОТО)

29. 11. 2023. у 18:36

Друштво

0 6

ПОСАО ДОБИЛО ПОЛА МИЛИОНА ЉУДИ: У Србији се за деценију драстично смањила листа незапослених

29. 11. 2023. у 07:18

Друштво

0 39

СРБИЈА КУПИЛА ВАЖАН ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ: Реч је о злогласној директиви број 25 из 1941. године

29. 11. 2023. у 18:13

Политика

0 318

САСТАНАК ВУЧЕВИЋА СА ХАРЧЕНКОМ: Стратешко опредељење Србије је војна неутралност

28. 11. 2023. у 20:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације