ВУЧИЋ ДОДЕЛИО ДРЖАВНА ОДЛИКОВАЊА: "Новостима" Сретењски орден (ВИДЕО)

ПОВОДОМ Дана државности Србије - Сретења, председник Александар Вучић, одликовао је "Вечерње новости" Сретењским орденом првог степена.

Фото: Н. Скендерија

Одликовани:

1. Берге Бренде Орден српске заставе, први степен

2. Чен Бо, председница Кинеског института за међун. односе Орден српске заставе, први степен

3. Раул Бартоломе Молина, амбасадор К.Шпаније у РС Орден српске заставе, први степен

4. Владимир Толстој Орден српске заставе, први степен

5. Мохамед Набхан Орден српске заставе, други степен

6. Федор Росоха Орден српске заставе, други степен

7. Валериј Бриљов Орден српске заставе, други степен

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

8. Хари Алекс Рус амбасадор Мађарске при СЕ Орден српске заставе, трећи степен

9. Сиљан Мицевски, постхумно Орден српске заставе, трећи степен

10. др Мојмир Врлик, почасни конзул у Словачкој Орден српске заставе, трећи степен

11. Роман Стракош, Златна медаља за заслуге

12. Такаши Шимизу, Златна медаља за заслуге

13. Зоран Богдановић, Златна медаља за заслуге

14. Центар „Цаса дел Соле“ Златна медаља за заслуге

15. Блаженка Тривунчић, проф. српског језика и књиж. на Унив. Сорбона, Златна медаља за заслуге

16. др Весна Цидилко, слависта и пензионисани професор, „Хумболт“ универзитет у Берлину, Златна медаља за заслуге

17. Маурицио Маник, Златна медаља за заслуге

18. Клаудио Тонели, Златна медаља за заслуге

19. Зоран Јовановић, Златна медаља за заслуге

20. др инж. Милоје Ж. Милићевић, Златна медаља за заслуге

21. Радомир Путниковић, Златна медаља за заслуге

22. др Марко Лопушина, Златна медаља за заслуге

23. проф. Светлана Матић, Златна медаља за заслуге

24. Ђузепе Закарија, новинар и хуманиста, постхумно Златна медаља за заслуге

25. Теслин научни центар у Ворденклифу, Златна медаља за заслуге

26.Франсоа Горуел, Златна медаља за заслуге

27. Хуманитарна организација „Мали свет Канада“ из Торонта, Златна медаља за заслуге

28. др Ма Сипу, историчар, Златна медаља за заслуге

29. др Александар Ђого, Сретењски орден, трећи степен

30. Марко Ковач, Орден српске заставе, други степен

31. Радомир Уљаревић, Сретењски орден, трећи степен

32. Ненад Стевандић Сретењски орден, први степен

33.Споменко Гостић, постхумно Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

34. Народно позориште Републике Српске, Сретењски орден, други степен

35. Никола Пејаковић, Карађорђева звезда, први степен

36. Биљана Чекић, Карађорђева звезда, други степен

37. Богословија „Света три Јерарха“ у манастиру Крка, Сретењски орден, трећи степен

38. Клиничко - болнички центар Косовска Митровица, Сретењски орден, други степен

39. Игуманија Пећке Патријаршије Мати Харитина (Пантић), Сретењски орден, први степен

40. прим. др Славко Крстић Сретењски орден, трећи степен

41.Милош и Стефан Стојановић Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

42. Павлина Радовановић, Карађорђева звезда, трећи степен

Фото: Н. Скендерија

43. Академик Влада Урошевић, Сретењски орден, први степен

44. Академик Зоран Л. Ковачевић, Сретењски орден, први степен

45. Академик Бела Балинт, Сретењски орден, први степен

46. Академик Нинослав Радовановић, Сретењски орден, први степен

47. Академик Рајко Кузмановић- Република, Српска Сретењски орден, први степен

48. Епископ нишки господин Арсеније (Главчић) Сретењски орден, други степен

49. Манастир Тумане, Сретењски орден, трећи степен

50. Митрополит Дидимотиха, Орестијаде и Суфлија Грчке православне цркве господин Дамаскин Сретењски орден, други степен

51. Летопис Матице српске ( 200 г) Сретењски орден, први степен

52. Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача (165 г), Сретењски орден, први степен

53. Основна школа „Драгојло Дудић“ (160 г) Сретењски орден, први степен

54.ОШ „Степа Степановић“ Текериш ( 140 г) Сретењски орден, први степен

55. Музеј града Београда (120 г) Сретењски орден, први степен

56. Политика (120 г) Сретењски орден, први степен

57. Клиника за гинекологију и акушерство - ( ГАК Вишеградска) ( 100 г) Сретењски орден, први степен

58. Радио Београд ( 100 г) Сретењски орден, први степен

59. Кошаркашки савез Србије – КСС ( 100 г) Сретењски орден, први степен

60. Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у БГ ( 85 г) Сретењски орден, други степен

61. Вечерње новости ( 70 г) Сретењски орден, први степен

Фото: Н. Скендерија

62. Институт за нуклеарне науке „Винча“ ( 75 г) Сретењски орден, други степен

63. Институт за ментално здравље ( 60 г) Сретењски орден, други степен

64. Галерија Дома Војске Србије ( 70 г) Сретењски орден, други степен

65. Филмске новости ( 80 г) Сретењски орден, трећи степен

66. Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник ( 70 г) Сретењски орден, трећи степен

67. Хор РТС-а „Колибри“ ( 60 г) Сретењски орден, трећи степен

68. Школа за музичке таленте у Ћуприји ( 50 г) Сретењски орден, трећи степен

69. мр. Вера Ковач Виткаи Карађорђева звезда, први степен

70. Никола Китановски Карађорђева звезда, трећи степен

71. Јасмина Јанковић Карађорђева звезда, трећи степен

72. Мирко Кодић Златна медаља за заслуге

73. Лепа Лукић Златна медаља за заслуге

74. Јан Немчек, градитељ виолина Златна медаља за заслуге

75. Селомир Марковић Златна медаља за заслуге

76. АКУД Универзитета у Београду „Шпанац“ Златна медаља за заслуге

77. Леонтина Пат Златна медаља за заслуге

78. Марина и Марија Гобовић Златна медаља за заслуге

79. Група "Кербер" ( 40 година) Златна медаља за заслуге

80. Зорица Брунцлик Златна медаља за заслуге

81. проф. др Светлана Вујовић Карађорђева звезда, први степен

82. Катарина Карађорђевић Карађорђева звезда, први степен

83. проф. др Драган Радовановић Карађорђева звезда, други степен

84.проф. др Зоран Радовановић Карађорђева звезда, други степен

85. проф. др Драгана Вујић Карађорђева звезда, други степен

86. проф. др Ђуро Мацут Карађорђева звезда, други степен

87. проф. др Миодраг Грбић Карађорђева звезда, други степен

88. др Горан Вукомановић Карађорђева звезда, трећи степен

89.Даворка Чанчаревић, диспечер Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

90.Марко Родић, диспечер Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

91.Роберт Острогонац, машиновођа Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

92. Јасмина Филић, мајка дванаесторо деце Златна медаља за заслуге

93. Томислав Момировић Златна медаља за заслуге

94. Дејан Стошић Златна медаља за заслуге

95. Александра Ковач Карађорђева звезда, трећи степен

96. Дејан Милојевић, постхумно Карађорђева звезда, први степен

97. Прехрамбена индустрија Будимка доо Пожега Златна медаља за заслуге

98. Породична фима „Ауто Мирко“ Прокупље Златна медаља за заслуге

99. Друштво за информатику Србије Златна медаља за заслуге

100.Саладин Куртагић (са Пештера) Златна медаља за заслуге

101.Снежана Паунић ( из Бадовинаца) Златна медаља за заслуге

102.Горан Радевић, постхумно ( погинуо 1999. на КиМ) Орден заслуга за одбрану и безбедност,први степен

103. Томислав Фатић, постхумно ( погинуо 1998. на КиМ), Орден заслуга за одбрану и безбедност, први степен

104.Оливер Зајић, постхумно ( погинуо 1998. на КиМ) Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

105.Владимир Јанковић ( повређени полицајац) Златна медаља за ревносну службу

106. Јовица Спајић ( САЈ ) Златна медаља за ревносну службу

107. Припадници Министарства одбране и војске Србије (110 лица)

Вучић: Сретење је за нас црвено слово

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да данас, 40 дана после Божића, славимо Сретење. Он каже да је за нас Сретење "црвено слово", најважнији дан у верском, политичком, културном и историјском календару Србије.

- Много тога смо започели, направили, завршили на Сретење. Најгласнија и најјаснија порука још из Марићевића јаруге била је да се глоба давати не може, нити трпети зулум и неправда - рекао је Вучић.

Фото М. Ш.

Указао је на најважније догађаје у основању модерне српске државе.

- Први је ослободилачка револуција, други је организација и уређење државе. При том су један и други тесно повезани, зависе један од другог условљавају се међусобно. Али ћу данас, пре него што вам уручим признања, да укажем на, по мени најважнију везу међу њима. Та веза су људи, они који су имали снаге да оба велика посла изнесу, па и по цену сопствене жртве. Они чији су снови били толико велики да су морали бити остварени. Србија данас није ништа друго него негација и оне ватре која је у њима горела. Наставак, природан и велик, оних чежњи које су они имали. Историја је ту веома јасна. Све ми можемо да замислимо, све да до танчина испланирамо, израчунамо, али без људи, без тог жара који само у њима може да постоји, без њихове спремности, снаге, вере, ниједан посао не може да буде не само завршен, него ни започет на прави начин. Карађорђе Петровић, људи који су се на сретење 1804. године окупили у Марићевића јарузи, кнез Милош, Димитрије Давидовић, Милета Радојковић... Сви они нису само заслужни вечни очеви ове државе и ове нације, него најбољи пример огромне вере и моћи - казао је он.

Први Српски Устанак и Сретењски Устав су резултати дуготрајних историјских процеса, током којих је у силне несреће раслојавања и расељавања један народ успео да преживи и да сачува и развије тај дух из којег се рађа најбољи људски револуционарни материјал, рекао је Вучић.

- Вековима раније Србија је била земља без људи. Део народа је отишао ка мору и Млецима, део је у две велике сеобе прешао две велике реке и допао под власт и заштиту Аустро-Угарских Цезара. Они који су остали изборили су се око онога што им је преостало, патријархалне заједнице око своје вере и око предања некада славној Немањићкој држави. У XVIII веку Србији у ком год царству да живе, живе на граници као војници и они који служе војним потребама. То је подразумевало и неку врсту аутономије и различите повластице, али је то преузраковало и сасвим ново повезивање из којег је настала свест о томе да нисмо тек тако нестали као народ, него да нас има на разним странама. Приче ускока и хајдука са југа и родољубиве прогресивне идеје са севера донеле су у Србију нови ветар слободе и нову наду да је могуће поново створити своју државу. Дивљање Дахија, а башибозлука који су такође населили границу, убрзало је потребу - констатовао је он.

- Не смемо да заборавимо онај најважнији детаљ. Људе, наше храбре људе, српског сељака и његову снагу. И Карађорђа, човека из сиромашне породице који је сам израстао, учио, војевао, постао газда и кренуо да сања српску државу за све нас. И никада није заборавио одакле потиче. Између првог и другог састанка у Орашцу, он је пешице, корак по корак обишао буквално читаву тадашњу Србију. Ушао у свако село, сваку кућу, разговарао са сваким домаћином, чуо њихове жеље, питао шта је потребно. Радован Самарџић, који је о томе писао, каже како је пре устанка Карађорђе знао три основне потребе код Срба. Да се знају морални ред и односи међу људима, да се чува наслеђено и прима ново после проверавања, да се одлуке не доносе својевољно, него увек договорно, јер и други имају памети. На тој матрици Карађорђе је повео борбу за слободу и кренуо да ствара државу - додао је Вучић.

