ПАНЧИЋЕВИ ХЕРБАРИЈУМИ НА ИНТЕРНЕТУ: У САНУ одржана интернет презетнација вредне научне и културне грађе
Српска академија наука и уметности предсатвила је интернет презентација аудиовизуелног архива САНУ,(https://ava.sanu.ac.rs), па је сада могуће на компјутеру видети шест пројеката који садрже око 10.000 књига, докумената, форографија, хербаријума... и око 700.000 снимака.
Фото Драган Миловановић
Управник Аудиовизулног архива академик Александар Костић навео је да се тренутно реализује још 14 пројеката који би током године требало да буду постављени, а међу њима су: Мирослављево јеванђеље, стара збирка архива САНУ, Сима Лозанић, Слободан Јовановић, Никола Добровић, и пордични албум Милана Ракића.
Тренутно је дигитализовано последњих 80 година (период 1938-2020) са око 2.7000 наслова и 700.000 снимака. Такође, у електронској форми могуће је видети и збирку старих и ретких књига из библиотеке САНУ из које је од 3.000 наслова, дигитализовано 1.700, а могуће их је претраживати по аутору, наслову и години.
Љубитељи ботанике могу електронски претраживати и већи део заоставштине нуачника Јосифа Панчића - његове бележнице, преписку и документа, али и хербаријум са 16.000 табли.Презентована је и обимна заоставштина проф. Медицинског факултета Александра Костића и део Архива Хистолошког института из времена када је њиме руководио прф. Костић.
Превод на енглески
Академикк Костић је најавио и да ће сва презнтована грађа бити преведена на енглески језик:
-Тренутно се ради на прилагођавању интернет презентације за приказ на телефону и таблету, као и на OCR-овању издања САНУ које би омогућило претрагу текста.
На интернету је могуће наћи и грађу из Архива у Сремским Карловцима везану за Срспски народни покрет 1848/49, а садржи око 6.000 докумената и око 65.000 снимака. Може се претраживати по кључној речи, месецу и години и месту настанка.У истом формату је и заоставштина чивеног сликара Миће Поповића у којој су његови дневници, књиге снимања за филмове које је режирао, блокови са цртежима, белешке и породичне форографије које је сам снимао.Управник Аудиовизуленог архива и центра за дигитализацију САНУ, академик Александар Костић подсетио је да је овај центар основан пре неколико година са циљем да се дигитализује културно наслеђе које се налази у САНУ, али и оно које се налази у другим институцијама и приватним збиркама.
- Циљеви су у почетку били скромни, почели смо са три пројекта сада их имамо 20 - истакао је овај академик. - Испоставило се да постоје архиве многих институција али и приватне збирке које је требало дитализовати. Тако се у међувремену појавио албум са 280 фотографија песника Милана Ракића које никада пре нису виђене, а са Медицинског факултета стигло је 6.000 плоча које је снимио проф. Костић.
Препоручујемо
СНЕГ И ЛЕД УГРОЖАВАЈУ ВОЗАЧЕ И ПЕШАКЕ: Ево како да останете безбедни
10. 01. 2026. у 18:35
ПОЛИЦИЈА И ВАТРОГАСЦИ УЗ ГРАЂАНЕ ШИРОМ СРБИЈЕ: На терену и у најтежим условима (ФОТО)
10. 01. 2026. у 17:54
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)