ЗА ПРИХВАТИЛИШТЕ ИМ ТРАЖЕ И АНТИКОВИД ТЕСТ! Од 15.000 људи у бескућништву, свега неколико стотина нашло заклон од мраза

НА хиљаде људи без дома ледене дане проводи у хаусторима, разрушеним кућама, на аутобуским станицама, у улазима зграда, или возећи се трамвајима док их не избаце, јер немају где да преноће и згреју се. Најтежа је ситуација у Београду, јер је Прихватилиште за одрасла и стара лица, са капацитетом од 104 места, још од 2020. године у ковид-режиму и има врло строга правила пријема, па се већина тамо и не јавља. Зато је попуњено свега 50-60 одсто капацитета.

Фото Н. Скендерија

Према речима Катарине Богдановић из организације АДРА, која се бави људима у примарној ситуацији бескућништва, дакле онима који спавају на отвореном, у парковима, хаусторима, напуштеним објектима без струје и воде, интерна правила београдског прихватилишта, за разлику нпр. од новосадског, налажу да особа мора да има личну карту и буде пријављена у центру за социјални рад.

- Они који немају лична документа и нису пријављени центру за социјални рад или у њему нису препознати као особе у ситуацији бескућништва, немају приступ београдском прихватилишту. Такође, они који немају пребивалиште у главном граду, бивају само изузетно примљени. Исто тако, морају да имају PCR или антиковид тест да нису позитивни на корону, који ће сами платити (1.500 динара). Морају да имају и потврду психијатра да нису "контраиндиковани за колективни смештај". Прихватилиште је затвореног типа, па када у њега уђете, не можете да изађете у шетњу или по цигарете. Услуга је тешко доступна и зато је овде мањи број људи него пре 2020. године - каже Катарина Богдановић.

За разлику од Београда, у новосадском прихватилиштву, смештеном у Футогу, у ком не важе овако рестриктивна правила, свих 60 места је попуњено.

Тачних података колико је у Србији људи у ситуацији бескућништва не постоји. Процене су организација Црвени крст, Удружења "Излазак" и "Кликактив" да бројке иду и преко 15.000. Само у Београду најмање 5.000 људи живи без крова над главом, а још дупло толико у крајње нехуманим условима, у уџерицама и неформалним насељима, без струје, воде и грејања. Свака четврта особа у ситуацији бескућништва има мање од 14 година.

Фото Анђела Стевановић Живковић

У Београду постоји и привремено преноћиште на Аутокоманди, где је топло склониште и постељу последњих дана затражило 39 људи. По речима Николе Прице, секретара Црвеног крста Београда, од новембра до сада укупно 82 особе користиле су услуге. Међу њима је 14 жена.

- Укупан број ноћења у преноћишту на Аутокоманди од новембра био је 1.667 ноћења, док је у Дневном центру у Ломиној од отварања, у новембру, било 450 коришћења различитих услуга. Користиле су их 84 различите особе, што је на дневном нивоу око 25. У Ломиној се корисници најчешће задрже око сат и по, иако је Дневни центар отворен више од три сата дневно - наводи Прица.

У преноћишту на Аутокоманди, људи немају обавезу да остављају лична документа.

- Преноћиште на Аутокоманди има 40 кревета, а уколико потреба буде већа, са Секретаријатом за социјалну заштиту Београда, проширићемо капацитете. Хигијенски услови су веома добри, корисници могу да се истуширају и одморе, а ради се и психо-социјална подршка - рекао је Милан Мирковић, директор Црвеног крста Београд. - Људи су најчешће запуштеног здравља, али без повреда. Ако препознамо да им је потребна здравствена помоћ, упућујемо их у здравствену установу.

Слична прихватилишта постоје у још неколико градова у Србији. Капацитети у "Светом Јоакиму и Ани", једином прихватилишту за одрасле и старије у Крагујевцу, попуњени су.

- У прихватилиште људи не могу да дођу сами, већ се смештај организује у сарадњи са Центром за социјални рад - каже нам Милена Радаковић из фондација СПЦ "Човекољубље", која је основала прихватилиште. - Највише долазе старији о којима нема ко да брине.

Фото Игор Маринковић

Ни у прихватилишту у Суботици места нема.

- Тренутно је овде 12 људи - каже за "Новости" др Синиша Трајковић, директор Црвеног крста Суботица. - Последњих година показало се да је то довољно за наш град. У прихватилиште зими најчешће долазе људи који имају кров над главом, али су у њему услови толико лоши да не могу да презиме. Они најчешће током лета надничаре и тамо где раде и спавају. Привремени смештај неки користе годинама, али буде и нових.

Трајковић каже да у Суботица има пуно старачких и сиромашних домаћинстава:

- Људи у Црвени крст долазе најчешће по пакете хране и топле гардеробе. Имамо око 200 корисника народне кухиње. Волонтери Црвеног крста током хладих дана помажу сиромашним и старијима у сеоским домаћинствима огревом и храном.

У нишком Прихватилишту за одрасла, стара лица и бескућнике направљена је листа чекања. По речима руководиоца Горице Цветковић, прихватилиште "Мара" је увек пуно. Тренутно је у њему 14 особа, а потребан је смештај за још четири.

У Одељењу за попис Републичког завода за статистику кажу да и даље нису обрађени пописни подаци када су у питању особе у ситуацији бескућништва, али додају да чак и када буду објављени, они неће приказивати реално стање. Наиме, пошто је немогуће извршити попис "од врата до врата" када је у питању ова категорија, РЗС користи податке центара за социјални рад и прихватилишта. Дакле, они који се нису обратили ЦЗР, нису ни пописани, а таквих је највише.

Први пут се особе у примарној ситуацији бескућништва региструју у попису 2011. Под њима се подразумевају они без сталне или привремене адресе становања, који живе на улици, у парковима, под мостовима. Секундарни су дефинисани као лица која живе у објектима настањеним из нужде, као што су шупе, бараке, приколице, вагони, подруми, шатори, шлепови, односно картонска и нехигијенска насеља. Тадашњи пописни подаци показују да их је, разврстано у две категорије, према томе да ли су скроз без адресе, или настањени у неким објектима из нужде, било 445 плус 17.842.

Према речима Катарине Богдановић, од 2020. године АДРА је регистровала 4.000-5.000 људи, који долазе по помоћ, а сваког месеца јавља се двадесетак нових.

- Најмање је оних који испуњавају наше стереотипе о бескућништву. Већина људи у ситуацији бескућништва изгледа врло просечно и не бисте их по спољашњим карактеристикама на улици разликовали од већинске популације - констатује наша саговорница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације