Друштво

"НОВОСТИ" НА НАУЧНОМ СКУПУ "ПРВИ СРЕТЕЊСКИ СУСРЕТ": Србија чува свој идентитет (ВИДЕО)

Андријана Нешић

28. 02. 2024. у 17:27

"Први сретењски сусрет", научни скуп на тему "Има ли слободе без државе?", одржан је данас у Београду у присуству великог броја историчара, академика, студената и других угледних гостију.

НОВОСТИ НА НАУЧНОМ СКУПУ ПРВИ СРЕТЕЊСКИ СУСРЕТ: Србија чува свој идентитет (ВИДЕО)

У организацији Фондације "За српски народ и државу" о српској државности, важности и улози Сретењског устава, нашој традицији, демократији и култури, говорили су проф. др Драгутин Аврамовић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Миша Стојадиновић, научни саветник са Института за политичке студије, као и проф. др Александар Растовић, научни саветник из Историјског института Београд.

Модератор панела који је привукао изузетну пажњу стручне јавности био је Никола Селаковић, члан председништва СНС.

Реч је о првом у низу Сретењских сусрета, које ће Фондација да одржава сваке године у градовима широм државе, са циљем да се говори о важним темама из српске историје и друштва.

- У правној науци постоји прилично широки консензус поводом почетака српске уставности, који се по правилу везује за 1835. годину и доношење Сретењског устава. Међутим, поред тог, преовлађујућег становишта, постоје и другачија мишљења, попут оног да Србија добија прве уставе тек након Берлинског конгреса 1878. године и стицања пуне, међународно признате независности - истиче Аврамовић, који је одржао занимљиво предавање и говорио о појмовима наше суверености и државности кроз историјску призму дешавања у 19. веку.

Проф. др Миша Стојадиновић је у свом излагању у фокус ставио на питање уставности у Србији које се актуализује настанком модерне српске државе зачете у устанку 1804. године.

- Почетком 19. века учињени су озбиљни кораци ка конституисању српске државности, при чему Сретењски устав представља један од веома значајних корака у овом правцу - рекао је Стојадиновић, додајући да је кроз предавање желео да се осврне на критичко преиспитивање друштвено-историјског контекста настанка Сретењског устава са аспекта савремених политичких дешавања у 21. веку.

До српске револуције против Турака у Европи се мало знало о Србији и српском народу, истакао је проф. др Александар Растовић.

- И они ретки који су поседовали по неку информацију о српској историји и традицији имали су углавном предрасуде или погрешне судове о Србима. Први пут термин Српска револуција употребљен је у истоименом делу Леополда Ранкеа, чувеног немачког историчара 1829. године. Употребом термина револуција, а не буна, или устанак како је то био случај до тада, Ранке је српском националноослобилачком покрету и борби дао ширу, европску димензију и с правом је изместио из уског локалног и балканског миљеа - рекао је Растовић.

Догађај је организовала Фондација "За српски народ и државу", која се бави унапређењем политичке културе у Србији, неговању традиције и српског културног наслеђа, едукацији младих и издавачкој делатности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПОЈЕДОХ СЕ ЖИВ, ИЗЛУДЕ МЕ ТО Вучић о отварању ауто-пута до Пожеге: То су већ фолирања и глупирања, крајњи рок до понедељка

Политика

34 62

"ПОЈЕДОХ СЕ ЖИВ, ИЗЛУДЕ МЕ ТО" Вучић о отварању ауто-пута до Пожеге: То су већ фолирања и глупирања, крајњи рок до понедељка

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић говорио је из Чачка о отварању ауто-пута до Пожеге.

03. 07. 2025. у 11:49

МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

Свет

0 12

"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.

01. 07. 2025. у 11:45