ХРАБРИО НАРОД СВОЈИМ ЈУНАЧКИМ ДЕЛИМА: Ослобођење и обнова државе окосница политичке мисли Црног Ђорђа

КАД ПОЛТИЧКИ мит, чак и онај који је стваран са најбољом намером, обавије један важан историјски догађај као што је био Први српски устанак, цео тај догађај, укључујући и идеје његових вођа, изгуби визуру истине и утоне у интерпретативне магле које служе дневно политичким потребама.

Карађорђе предводи устанике у боју на Мишару (Слика Афанасија Шелоумова) , Фото Музеј Србије, Историјски архив Крагујевац, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Фејсбук" и "Википедија "

Цео један век су Милош Обреновић, наручилац убиства легендарног вође Првог српског устанка, Ђорђија Петровића Црног, или једноставно Карађорђа, а потом и Милошеви потомци и њихово династичко окружење, вођени својим политичким интересом настојали да се о Карађорђу ћути, или да се он помиње тек као војни вођа. О њему као о државотворцу и уопште као о човеку чије је велико историјско прегнуће поред војне имало и неспорну политичку димензију, није се смело говорити.

Свеукупна Карађорђева политичка мисао одише двема доминантним идејема. Прво, идејом слободе, али не само националне слободе, већ и оне, наоко мање важне, личне слободе, због које је заправо устанак и започет, као и идејом о облику и међународном положају државе која се рађала у крви.

Те две идеје, идеја потпуног ослобођења и идеја о обнови српске државе се могу сматрати осом Карађорђеве политичке мисли и дела.

Слобода је Карађорђу била целог живота велика идеја водиља, смисао сваке његове борбе, срж његовог живота.

Они који су га на Сретење 1804. године на скупштини народних старешина у Орашцу једногласно изабрали за вожда нису погрешили ако су тражили најслободољубивијег и најенергичнијег међу њима.

Праведан и прек до суровости, а опијен слободом, Карађорђе је био прави, можда и једини човек у Србији тога времена који је могао да подстакне на масован витешки подвиг вековно устрашене српске сељаке у чијим грудима је била "замрла слобода". Под његовим вођством су Срби, који су до тада мислили да никад не могу победити и протерати Турке постајали јунаци...Леополд Ранке о је писао Карађорђу - "победа је ишла са њим". Карађорђева идеја била је једноставна - само сталне победе доносе сталну слободу за којом је толико жудео његов народ...

УВЕРЕН ДА ЈЕ не само национална, него и лична слобода изнад свега, Карађорђе је свачији, па и свој живот и свако друго добро, понекад и сурово, како су и тражила та времена и ти услови, беспоштедно стављао у залог слободе. Сведоци су забележили како је тај горостасни јунак, пошто је изведен помоћу дипломатске преваре из Србије, плакао као дете због привремено прекинуте слободе свога народа. Ни у Русији где му је понуђено све најбоље није хтео да остане, гушио се без "своје слободе" у руским пространствима. Хотећи да допринесе новом устаничком импулсу борбе за слободу дошао је у Србију да изгуби главу од оних којима је вазалска власт била преча него слободарска част.

Велики полет борби за слободу све време Првог српског устанка је несумњиво давала и чудесна Карађорђева енергија. Не само да је био први у борбеним редовима, бивајући при том много пута и рањаван, већ је руководио устанком на један посебан начин својствен само највећим устаничким вођама - сталним кретањем од ратишта до ратишта, охрабрујући својом појавом и својим личним јуначким делима поколебане душе. Од Срба је тражио нешто што и данас многи сматрају немогућим - стални тријумф. Његов узвик "Не бојте се, они се боре за господство, а ми за слободу", грејао је душе слабо наоружаних српских бораца изазивањем осећања да раде нешто заиста узвишено... Од других је тражио жртве, али и сам је за правду и слободу жртвовао себе и своје најближе попут оца и брата, и на крају постао највећа и најсрамотнија жртва не само у Српској револуцији већ у целокупној новијој историји код Срба.

* * * * * * * *

Први српски устанак културно-просветни чин

ОСЕЋАЈ СТАЛНЕ његове присутности по целој побуњеној Србији представља прве, оку невидљиве нити нове српске државности. Неуморан "као разбој", Карађорђе је као вожд у Србима ткао осећај не само борбеног, већ и политичког заједништва. Свака држава претпоставља три елемента - власт, територију и народ. Територијом ослобођене Србије сматрало се са правом тло по којом се Карађорђе слободно кретао као његов господар... Уз то, спремао је устанак и долазак слободе и у другим српским крајевима: у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Боки, Славонији, Срему, Банату и Барањи, не обазирући се на интересе оних који су њима владали. Тај "хајдучки краљ", како га је с правом назвао Сипријен Робер, био је без сумње најодважнији слободар у Европи тога времена. Одбио је све туђе и домаће планове који су спутавали стечену слободу и онемогућавали да се из пепела створи згажена српска држава. Онима који мисле да је вожд због тога био лош политичар, давно је поручио Карађорђев министар, Доситеј Обрадовић: "Лежи и лежаће у ропству онај народ који не зна шта је национални понос".

Немачки историчар Леополд Ранке је писао о Карађорђу , Фото Музеј Србије, Историјски архив Крагујевац, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Фејсбук" и "Википедија "

И пре Карађорђа је било Срба који су маштали о обнови српске државе и националном уједињењу. Али, сви су они, почев од Арсенија Јовановића Шакабенте до Саве Текелије и митрополита Стефана Стратимировића видели уједињене Србе само као вазале у оквиру Аустрије или Турске. Тек је Карађорђе, са својим саборцима смело и "мушки" заискао пуну слободу и праву државу - и то ништа мање него обнову Душановог царства. Разумљиво је да је таква идеја разгневила Турке, забринула Аустријанце и онерасположила Русе. Нико није желео нову, јаку и потпуно независну српску државу, поготову не ново царство.

То ће и бити један од разлога што Карађорђе заправо неће имати истинских пријатеља ван свога народа. И кад су га туђини помагали, нису се либили да му ставе до знања да сматрају да потпуну слободу и независну државу Срби не треба никад да добију.

И данас, више од два века касније, фасцинантно је то да је један недовољно образовани народни трибун попут Карађорђа усред узавреле буне дубоко појмио сву важност образовања свога народа. Не само да је од ученог Доситеја створио министра просвете већ је све учитеље и уопште образоване људе високо ценио што није баш карактеристика српских политичара. Од народа је захтевао: "Слушајте ваше учитеље и поштујте их...учитељ и војвода преда мном су равни". За време деветогодишњег трајања Првог српског устанка на слободном тлу Србије отворено је преко 30 основних школа и једна средња, отприлике онолико колико их је отворила једна напредна Мађарска за два века.

Тако се Карађорђе потврдио као просвећенији владар од многих који ће иза њега доћи.

Први српски устанак је претворио и у културно-просветни чин. Као државотворац имао је пред собом и интерес свеукупне српске политике: "Видите, ми имамо довољно мишица за одбрану Србије, али немамо довољно вештих људи за управљање. Да ми знамо државу водити онако како знамо водити војску, другачије би сада стајали!".

Тежећи да још тада створи образоване политичке управљаче, Карађорђе је то оставио као трајни задатак свим будућим генерацијама управљача Србије: "Наставите наше срећно започето дело. У вама је сва надежда наша са те стране".

Доситеј Обрадовић је код Карађорђа био министар просвете, Фото Музеј Србије, Историјски архив Крагујевац, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Фејсбук" и "Википедија "

ИГРА РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ

КОНЦЕПТ слободе који је репрезентовао Карађорђе не само својим политичким захтевима, већ и свим својим бићем и држањем био је супротан интересима свих великих и малих сила у српском окружењу. Народ Србије није устао вољом великих сила да се бори за слободу, а вољом великих сила је није ни добио. Наполеон, па и аустријски цар то нису ни крили, а руска дипломатија је, као и много пута пре и после тога играла своју игру са Србијом, "пределом са оне стране Дунава", реке коју је одредила као крајњу границу свог интересног простора, а да то понаданим Србима није рекла.

Препоручујемо

Друштво

0 6

ПРИСВАЈАЊЕ ЈЕЗИКА ПРЕКО ЈУГОСЛОВЕНСТВА: Епилог систематске кроатизације српског простора у другој половини XIX века

02. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 33

КРОАТИЗАЦИЈА СРБА КАТОЛИКА: Хрватско отимање дубровачке српске писмености и ћириличних и латинских књига

01. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 9

У СЛАВОНИЈИ СЕ ГОВОРИЛО СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ: Сведочанство Спиридона Јовића, заборављеног етнолога и писца

29. 11. 2023. у 07:00

Друштво

0 1

СВОЈАТАЊЕ СРПСКОГ ПИСМА И ЈЕЗИКА: Језикословне кривотворине Хрватске владе и парламента

27. 11. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације