ИЛУЗИЈЕ О ДЕМОКРАТИЈИ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: Симулирана слобода штампе - медији управљају човековим мислима
КАКО је могуће да наши најутицајнији медији подржавају и славе Европску унију и евро као вредан пројекат за будућност, иако се у читавој Европи милиони људи веома критички односе прeма ЕУ и евру?
Жан-Клод Јункер, дугогодишњи шеф владе Луксембурга - а потом шеф комисије Европске уније (1. новембар 2014 - 30. новембар 2019) - објаснио нам је како то функционише:
"Прво донесемо закључке. Онда наше одлуке саопштимо јавности и чекамо реаговање јавности ЕУ. Ако после неког времена нема значајније, бучне полемике и побуне, настављамо, корак по корак, све док сви не схвате да више није могућ повратак на пређашње стање. Зашто имамо успеха? Па, зато што већина чиновника ЕУ, заправо уопште не разумије, шта смо ми закључили и какве смо одлуке донели."
Због чега водећи медији у Немачкој и ЕУ одушевљено аплаудирају политичарима као што је Жан-Клод Јункер, уместо да раде свој посао, постављају озбиљна и критичка питања? Ти новинари просто не желе да покваре односе са бирократском ЕУ-елитом у Бриселу. Како је могуће да најутицајнији медији непрестано позивају наше војнике да учествују у војним интервенцијама? Упркос чињеници да велика већина грађана Немачке не подржава такву политику? Одговор гласи: наши "алфа новинари" нису ништа друго до продужена рука НАТО пропаганде. И ову тврдњу доказаћу на странама које следе.
КАКО ЈЕ МОГУЋЕ да најважнија штампа одушевљено поздравља неконтролисани прилив странаца из Африке и Азије, иако знају да већина Немаца не подржава мигрантску политику владе? Одговор: индустријска и финансијска елита подржава долазак странаца, јер су имигранти јефтина радна снага и капиталистима доносе далеко већи профит. Немачког радника морају да плате знатно више него странце.
Најважније питање, међутим, гласи: Ко влада Европом? Ко управља Европском унијом? То сигурно нису грађани ЕУ. Огроман бирократски апарат ЕУ нема везе са демократијом. Пре би могли да кажемо да имамо посла са илузијом демократије. Демократија у ЕУ не постоји, симулира се. Ако грађани Европе немају утицај на политику ЕУ, ко има? Да ли је то картел индустрије, финансијског света и политике, који из позадине решава све проблеме? У свему им помажу елитни медији. Они управљају нашим мислима?
Све ово некоме може да звучи као теорија завере. Али потврду моје тврдње можете да нађете у угледним новинама. "Франкфуртер рундшау", кад извештава да је идеја за евро настала у тајној елитној организацији Билдерберг. Ову информацију, пише "Рундшау", потврдио је почасни председник Билдерберга. Ово је један од примера, како елитна удружења, ван очију јавности, диригују нашим животима. Цело поглавље књиге "Купљени новинари" посветио сам пројекту евро, где се јасно види како на тајним Билдерберг конференцијама ти људи из света финансијске елите, светских корпорација, политике и банака успешно спроводе одлуке, а које су против воље већине. Овакве конференције не би могле да успеју, да немају штампу која је под њиховом контролом и подржава њихове одлуке.
* * * * * * * * *
Тајне одлуке затвореног друштва моћника
ЈЕДНА МАГИСТАРСКА студија у Минхену је пратила писање "Франкфуртер алгемајне цајтунга" (FAZ) од 2000. до 2012. Анализирано је 80 чланака, а који се односе на америчког председника Обаму и руског председника Путина. Кад "Франкфуртер алгемајне" пише о Путину, то је сасвим негативно. Путина описују као особу која је претећа, груба, агресивна, антизападна, заљубљена у силу, несклона истини, хладна, прорачуната, цинична, тврда, неубедљива. Сасвим је друга слика, када тај немачки лист пише о Обами. Амерички председник је ангажован, усхићен, помирљив, хвале вредан, одлучан, пун вере и наде.
И од некад респектибилног, објективног, неутралног писање "Франкфуртер алгемајне цајтунга" у овим новинама - нема ни трага. Како је дошло до промене? Да ли је узрок што су те новине постале сувише блиске финансијским елитама и утицајним политичарима? На странама које следе покушаћу да одговорим на ово питање. Није, разуме се, реч само о FAZ.
ПРЕ НЕКОЛИКО година репортер Томас Лајф снимио је са Првим немачким телевизијским програмом, документарни филм (Strippenzieher und Hinterzimmer). Показао је како функционише завера: новинари, министри и страначки функционери седе у лађи, плове морима и уопште не познају стварни живот и проблеме грађана. Ова мала, изабрана група одлично се разуме међусобно. На филму се лепо показује, како они воде тајне разговоре и доносе важне политичке одлуке. Јавност је могла да види како живи један затворени, конспиративни свет.
Ово, разуме се, није завера, већ документован филм. Учесници тајног кружока сматрају да је овакво стање у друштву и политици сасвим нормално. Једино због чега се затворено друштво узбудило је оптужба да политичке одлуке доносе тајно. Када је магазин "Зап" (Zapp) о томе питао члана тог кружока, добио је одговор: "Да, ми расправљамо о тајним стварима. Ми водимо политику, а о томе не смеју да знају грађани ове земље. Обичан човек сме да разуме само оно што ми одлучимо и објавимо јавности".
* * * * * * * * *
Заблуде о објективним информацијама у новинама
ГЛЕДАОЦИ И ЧИТАОЦИ морају да разумеју шта им новинари објаве? Обичан грађанин не сме да сазна ко креира информације? Велика немачка телевизија NDR цитирала је новинарку која се изјаснила поводом ових тајних разговора: "О чему му причамо на тим састанцима, то је пословна тајна. Ово се односи и на лоби активисте. Лобиста никада не говори отворено са ким је разговарао, какве уговоре је примио и где је уложио вредносне хартије. Наше активности заиста можемо да упоредимо с тим". Вреди споменути и изјаву новинарке ZDF програма: "Важност и вредност нашег новинарског посла - нас који радимо у водећим медијима - јесте у томе, да ми знамо истину. А истовремено, ма како то за неке звучало горко, не смемо да о томе пишемо, ни да говоримо у телевизијским емисијама".
Да ли је то могуће? Постоји истина и она је доступна само новинарима? Ексклузивна истина само за новинаре? А тим новинарима, када сазнају истину, забрањено је да је саопште јавности? У каквом ми свету живимо? Шта се догађа? Најутицајнији медији, у исти час, неуморно причају како су њихове информације објективне, поуздане и истините. Свако ко прочита ово штиво, заувек ће се ослободити тих заблуда.
Што се мене тиче, илузије о објективном новинарству изгубио сам пре много деценија. Да будем прецизнији, то се догодило тачно 2. августа 1990. године. Тог дана председник Ирака Садам Хусеин наредио је да се окупира Кувајт. Кратко пре овог догађаја, америчка пи-ар агенција "Хил и Нолтон" (Hill & Knowlton) проширла је лажну вест како су ирачки војници упали у кувајтску болницу а бебе које су биле у инкубаторима, извадили и немилосрдно бацали кроз окно болнице на асфалт. То су ирачки војници радили јер, наводно, у ирачким болницама немају довољно инкубатора.
ОВА ЛАЖ директно је водила у рат. Сједњене Државе су војно интервенисале против Ирака, а да "ослободе Кувајт". Оно што јавност није знала: хуманитарна организација Амнести интернешенал (Amnesty International) од самог почетка учествовала је у стварњу ове лажи. Амнести интернешенал 19. децембра 1990. објавио је извештај на 82 стране, где се набрајају ирачке повреде људских права у Кувајту, а спомиње се и лажна прича о инкубаторима за бебе. Тако смо добили необичан савез америчке пропагандне фирме која сарађује са организацијом за "људска права", а једни и други су везани за службену политику Вашингтона. Кратко после описаних догађаја, 12. јануара 1991. амерички Конгрес гласао је за рат против Ирака.[...] Кувајтска влада платила је америчкој фирми за ову пропагандну акцију 12 милиона долара.
За време тих догађаја, био сам члан редакције немачких новина. Посматрао сам из непосредне близине како је измишљена прича. Велики део немачке штампе пренео је неистиниту причу. Тако је лаж претворена у истину. До тог времена Садам Хусеин је у немачким медијима важио за "доброг и мудрог државника". Преко ноћи је претворен у досадну муву, комарца, кога треба уништити. И немачки медији су кренули у демонизацију Садама Хусеина и његове земље. Људи су поверовали у лажи америчке фирме за пропаганду тако да би човек помислио да је већина подвргнута операцији на мозгу, познатој као лоботомија. Одједном су сви у глас почели да урлају: Рат! Рат! Рат! До рата не би дошло, да "алфа-новинари" нису припремили терен водећи кампању дезинформација у име НАТО. Морам дам признам да сам и ја био део НАТО-дезинформационог одељења.
ЗАВЕРА ЋУТАЊА О НЕМАЧКОМ ОТРОВНОМ ГАСУ
АКО се мало вратимо у историју, у 1988. - у многим архивама пронаћи ћемо да су у марту 1988, у Ираку, Курди били отровани плином и то је познато у целом свету. Но, у јулу 1988, мене су послали у град под именом Зубеида, који се налази на иранско-ирачкој граници. То је био рат између Иранаца и Ирачана и ја сам био послат тамо да фотографишем како су Иранци били отровани плином - немачким отровним плином, који се зове лост и сарин, иперит (мустард гас), а произведен у Немачкој. Били су отровани плином и био сам тамо да снимим фотографије како су ти људи били убијени отровним плином из Немачке. Вратио сам се у Немачку и суочио се са завером ћутања медија. У новинама је објављена само мала слика, у "Франкфуртер алгемајне" и само један мали чланак, без описа како је невероватно брутално, како нехумано, колико страшно, било убити људе немачким отровним плином - само неколико деценија након Другог светског рата.
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (1)