- Без тог човека, без његовог сна, његове вере и воље не би било ни нас данас. Баш као што нас не би било без још једне велике личности, невелике растом која је Карађорђев сан наставила. Милош Обреновић познат нам је, углавном, кроз мане о којима смо слушали и не знајући много о свему. Њему, попут Карађорђу, замера се прекост, самодржавље, прича се о томе како су били опаки и опасни, а заборавља се колико је велики део тога што су носили био наметнут самим временом, околностима, историјом у којој су живели и стварали. Правили су државу у сенци три велике царевине, Турске, Аустро-Угарске и Русије, у Карађорђево време и Француска је имала велики утицај, од којих је свака Србију видела само као губернију која треба да служи искључиво њиховим интересима. Морали су да задовоље и туђе, али и потребе сопственог народа, оног који је вековима формиран у заверењу и отпор према свакој власти, па и оној која је била његова. Народ који је радије ратовао, него плаћао порез и био отпоран на сваку врсту организовања, осим оног у својој кући. И све то тешко да би неко други могао и да издржи и да реши, осим тог лукавог, неписменог, свињарског трговца Милоша Обреновића. На сваки могући начин он је градио Србију. Њену аутономију најпре, а затим и државу. И чуо је народ у свему томе, схватио је тежину и осећао је дух тог времена. Одатле, у тој малој, до пола ослобођеној већински неписменој Србији, настао је тај Сретењски устав, један од првих у целој Европи. Устав који је укинуо ропство. Устав који је разграничио власт. Устав који је установио да су пред законом сви једнаки. Људи, велики људи од Милоша преко Димитрија Давидовића до Милета Радојковића су га донели.

- Дозволите ми да и нешто што нисам написао пред вама изговорим. Јесмо ли се одужили свим тим људима? Јесмо ли увек били правични према њима? Како је завршио Карађорђе? Како је завршило прогонство? Јесу ли њихови наследници боље прошли?

- Оне који су нам створили стајаћу војску, оне који су нам градили железницу називали смо највећим издајницима. Оне који су нам спасили Хиландар и вратили га из бугарских у наше српске руке, убили смо сладострасно и рекли како је то највеће, најхрабрије дело које су Срби могли да начине. О једном другом, у 20. веку, мучки убијеном Александру никада нисмо умели лепо рећи да изговоримо. Ни улицу му нисмо дали. Ми овде у нашем Београду, надам се не задуго, имамо улицу атентатора на краља Александра. Само немамо улицу краља Александра. У његово време, овде где ви седите, ова зграда је грађена и направљена. Мало. За нас, Србе, очигледно, недовољно.

Каже да данас равноправно гледамо слике Карађорђа и Милоша, а да смо имали заједно бисте Милоша и Карађорђа које су укоњене 1905. године.

- То је данас у Патријаршији.  Молим вас да нађемо начин да то вратимо српском роду, свим грађанима Србије. То су наши великани. Обојица - истиче Вучић.

Каже да Србин не воли да робује и више од свега воли своју слободу.

- Србин неће да служи никоме до свом роду, до својим грађанима. Дошли смо и до тога да нам за нашу земљу кажу, "па не гледајте у прошлост, гледајте у будућност, није то сасвим ваша земља". Сва признања ћете да добијете, свилу, кадифу, злато, сребро, бићете најпоштенији, најбољи на свету. Само нам коначно једанпут реците да ваша земља није ваша земља. Ми ћемо да покажемо целом свету како сте добри, паметни, умни, загледани у будућност. А дрзнете ли се да се држите истих оних правила на која се свакодневно позивамо? А, тај повратак у прошлост вам нећемо дозволити." Данас је из једне суседне државе се чуло да уколико неко нападне Косово, не знам ко би нападао Косово, како то изгледа, Албанија то неће да дозволи и биће на тој страни. Замислите да је то неко од нас рекао. Чули бисте не само грмљавину, псовки, увреда, најпрљавије кампање из целог света, већ Бог зна у неком тренутку по потреби грмљавину топова, авиона, само да се Срби једном заувек ућуткају. А што се нас тиче, ми немамо потребу да нападамо било кога и нећемо да нападамо било кога. Нама је потребна Европа, не увек њено лицемерје и дволичност, већ потребна нам је, не можемо без ње, али исто тако кад нас терају да можемо и без неких који нам нису узимали земљу, ми ћемо рећи "ми смо Срби, имамо и срце и душу." Па ћемо ипак да водимо своју политику. Да, чуваћемо и своје односе са Европом, али нећемо да газимо своје односе ни са Русијом, ни са Кином, нити било ким другим. Да се вратим на визију и сан Карађорђа Милоша. И није важно што је тај Сретењски устав трајао тек неколико недеља, темељ је постављен. Изградили су га ти људи. Све после је била надградња. И ми данас само додајемо на ту грађевину. Зато, поштовани лауреати, када добијете ово признање, важно је да знате и ви и сви други, да се оно додељује људима који настављају тај важан посао, посао великих. И додељује се за сваки корак, за сваки метар који се пређе, сваки степеник којим се човек попне за ову земљу. И када се мало размисли више од тога, ходања, кретања напред није нити могуће, нити је потребно. Зато што, када је тај корак заједнички, он је огроман и чини ову земљу великом. Зато молим вас, наставите да ходате, имајте на уму да су најважнији принципи постављени вековима раније, да су их знали и Карађорђе и Милош Обреновић. Да морамо да пазимо на односе са људима, да чувамо старо, уз прихватање новог, да развијамо земљу, да економски напредујемо, да договарамо све, да чувамо мир, али да не дамо ни своју војску, ни своје небо, ни своју земљу. И да никада никоме не дозволимо да нам узме нашу црвено-плаво-белу тробојку, јер она је симбол свих наших победа, она је симбол наше слободе. Нека живи Србија! Хвала вам и честитам свима Дан Државности Србије - рекао је Вучић.

18:00 Свечаност почела интонирањем државне химне.

Пре него што је Вучић ушао у салу Председништва у којој се додељују оредени је испред Старог двора уприличен визуелни спектакл, са епохалним мотива из српске историје.

Окупљенима се кроз глас глумца обратио Карађорђе, а реч је о адаптацији текста из драме Ђуре Јакшића "Станоје Главаш".

"Новости" добиле признање

Наш лист је једна од институција које су добиле ово високо признање, а председник је одликовања доделио појединцима и институцијама из различи - тих области културног, привредног, спортског и друштвеног живота. Одличја ће бити уручена данас, на Сретење у 18 часова на државној свечаности у Председништву Србије.

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Да је ово признање велика част за наш лист, поручио је Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости".

- Педантан и објективан хроничар наше збиље, чувар правих вредности из прошлости, борац против прекрајања историје, али и својеврсни светионик ка будућности. Ово су, сублимирано, други рекли о нама, честитајући "Вечерњим новостима" седам деценија постојања, што смо обележ и л и 16. октобра прошле године. Шта ми имамо да кажемо, читали сте, читате и читаћете... Током 70 година, што је један озбиљан људски век, трудили смо се да ослоњени на рамена предака, јер се тако све боље види, радимо најбоље да сачувамо и њихов и образ наших потомака. Вучелић је навео и да је било много правих и изнуђених изазова, било је и посртања, безброј светлих тренутака, а све делећи судбину народа и државе. - И све то време радили смо и радимо оно што најбоље знамо - мислимо и пишемо на ћирилици - каже Вучелић.

Милорад Вучелић, Фото Д. Миловановић

- Не обазирући се на "савремене токове" и свесно ризикујући да нас креатори такве лажне водиље прогласе "назадним", изабрали смо свој пут. Прави, показује време. Ценимо друге народе, друге државе, језике... Али, дичимо се тиме што свој народ, државу и језик волимо највише.

Препознала је то, каже Вучелић, и наша Србија. Зато од председника Републике Александра Вучића с поносом примамо њено највише, Сретењско признање. Окитиће се њиме садашња генерација "Вечерњих новости", али и све претходне које су део свог животног века уткале у наш лист. У име свих, али и наших читалаца: Хвала, Србијо!

Препоручујемо

Политика

0 1

"ЛАДА - 120 ПРОЛЕЋА" Министар Синиша Мали отворио изложбу у Народном музеју (ФОТО)

14. 02. 2024. у 20:45

Политика

0 1

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Борба за слободу и изградњу државе најважније вредности српског народа

14. 02. 2024. у 20:30

Репортаже

0 1

ЈЕКА СТОЈИ УБОЈНИХ ТОПОВА, ЗЕМЉА ЈЕЧИ ВЕДРО НЕБО ЗВЕЧИ: Како су довитљиви српски устаници смислили мит о дрвеној артиљерији (ФОТО)

14. 02. 2024. у 21:00

Србија

0 0

ИСПРЕД ГРАДСКЕ КУЋЕ У СУБОТИЦИ: Изложба о манастирима Немањића

14. 02. 2024. у 16:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације