ОНИМА КОЈИ БРАНЕ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС У САНУ ПРЕТИ ГАШЕЊЕ: Уочи избора у академији тражи се модел како да се сачувају најмалобројнија одељења

ИЗБОРНА поцедура у Српској академији наука и уметности за избор нових редовних, дописних и иностраних чланова увелико је у току. Такође, по одељењима, којих има осам, трају и разговори о евентуалним кандидатима, а више о томе ко има шансу да уђе међу "бесмртнике" биће познато током марта и априла када одељења изнесу своје предлоге.

САНУ

Избор нових чланова САНУ већ традиционално прате лобирања, и закулисна одмеравања снага између одељења, али већ сад је прилично јасно да ће ове године од појединачних имена која ће се окитити титулом академика, важније да се сачувају одељења хуманистичких наука. Више наших саговорника указује да је неопходно постићи равнотежу у чланству по одељењима, јер, четири одељења која "покривају" хуманистичке науке - одељење друштвених наука, историјских наука, језика и књижевности и одељење уметности, малобројна су, а нека од њих и "пред гашењем".

- Неко намерно хоће да затре хуманистичке науке јер их доживљава као националистичке - каже један од наших саговорника. - Ако се ова одељења угасе, онда се доводи у питање и опстанак саме академије, јер је и основана да се, осим науком, бави и очувањем националног идентитета.

У том смислу најмалобројније је одељење друштвених наука које има само седам чланова, од могућих 25. Како би исправили ову неправду "друштвењаци" разматрају чак 30 имена за будуће академике, а коначно ће бити предложено 18 кандидата. Ко ће то бити још се не зна, али познато је да ће бити рангирани према броју објављених књига, монографијама, научном доприносу...

- Уколико предложимо мали број кандидата, онда нема наде да се бројно стање битно поправи, па смо решили да предложимо 18 имена колико недостаје до пуне квоте од 25 - истиче један од наших саговорника.

Остала "хуманистичка" одељења имају нешто већу бројност, али на одељењу језика и књижевности, проблем представља веома мали број академика који се баве лингвистиком.

Тако се од укупно 15 редовних и дописних чланова, њих петоро бави проучавањем језика, док су остали књижевници или су у сродним дисциплинама.

- Цело ово одељење је због малобројности закржљало, али део који се бави изучавањем језика одумире - каже један од саговорника "Новости".

Остала два друштвена одељења - за историју и за уметност - имају по 14 чланова, нешто више од половине од броја који је дозвољен.

Истовремено, највећи број академика имају одељење медицинских наука - 24, за математику, физику и и геодезију 20, за хемију 18, док је одељење техничких наука слабије попуњено и има 12 чланова.

Иначе, по процедури канидидате могу предлагати одељења и одбори академије, затим три академика, али и институције ван ове куће: сенати универзитета, наставно научна већа факултета и уметничких факултета и академија, научна већа института..., највиши органи управљања научних друштава и удружења уметника, а рок до кога ови предлози треба да стигну је 31. март.

Фото: Д. Миловановић

Изборна процедура почела је у октобру прошле године, када је објављен позив са упутством за достављање предлога. До краја јануара ванакадемијске институције предлажу кандидате, а након што ове предлоге прегледа Комисија за праћење избора, они се до краја фебруара, достављају одељењима.

До краја априла, одељења и огранци тајним гласањем одређују своје кандидате за чланове САНУ, a потом се сви предлози враћају на гласање одељењима, који у изборном процесу имају веома важну улогу.

Тај, први круг гласања, завршава се до краја маја, а у јуну се предлози кандидата који су добили натполовичну или двотрећинску већину на гласању у Одељењима прослеђују Председништву. Потом ће, у септембру, са тим резултатима бити упозната јавност. Коначно, главни избори ће се одржати на Изборној скупштини САНУ у новембру.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације