НЕПИСМЕНО ОСТАЛО 38.000 СТАНОВНИКА: Између два пописа опао удео грађана који се нису описменили

ПРОЦЕНАТ неписмених у Србији је опао, показали су подаци Завода за статистику прикупљени током пописа, а разлог за то је, што показују и подаци, што нас сада има мање него пре 10 година и што је, нажалост, велики број старих људи, међу којима је и највише неписмених, у међувремену преминуо, а и даље је највећи број неписмених међу онима од 65 година па навише.

Фото: Pixabay

У периоду између два пописа удео неписмених у становништву старости 10 и више година смањен је са 1,96 одсто, колико их је било 2011. године, на садашњих 0,63 одсто. Ипак, међу младим генерацијама веома је мало неписмених - без школе или са мање од осам завршених разреда је 6,3 одсто младе популације. Међу неписменим далеко је више жена него мушкараца - 71 одсто.

- Највише је неписмених међу женама на селу које су старије од 65 година и ту се ништа није променило. Женска деца се нису школовала, такво је било време - појашњава за наш лист Љиљана Ђорђевић, начелница Одељења пописа у Заводу за статистику.

Наша саговорница наводи да су младе генерације писмене, број неписмених међу њима је занемарљив, а изузетак су они који из здравствених разлога нису могли да се описмене, али таквих је мало.

- У свету се писменост више и не проверава, али ми смо то задржали због националих мањина, највише ромске популације и на том пољу треба да се ради - каже Ђорђевићева.

Иначе, према међународним правилима, писменим се сматра свака особа од 10 и више година које је завршила најмање четири разреда основне школе, као и свако ко је похађао школу у време спровођења пописа.

- Питање да ли зна да прочита и напише кратак текст из свакодневног живота постављано је само особама старости 10 и више година која нису похађала школу или су завршила од један до три разреда основне школе и нису наставила даље школовање - каже Љиљана Ђорђевић. - Проверава се да ли неко зна да напише кратку поруку, неки краћи текст, а пописивачи не проверавају већ верују на реч ако неко каже да толико зна.

Тако се дошло до податка да је мање од 38.000 особа, односно 0,63 одсто становника старости 10 и више година неписмено.

Иако је попис показао да је више неписмених жена, с друге стране се показало да је у порасту број високообразованих припадница лепшег пола.

- Диплому више или високе школе стекло је 22,4 одсто особа, а посматрано по полу, међу њима је 24,03 одсто жена, а 20,73 одсто мушкараца - наводе у Заводу за статистику.

Када је реч о нижим нивоима образовања, више од половине становништва старости 15 и више година завршило је средњу школу, тачније средњошколско образовање има 53,1 одсто.

Истовремено, попис је показао да је, генерално посматрано, становништво сада школованије него пре 10 година, чему су допринели и бројни приватни факултети. Тако је у периоду између два пописа значајно повећан удео оних са вишим и високим образовањем - са 16,24 одсто на 22,44 одсто, као и удео оних са средњим образовањем - са 48,93 одсто на 53,08 одсто, док је забележено смањење удела особа без школске спреме и са непотпуним основим образовањем - са 13,68 одсто колико их је било 2011, на свега 6,28 одсто.

На попису је проверавана и компјутерска писменост, а резултати су показали да је мање од 50 одсто становништва компјутерски писмено.

- Компјутерска писменост подразумева способност да користи основне рачунарске апликације на послу, у школи или код куће. Прикупљени су подаци о томе да ли особа зна да обради текст и креира табелу, да ли зна да претражује информације на интернету и да ли поседује основна знања из области електронске комуникације, као што су слање и примање електронске поште, коришћење апликација "Скајп", "Вајбер", "Ватсап"... - појашњавају у Заводу за статитику.

Попис је показао да се око 46 одсто становника старости 15 и више година може сматрати компјутерски писменим, око 30 одсто њих само делимично познаје рад на рачунару (најчешће знају да пронађу информације на интернету или умеју да користе неку од апликација за електронску комуникацију или користе рачунар за унос текста, док се 24 одсто становништва сматра компјутерски неписменим, јер не умеју да обављају ниједну од наведених активности).

Генерално гледано, удео компјутерски писмених у укупном становништву старости 15 и више година порастао је са 34,21 одсто на 45,73 одсто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације