ВИШЕ РАЗВОДА НЕГО ВЕНЧАЊА: Србија по стопи бракова, али и растава, боља у односу на ЕУ

НАЧЕЛНИЦА Оде­љења за демографи­ју Републичког заво­да за статистику Гордана Бјелобрк рекла је да је то­ком 2022. године у Србији склопљен 32.821 брак, што је за 2.987 бракова мање него 2011. године.

Највише растављених у Војводини, најмање у Шумадији и Западној Србији, Фото Shutterstock

Са друге стране, бележи се пораст броја развода, па је тако 2022. године било 9.813 развода, односно за 1.562 више него 2011. године када је разведен 8.251 брак.

Према подацима, про­сечна старост при закљу­чењу брака за младожење износила је 34,1 годину, а за невесте 31,1, а највећу просечну старост прили­ком склапања брака има­ју парови у београдском региону, док у Шумадији и Западној Србији имају најмању.

Бјелобркова је рекла и да се према броју скло­пљених бракова у односу на број становника најбо­ље "рангирао" београдски регион, Шумадија и За­падна Србија са 5,1 одсто, док је најнижа стопа забе­лежена у јужној и источној Србији са 4,5 одсто.

Највећи број разведе­них бракова трајао је до четири године, док је сва­ки пети брак трајао од пет до девет година.

Трећи на лествици ра­зведених бракова су бра­кови који су трајали 25 или више година.

Сваки други разведени брак је са децом, 52,5 одсто, а најви­ше њих, негде око 27 одсто је у брачној зајединици имало једно дете, навела је она и додала да подаци показује да је најмања сто­па развода забележена код бракова који трају између 20 и 24 године.

Бјелобркова је навела да када посматрамо стопе развода бракова по реги­онима, најнижу стопу бе­леже Шумадија и Западна Србија, са нешто више од један одсто, док их је нај­више у Војводини са скоро два одсто.

- Затим следи Београд са један и по одсто и Јужна и Источна Србија са 1,2 од­сто - рекла је она.

Свега 13 одсто грађана одлучује се да после пр­вог брака поново ступи у брачну заједницу, рекла је Бјелобркова и прецизи­рала да се на овај корак одлучују пре мушкарци, него жене.

- Када је реч о мушкар­цима, у 2022. години је 3.697 њих ушло у други брак, а 481 у трећи.

Са друге стране, по други пут је брачне завете да­ло 3.680, док се по трећи пут удало 386 жена - ре­кла је она.

Бјелобркова је наве­ла и да према подацима из 2022. године 277.140 особа живи у ванбрачним заједницама, а 76.238 се одлучило за потомство у ванбрачној заједници.

Доцент на одељењу за социологију на Филозоф­ском факултету у Бео­граду Милица Весковић Анђелковић оценила је за Танјуг да овакви подаци не изненађују, будући да су алтернативне форме партнерства у односу на брак општеприхваћене.

- Брак и породица као институција се може схватити као основна је­диница друштва, али с друге стране, сама поро­дица и партнерски однос више нису ствар државе, нису ствар институција, већ лични избор и ствар личне индивидуалности - рекла је Милица Веско­вић Анђелковић.

Она сматра и да ће се може очекивати да ће проценат оних који сту­пају у брак у будућности бити још мањи јер постоје алтернативне форме парт­нерства у односу на брак и да су оне један од узрока смањења броја бракова.

Милица Весковић Ан­ђелковић је појаснила и да је у периоду пандемије ви­руса корона број венчања пао, а затим 2021. године порастао, али да тај тренд није настављен током 2022. године.

- Многи парови су 2019. и 2020. године већ имали заказана венчања, која су отказали када су забрање­на окупљања и свечаности у ресторанима. То је било одложено за нека друга боља времена, тако да су сви, како су укинуте ко­рона мере, пожурили да поново закажу венчања и резервишу ресторане. Али после извесног времена када су се те намере оствариле, враћамо се старим трендовима који су пот­пуно очекивани - рекла је Милица Весковић Анђел­ковић.

Србија стоји боље по питању стопе склопљених бракова, али и развода, у односу на земље Европ­ске уније, док су у поре­ђењу са земљама региона проценти на готово истом нивоу.

Бјелобркова истиче да у Србији стопа закљу­чених бракова на 1.000 становника износи око 4,8 одсто, док је та сто­па у Црног Гори нешто виша - 5,2 одсто, а у Хр­ватској нешто мања - 4,6 одсто.

- Виша је и од стопе у Европској унији која из­носи 3,9 закључених бра­кова на 1.000 становника. Такође, стопа разведених бракова у Србији износи 1,4 одсто на 1.000 станов­ника док у ЕУ износи 1,7 одсто на 1.000 становника - рекла је она.

Све старије становништво

МИЛИЦА Весковић Анђелковић је оценила да је евидентно да све европ­ске земље које су прошле кроз демографску транзицију и процес почетка планирања породице доживљавају исто.

- Ми смо део тог света, прихватамо исте вредности, окрећемо се индиви­дуализму и индивидуалним плановима и очекивано је да будемо у истим трендовима и на истом путу као и наше комшије - оценила је она.

Весковић Анђелковић, међутим, наводи да оно што забрињава више од броја склопљених бракова јесте тренд мањег рађања као и демографска слика која указује на све старије становништво.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације