ПРОЦЕНА ШТЕТЕ ЗА ДВЕ НЕДЕЉЕ: Наши истраживачи раде на пројекту бржег утврђивања оштећења

ПРОЦЕНА штете настале на објектима услед земљотреса требало би убудуће да траје тек неколико недеља, а уместо попуњавања бројних формулара као "доказ" за добијање новца за обнову, довољна ће бити само фотографија оштећене зграде.

FOTO: Tanjug/AP

 Мултидисциплинарни тим експерата у области земљотресног инжењерства, машинског учења, организације грађења, анализе података и математике ради на развоју алата који ће омогућити брзу процену употребљивости и степена оштећења кућа и зграда након земљотреса.

Пројекат под називом РЕЛАР финансира са 272.899 евра Фонд за науку Србије у оквиру програма "Призма". Рок за завршетак је до краја 2026. године.

У разговору за "Вечерње новости" руководилац тима, доц. др Марко Маринковић, мастер инжењер грађевинарства на Грађевинском факултету у Београду, каже да су, након земљотреса у Албанији 2019. године, као и у Хрватској 2020. године, Грађевински факултет у Београду и Српско удружење за земљотресно инжењерство, окупили тим експерата за обилазак погођених места. Главни проблем који су уочили био је спор и дуг процес процене употребљивости објеката и степена оштећења. То је за последицу имало да становници погођених области живе у домовима за које нису сигурни да ли су безбедни, или су напустили куће, иако можда није требало. Пошто инспекцијски тимови нису стигли да обиђу њихову кућу или зграду, били су необавештени о степену оштећења.

Фото: Приватна архива

- Наш приступ се заснива на примени машинског учења и аутоматизацији уноса и обраде података - објашњава Маринковић. - Да поједноставимо, на постојећим примерима земљотреса ми ћемо да истренирамо модел да, на основу 10-20 одсто прегледаних објеката, даје процену употребљивости и оштећења свих објеката у погођеној области. То значи да неће бити потребно да се обиђу све зграде већ репрезентативан узорак, а на основу њега ће се дати резултат за све остале. Поред тога ћемо развити и модел који ће брзо дефинисати потребне ресурсе - количину радова, материјала, људства, механизације за опоравак и обнову након земљотреса. Ово је јако битна, ако не и најбитнија ставка, јер је она у садашњој пракси најкритичнија и обично представља „камен спотицања".

Маринковић наводи да се донације које, углавном, долазе од Светске банке и других организација, не могу користити док се не уради процена губитика, која се одређује из података о степену оштећења. У Албанији је то трајале шест, а у Хрватској око четири- пет месеци.

- Када развијемо наше моделе, тај процес ће трајати две до три недеље - истиче наш саговорник. - Предности су многоструке. Информација о степену оштећења која је у директној вези са нивоом средстава потребних за обнову, доводи до тога да се средства из светских фондова брже обезбеде. Самим тим, обнова почиње раније, а и опоравак краће траје. Људи се брже враћају својим домовима и животу пре земљотреса. Тиме би се процесс опоравка целог друштва погођеног земљотресом значајно убрзао.

Тим ће искористити искуства и податке из земљотреса у Краљеву, Загребу и Петрињи, а пошто су посетили Турску након земљотреса и учествовали у процесу процене степена оштећења, могуће је да ће имати и те податке на располагању за "тренирање" и унапређење свог модела.

- Током рада, чланови тима ће посетити објекте у Петрињи који још увек нису обновљени и на њима симулирати примену напредних технологија прикупљања података, јер се један део пројекта бави и аутоматизацијом прикупљања података на основу слика и снимака - каже Маринковић. - Сада је процедура да се подаци прикупљају формуларима, најчешће електронски кроз апликацију на таблету или телефону. Али један од циљева пројекта јесте да се објекти обиђу и само направе адекватне слике и снимци, на основу којих ће наш модел дати информацију о употребљивости, степену оштећења и потребних ресурса.

БОНУС ВИДЕО - ДР НОВОСТИ: Како бити емоционално интелигентнији?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације