ЦИА ПЛАНИРАЛА ОТМИЦУ СРПСКОГ ПРЕДСЕДНИКА: Смрт Слободана Милошевића брука за његове Хашке тамничаре
СЛОБОДАН Милошевић је на челу Републике Србије и СР Југославије био током пуних тринаест година...
Водио је српски народ кроз распад СФР Југославије, рат и санкције. Много је хтео, мало започео. Настојао је да одбрани постојеће стање у којем је видео идеал... Неки кажу да је иза њега остала и Република Српска, али остаје чињеница да је прихватао све стране планове за БиХ...
Милошевићева смрт у Хагу 11. марта 2006. била је донекле сумњива. Током пет година он је тамо држан као нека врста ратног трофеја САД и НАТО, на понижење српском народу - као преседан после којег се више шефова држава (све одреда оних које су САД одредиле) нашло пред судовима него у свеукупној ранијој историји. Суђење је ишло лоше по хашко тужилаштво. Сама главна тужитељка признала је (а касније је то пресуда Радовану Караџићу и потврдила) да су суштински отпале најтеже оптужнице за ратне злочине у Босни и Херцеговини и Хрватској. Ипак, Милошевић би био осуђен за ратне злочине почињене на Косову и Метохији, где су српски генерали за практично исте оптужбе за које су хрватски ослобођени, осуђени на вишедеценијске казне. Хаг је у борби с Милошевићем доживео теже неуспехе - пре свега онда када је неуспешно покушао да му наметне браниоца - али би после пресуде то било заборављено. Милошевићева смрт, посебно у притвору, и то у часу када је тврдио да је болестан и тражио да буде упућен на лечење у Руску Федерацију, била је највећа брука за Хашки трибунал.
МИЛОШЕВИЋ је умро након најозбиљнијих упозорења која су он и његови српски лекари упутили Хагу. Понашање Хашког трибунала касније, с тврдњом да је пио лекове против лепре како би своје стање учинио тежим, а можда и извршио самоубиство, били су додатна брука за Милошевићеве тамничаре. Тврдње адвоката да се, док је са дозвољене даљине посматрао леш, осетио животно угроженим, те високог функционера СПС да у завареном сандуку из Хага није био Милошевићев леш, само су повећале сумње.
Милошевић никада није био мета истинских атентатора. Ипак, било је сумњи да неко жели да га убије. Почетком јануара 1988. Милошевић и његова супруга Мирјана Марковић враћали су се с прославе Нове године. Били су у једној вили у околини Сремске Митровице.
Током вожње, негде код Шимановаца, на аутомобилу су експлодирале гуме. Милошевић је био лакше повређен. Били су то месеци након Осме седнице и успостављања Милошевићеве пуне власти.
Вест да је на првог човека српске партије можда извршен атентат довела је до формирања две комисије - партијске и државне - којима је поверено да истраже случај. Две седмице је трајала ужурбана истрага. Вештаци су коначно открили тачан узрок пуцања гума, њихов извештај прихватиле су обе комисије. Врх полиције, тадашњи Републички секретаријат за унутрашње послове, коначно је објавио да "према налазима стручњака, као и експертизом пнеуматика, до удеса је дошло због старости и погрешне монтаже задњих гума, услед чега је, приликом повећања брзине, дошло до одвајања газећег слоја, што је проузроковало исклизавање са коловоза и превртање возила". Занимљиво је да су медији за удес кривили вулканизера, али и начелника Београдског центра Државне безбедности Душана Ступара.
Ступар је био кључни сведок у оптужбама за ауторство текста "Војко и Савле", а више од две деценије касније сведочиће о смрти Драгољуба Михаиловића, уносећи тако још већу забуну.
Почетком 1989. усвојени су амандмани на покрајинске и републички Устав, чиме је Србија постала у већој мери функционална држава. Демонстрације Албанаца на Косову и Метохији постале су насилне. Деловале су републичка и савезна полиција. До српске полиције стигла је вест да је албанска емиграција из Швајцарске уценила главу Слободана Милошевића на милион швајцарских франака. До атентата није дошло, али су Милошевићи из трособног стана на Врачару пресељени на монденско Дедиње.
* * * * * * * * * *
Британска служба припрема атентат у Швајцарској
МАРТ 1992. био је судбоносан за мир у Босни и Херцеговини. Милошевић је 7. марта доживео другу саобраћајну несрећу. Удес се догодио у Београду, у Улици војводе Путника, приликом изласка из кривине. МУП Србије издао је саопштење у којем је наведено: "Око 23.45 часова у Београду, у Улици војводе Путника, у оштрој левој кривини, код сијаличног стуба број 82, дошло је до излетања возила у коме се налазио Милошевић. Возилом је управљао Сента Миленковић, виши инспектор Министарства унутрашњих послова."
Председник Републике Србије је поново повређен, на Војномедицинској академији је утврђено да има "контузију меких ткива главе, трзајне повреде врата и лакши потрес мозга". Одређено му је краће мировање и терапија лековима.
Сента Миленковић, шофер и телохранитељ Слободана Милошевића, наводно је изјавио да је до саобраћајног инцидента дошло код Топчидерске звезде, када им је у сусрет дошло возило које је имало укључена дуга светла. Како би избегао судар, он је скренуо десно и излетео на тротоар.
У јавности се говоркало о атентату. Студенти који су протестовали током јуна 1992. изругивали су се носећи транспаренте на којима су биле исписане поруке подршке Сенти Миленковићу, али је догађај окарактерисан као случајност.
Ричард Томилсон, бивши оперативац британске МИ6, разоткривен је током боравка у Београду 1996. Тада је покушао да врбује извесне српске новинаре. Августа 1998. он је за два лондонска таблоида изјавио како је МИ6 покушао да организује атентат на Слободана Милошевића. Требало је да Милошевић, наводно, страда у инсценираној саобраћајној несрећи у Швајцарској. У то време је била актуелна погибија принцезе Дајане, па је Томилсон наводио и образац, будући да је тада већ југословенски председник требало да буде убијен у једном тунелу.
ТОМИЛСОН , који је због кршења државне тајне провео пола године у затвору, изјавио је септембра 1998. да је чак израђен и документ са насловом "Потреба за атентатом на Милошевића". У њему су, наводно, наведене три могуће верзије атентата: "Обучавање српске паравојне опозиционе групе да убије Милошевића у Србији, слање специјалних британских јединица у Србију да изврше атентат бомбама или снајперском ватром и ликвидација Милошевића у саобраћајној несрећи."
За време рата НАТО против Србије и Црне Горе, 22. априла 1999, у 3.10 изјутра, амерички ловци Ф-15 Е лансирали су ракете на резиденцију председника Милошевића у Ужичкој 15. НАТО је удар на вилу легално изабраног председника међународно признате државе означио као сасвим легитимну мету. На конференцији за новинаре југословенски министар без портфеља Горан Матић истакао је да је то био "атентат" на председника СРЈ и напад НАТО назвао "организованим терористичким криминалним чином по свим међународним стандардима". Једна од ласерски навођених ракета експлодирала је у спаваћој соби виле. У том тренутку породица није била у резиденцији. Милошевићева супруга је у својим мемоарима сведочила да је у вили изгорела сва њихова одећа, због чега је у првом тренутку Милошевић као резерву носио одело њиховог пријатеља директора ЦИП Милутина Мркоњића.
После бомбардовања, у америчкој ЦИА разматрана је могућност Милошевићеве отмице.
Наводно се од тога одустало због тобожње велике опрезности југословенског председника, који је стално мењао резиденције. И српске службе су сумњале да ће доћи до отмице, па је разоткривена тобожња организација "Паук", која је у корист француске службе намеравала да отме Милошевића. Велика афера је касније утихнула, а ухапшени авантуристи су ослобођени.
Препоручујемо
НАЈВЕЋИ ЈУНАК ТОПЛИЧКОГ УСТАНКА: Комитски војвода Димитрије Беговић, понос српског рода
10. 02. 2024. у 07:00
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)