У ГРАДОВИМА ЋЕМО СЕ ПЕЋИ НА 55 СТЕПЕНИ: Колико ће глобално загревање утицати на наш друштвени живот (3)

ДА би се смањили ефекти урбаних топлотних острва до средине века, национални Програм прилагођавања климатским променама предвиђа постављање зелених површина и засада дрвећа где год је то могуће у градовима, јер ће биљке буквално спасавати животе.

FOTO: Arhiva novosti

Како објашњавају стручњаци који су радили на Програму, асфалт, бетон и други грађевински материјали апсорбују сунчево зрачење и потом загревају ваздух, а високе зграде "заробљавају" ту енергију.

- У току обданице асфалт и бетон под директним сунчевим зрацима могу се загрејати за око 10 степени више него голо земљиште, а чак 20 одсто више него површине под травом. То значи да је ваздух у областима са израженим ефектом урбаног топлотног острва (тргови и бетонске површине у градовима) много топлији него што показују стандардна метеоролошка мерења - наводи се у Програму прилагођавања.

Ако се испуне метеоролошке прогнозе да ће просечна годишња температура порасти за три степена, па ће током најтоплијег дана у години достизати 45, уместо 42 степена, то значи да ће у урбаним топлотним острвима бити невероватних 55 Целзијуса!

FOTO: Arhiva novosti

Зато је, слажу се стручњаци, неопходно озелењавање градова, велике површине под парковима, али и зелени кровови и зидови, као и мање зелене површине у околини зграда и на паркинзима. Дрвеће ће обезбеђивати природни хлад и утицати на смањење температуре ваздуха, а постојање зелених кровова побољшава услове за вертикално мешање ваздуха и локално смањивање загађења.

Кад је реч о пољопривреди, да не бисмо остали ускраћени за храну, потребно је хитно ширење површина под противградним мрежама, јер је град све учесталији, захвата све веће површине, а расте и просечна величина зрна. Те мреже уједно могу бити и мреже за засену код екстремно високих температура.

FOTO: Arhiva novosti

Због топлотних таласа зими, већ сада имамо раније кретање вегетације. Ако се у међувремену деси мраз, он наноси велику штету раним сортама. Зато је важно и субвенционисање система за заштиту од мраза. Такође, потребно је разрадити систем правовременог обавештавања пољопривредника о наиласку временских екстрема.

- Не можемо брзо да мењамо културе које ћемо гајити, нити због хладних зима можемо да гајимо средоземне биљке. Промене ће се десити у оквиру избора сорти већ постојећих култура и оптимизовању наводњавања. У виноградарству смо сада у оптимуму услова за производњу висококвалитетног вина, док раније нисмо имали довољно топлоте. Ипак, виноградарству штети град, па ће морати да се унапреди противградне мреже - каже метеоролог Ана Вуковић Вимић.

Додаје и да су највећи проблеми са кукурузом, који се код нас традиционално гаји, и то због сушног јула и августа. Пад приноса је очигледан, па ће морати да се пређе на хибриде који рано сазревају, али нису тако квалитетни, или да се гаје комбиновани хибриди и удружени усеви.

Све ово одразиће се, наравно, и на оно што једемо. Осим што на високој температури нећемо моћи да опстанемо са висококалоричном храном, јавља се и проблем загађења животне средине због сточарства. Метан је гас 30 пута јачи од угљен-диоксида, а УН процењују да 15 одсто глобалних емисија узрокује сточарство. Зато су све јачи притисци да се пређе на биљну или алтернативне исхране. Нутрициониста и специјалиста хигијене са медицинском екологијом професор др Јагода Јорга у веганству не види решење.

FOTO: Arhiva novosti

- Нико до сада није нашао озбиљну замену за намирнице животињског порекла - каже проф. Јорга. - Они који сугеришу веганство не кажу колико бисмо шума морали да искрчимо да бисмо добили површине за гајење додатних биљних култура. Сада је око 15 одсто становништва на свету вегански оријентисано, а замислите када би то били сви! Осим тога, биљке имају за трећину мање искористивих протеина него животиње. Док из јаја користимо 100 одсто беланчевина, код биљних протеина имамо 30 до 40 одсто отпада. То значи да толико пута више тих намирница морамо да унесемо. Неки стручњаци су израчунали да бисмо целу Амазонију морали да раскрчимо да бисмо сви били вегани.

Пошто је ово контрапродуктивно, научници покушавају да нађу протеинску алтернативу у исхрани инсектима или ларвама свилених буба. Пошто су ови модели "на дугом штапу", наша саговорница решење за почетак види у томе да престанемо да бацамо храну, да смањимо унос на оптималне количине, као и да се отпад од хране и животињски отпад користе као био-гас.

- Оно што би помогло и нама и планети јесте да престанемо да се гојимо! Код нас је око 55 одсто нације прекомерно ухрањено. Има делова света где је тај проценат 85. Човечанство мора озбиљно да ради на оптималној исхрани - поручује Јорга.

Климатске промене одразиће се, наравно, и на саобраћај и могу да проузрокују оштећења инфраструктуре и прекиде саобраћаја. Србија има мрежу државних путева дугу 16.380 километара, мрежу локалних путева дупло дужу, као и 3.465 мостова у дужини од 151 километар и 109 тунела дужине 31,8 километара. У националном Програму прилагођавања предвиђена је израда процене њихове рањивости и ризика.

FOTO: Arhiva novosti

Прогнозе су да ће бити великих проблема са клизиштама и одронима због бујичних вода, док ће због суша и високих температура долазити до пуцања путева, стварања колотрага, пропадања коловоза и смањења безбедности. Такође, прети смањење видљивости услед еолске ерозије и пожара, али и смањена видљивост и оштећење саобраћајне сигнализације за време олуја. Због свега овога стручњаци, између осталог, траже промену стандарда за изградњу путева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације