ДУБОК ЏЕП ЖЕЛИ ДА ОСТАВИ ТРАГ: Да ли и данашњи богаташи настављају традицију задужбинарства као њихови претходници
РАЗВОЈ модерних технологија, начин рада и комуникације утицали су да се данас живи брже него икада раније. Та брзина одликује све сегменте свакодневице, па и начин стицања богатства. А, брзо стечени новац, лако се троши. "Експресни" богаташи најчешће купују скупоцене аутомобиле, јахте, авионе, станове, имања, баснословне поклоне, али има и оних, додуше није их много, који су изабрали да оставе нешто и свом народу "на ползу".
Некада су познати индустријалци и трговци део свог богатства трошили за добробит свог народа. Београд се не може замислити без Капетан-Мишиног здања, Игуманове палате, Коларчеве задужбине, Вукове задужбине или задужбине Николе Спасића, а Нови Сад без Матице српске или Платонеума. Ово је тек неколико најпознатијих зграда, од око хиљаду фондација и задужбина регистрованих у Србији. У Архиву Србије је листа на којој су исписана имена више од 400 завешталаца, а у Универзитетском архиву су документа 78 задужбина и фондова, док Архив САНУ чува акта 59 задужбинара и дародаваца.
Кроз историју највећи број задужбина нашем народу је подарила владарска лоза Немањића. Они нису градили само светиње, већ и мостове и болнице. Манастири Студеница и Хиландар су највеће задужбине Стефана Немање, а Жича Стефана Првовенчаног. Манастир Милешева је задужбина краља Владислава, унука Стефана Немање, а задужбине су и Ђурђеви ступови, Пећка патријаршија, Сопоћани, Грачаница, Градац, Дечани, Морача...
- Кроз задужбинарство се у свим временима могла сагледати економска снага, културна, просветна и целокупна духовна моћ нашег народа. О немалом броју задужбина, нажалост, готово и да нема података - наводи Славко Вејиновић, аутор књиге "Задужбинарство код Срба". - О том задужбинарству говоре, углавном, легенде и народна предања. Многе од њих су временом, нажалост, уништене, угасиле су се и нису обновиле свој рад, премда су у прошлости имале значајну улогу у развоју српског друштва. Задужбинарство је процват доживело између два светска рата, а најзначајнији ктитори били су из редова грађанске провенијенције. "Црни дани" за задужбинарство наступили су после Другог светског рата, током владавине комунизма. Та криза траје и данас због урушавања система вредности и деградирања идеје задужбинарства кроз полуге економске моћи.
Српску традицију задужбинарства, после више деценија затишја, могло би се рећи да је прва наставила Мадлена Цептер. Донирала је изградњу опере и позоришта Мадленијанум, отворила први послератни приватни музеј у Кнез Михаиловој, као и Палату уметности. Основала је и фонд за стипендирање младих талената. Задужбина Карић фондације подигла је медицинску школу у Ћуприји, а велики новац су донирали за опстанак косметских светиња, посебно Пећке патријаршије. Мирослав Мишковић је подигао дечји омладински центар на Бежанијској коси, а Миодраг Костић је поклонио кућу СОС дечјем селу у Краљеву.
Костић се на томе није зауставио. Задужбина овог бизнисмена, чији је животни мото "ради тако да оставиш траг", уз даривање вредно 25 милиона евра, поклониће први центар за истраживање и популаризацију науке у Србији - Палату науке у Београду, на раскрсници улица Краља Милана и Кнеза Милоша. Зграда која датира из 1924. отвориће своја врата садашњим и будућим научницима, истраживачима, студентима и ђацима...
- Жеља мог оца је да Палата науке пружи прилику новој генерацији младих научника да каријере граде у својој земљи - рекао је његов син Александар Костић. - Да им омогућимо да овде раде у врхунским условима и креативном простору, као у најбољим светским научним центрима. Јер су управо они будући лидери научно-технолошког напретка Србије. Палата науке биће место које спаја радозналост и страст за знањем, и слави способност људског ума да ствара, открије и истражи.
Поред манастира и цркава, међу највреднијим задужбинама и фондацијама су оне великих српских писаца: Иве Андрића, Милоша Црњанског, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, Доситеја Обрадовића, Јакова Игњатовића... Подсећајући на чувену пословицу "Дај човеку рибу и нахранићеш га за један дан, научи га да је улови и нахранићеш га за цео живот", привредник Горан Перчевић, председник Савета Задужбине Доситеј Обрадовић, каже:
- Најважнија су улагања у образовање, културу и здравство. То није само инвестиција у садашњост, већ и темељ за будућност. Кроз улагање у ове области друштво гради трајну имовину. То није само морална обавеза, већ и инвестиција која ће донети просперитет и добробит свим грађанима. Како је говорио Доситеј: "Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце".
Нашој јавности познате су и фондације које су основали наши прослављени спортисти Владе Дивац и Новак Ђоковић. Захваљујући њима, збринуте су многобројне породице без крова над главом, а младима омогућено да се школују. Ђоковићева фондација изградила је или реновирала чак 58 вртића, а најбољи тенисер света финансирао је и изградњу цркве у постојбини своје породице у близини Никшића у Црној Гори. Несебично помаже и православне светиње на КиМ.
Политичари дарују цркве
ЗАДУЖБИНАРА има и међу политичарима. Некадашњи председник Србије Томислав Николић са супругом Драгицом подигао је цркву у родном селу Бајчетина. Лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма изградио је цркву у селу Кончарево код Јагодине, а садашњи министар полиције Братислав Гашић ктитор је Цркве Светог Јована, на брду Багдала изнад Крушевца.
Допринос дијаспоре
СРПСКА дијаспора негује задужбинарство и гради Србију. Богати Американац српског порекла Слободан Павловић саградио је свом народу ћуприју на Дрини спојивши Мачву и Семберију.Професор др Радмила Милентијевић из Њујорка такође се уписала у ред великих српских задужбинарки и добротвора, а Миле Стојаковић је у Јоханезбургу подигао православни црквени храм Светог Томе. Бранко Тупањац, исељеник и успешан пословни човек из Чикага, у родној Херцеговини, на брду изнад Требиња саградио је манастир Грачаницу. Миомир Главчић из Канаде у Краљеву је подигао мост, а помаже и Јошаничку Бању и њене житеље.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)