"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ - ГДЕ СУ СЕ "ЗАТУРИЛЕ" ПОВРШИНЕ ПОД ДРВЕЋЕМ - Шуме "посечене" у евиденцији

ПОПИС пољопривреде, у делу који се односи на структуру расположивог земљишта газдинстава по регионима у Србији, показао је да је површина под шумом данас у односу на 2018. годину смањена за 48,2 одсто.

Foto: Društvene mreže

У хектарима то изгледа овако: сада је под шумом у регистрованим пољопривредним газдинствима 504.104 хектара, пре пет година било је 972.283 хектара, а на претходном попису 2012. године - 1.023.036 хектар.

Стручњаци са којима смо разговарали кажу нам да површно тумачење ових података може навести на закључак да је у Србији у последњих пет година нестало пола шума.

Међутим, како објашњавају, то није тачно, јер се ови подаци односе искључиво на регистрована пољопривредна газдинства.

- Ови подаци немају везе са укупном пошумљеношћу Србије, овде су пописиване само шуме које неко има на регистрованом пољопривредном газдинству - појашњавају у Заводу за статистику и истичу да у овај податак не спадају, на пример, шуме које су у власништву некога ко нема регистровано пољопривредно земљиште.

Ипак, и у овом случају површина под шумама је преполовљена у односу на пре 10 година. Зашто?

- Један од разлога је што се у међувремену број пољопривредних газдинстава смањио за 10 одсто - кажу наши саговорници. - Такође, има доста случајева да су власници регистрованих пољопривредних газдинстава преминули, а имање се поделило на децу која своје "делове" нису регистровала, што значи да имају шуму, али она није обухваћена пописом.

приватна архива

Упитани да ли су шуме нестале и у непланским сечама, стручњаци кажу - "нису", јер је "чиста сеча" која подразумева да се шума потпуно "обрије" са неког земљишта законом забрањена и на приватним парцелама.

Саговорници из Завода за статистику истичу да су подаци који су публиковани тек прелиминарни, али наглашавају да се ни коначни вероватно неће драстично разликовати.

А "прави" попис шума из кога "произилазе тачни подаци" даје Национална инвентура шума, која је у току и чији прелиминарни резултати показују да је данашња шумовитост Србије увећана за два до три одсто у односу на резултате које је дала претходна инвентура спроведена од 2004. до 2007. године.

Декан Шумарског факултета Универзитета у Београду проф. др Бранко Стајић каже за наш лист да површина под шумом у нашој земљи није смањена, него је и увећана у односу на задњу инвентуру с почетка двехиљадитих која је показала да је и тада површина под шумама била увећана за више од пет одсто у односу на претходни референтни период који је био крајем седамдесетих година прошлог века.

- Стање српских шума је задовољавајуће, са препознатљивом тенденцијом постепеног унапређења - каже проф. Стајић. - Наравно, као у свакој сфери друштвене активности, стање увек може бити боље, нарочито ако се погледа високо учешће привредно, еколошки и социјално мање вредних изданачких шума. У сврху тога последњих година интензивиран је рад државе, науке и струке у два најзначајнија правца: поправка структуре и стања постојећег шумског фонда и подизање нових шума, што ће унапредити не само сектор шумарства, већ и области заштите животне средине, превенције природних катастрофа и ублажавања ефеката климатских промена.

Иначе, према подацима последње Националне инвентуре шума, укупна површина под шумом у Србији износи нешто више од 2.252.000 хектара, од чега је 53 одсто у државном, а 47 одсто у приватном власништву.

- Према проценту укупне површине прекривене шумама Србија је средње шумовите земље, са пошумљеношћу од око 34 одсто, од чега је 29 одсто шикара и 5,5 одсто шибљака, како се то обрачунава у Европи и свету - појашњава проф. Стајић. - Данашња шумовитост Србије увећана је још за два до три одсто у односу на те податке, тако да тренутна шумовитост наше земље износи преко 36 одсто. Ово увећање површина под шумом у Србији резултат је делом активности струке, науке и државе у правцу повећања површина под шумом, а делом негативних популационих трендова у руралним подручјима. Када се говори о шумовитости Србије проблем јесте јако варирајућа просторна заступљеност шума, па тако имамо подручја са шумовитошћу од само око седам до осам одсто као што је случај у Војводини, до делова источне Србије у којима је шумовитост 70 одсто.

Дрвеће и шуме су "фабрике здравља", па професор Стајић каже да будућност нас и наше деце у великој мери "расте у шуми". Али не треба испустити из вида да шумама прете бројне болести, сушења, бесправна сеча, али и климатске промене које изазивају пожаре, поплаве... На то упозорава и професор у Шумарској школи из Краљева Младен Вукимировић:

- Шуме се периодички суше, некада више некада мање из различитих разлога, због појаве епифитоција (биљне болести) и градације штетних инсеката који лакше и чешће нападају физиолошки ослабљена стабла. Физиолошко слабљење шумског дрвећа најчешће наступа због аерозагађења штетним полутантима и због климатских промена. Посебан проблем код климатских промена су шумски пожари који су све учесталији и обимнији, њихово локализовање и гашење су тежак и опасан посао.

приватна архива

Наш саговорник напомиње да су шуме један од најсложенијих копнених екосистема од изузетног значаја за живот људи и опстанак човека.

- Оне су ресурс са мултифункционалним значајем - каже Вукмировић. - Углавном се посматра као обновљиви производни природни ресурс мислећи при томе искључиво на дрво. Остале функције су истог или далеко већег значаја, а то су пре свега заштитне, социјалне, едукативне, али се најчешће занемарују.

А професор Бранко Стајић истиче да шуме имају око 300 различитих функција за власнике, јавност и друштво у целини, па поручује:

- Због тога је важно да је шума, шумских појасева, али и градских паркова, дрвореда и другог урбаног зеленила, што је могуће више, наравно сходно потенцијалима и одредбама различитих стратешких планова државе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације